Grčka neće kredite po cenu štednje

ATINA – Atina odbija pritiske Brisela i poručuje da neće uzeti kreditnu ratu od 7,2 milijarde evra ukoliko je prate novi memorandum i nove mere štednje. Grčka vlada smatra da je reč o novom pokušaju ucene u trenutku kada je zemlja pred ozbiljnim problemom kako da izmiri dospele obaveze prema kreditorima.

„Tranšu kredita nećemo uzeti ako je cena za nju nastavak mera štednje”, poruka je ministra finansija Janisa Varufakisa koji podseća da dogovor sa Evrogrupom nije bio „ispunite reforme ili nećete dobiti kredit”, već da je dogovoreno da se sprovedu prioritetne mere štednje i reforme i da zatim bude ocenjeno da li su ispunjeni uslovi za finansijsku pomoć. Svako dalje nastavljanje mera štednje bilo bi, kaže Varufakis, suprotno onome za šta je narod glasao.

Reč je o neisplaćenom delu kredita iz prethodnog perioda, koji je Ciprasova vlada dugo odbijala da prihvati, ali je, kada se suočila sa praznom blagajnom i uzdrmanom likvidnošću banaka, bila primorana da se u poslednjem trenutku saglasi sa finansijskom pomoći. Prema sporazumu sa Evrogrupom, ova tranša od 7,2 milijarde evra trebalo bi da bude isplaćena po isteku četvoromesečnog roka i procene poverilaca kako su i u kojoj meri sprovedene reforme koje je Atina sama izabrala kao svoje prioritete.

Međutim, predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum poručio je da Atina, budući da ne zna kako da plati dospele dugove, može i ranije da dobije ovaj kredit ukoliko prvo sprovede sve mere štednje.

„Moja poruka Grcima glasi: pokušajte da aktivirate program pomoći i pre roka, učinite nešto odmah i već u martu mogli biste da dobijete prvu uplatu. Ali to podrazumeva konkretne korake, progres, a ne samo dobre namere”, poručio je Dejselblum.

Evropski komesar za finansije Pjer Moskovici objašnjava da će evrozona u narednom periodu razmotriti sve mogućnosti kako bi pomogla Grčkoj da se izbori sa dugom i posle juna, kada istekne četvoromesečni program finansijske pomoći. Po njegovim rečima, još nije jasno da li će Atini trebati treći kreditni program ili samo neka kreditna linija, nekakav obostrano prihvatljiv aranžman.

Ministar finansija Grčke, opet, ima svoje predloge i poziva kreditore na, kako je rekao, „pametno” restrukturisanje grčkog duga. Jasno mu je da je u ovom trenutku otpis duga neprihvatljiv za međunarodne kreditore i misli da bi, možda, mogao da pretvori u obveznice deo zajma iz Evropskog fonda za finansiranje stabilnosti, s tim što bi kamate na te obveznice, kao i sama otplata, bile povezane sa privrednim rastom Grčke.

Nije nam potrebno gomilanje novih dugova i zato sporazum koji sa poveriocima želimo da postignemo posle juna i isteka četvoromesečnog programa finansijske pomoći mora da bude sporazum za rast zasnovan na investicijama privatnog sektora”, kaže Varufakis i podvlači da ukoliko se pokrene privredni rast i uz to napravi pametno restrukturisanje duga, bez promene nominalnog duga, onda ima nade za rešavanje dužničkog problema.

Podsetimo, do leta dospeva na naplatu 21,8 milijardi evra duga koje grčka vlada u ovom trenutku ne zna kako da obezbedi. Isplata 1,5 milijardi prema MMF-u u martu će biti prioritet grčke vlade, dok kada je reč o Evropskoj centralnoj banci Atina pokušava da otpočne razgovore o odlaganju duga.

Međutim, činjenica je da u samoj vladi i, naročito, u najužem sastavu vodeće Sirize, nema jedinstva oko prioritetnih reformi koje treba sprovesti, kao ni saglasnosti oko usvojenog sporazuma sa Evrogrupom o četvoromesečnom produžavanju finansijske pomoći. Mnogi ugledni članovi partije, među kojima ima i ministara, smatraju da je sporazum sa Evrogrupom udaljavanje od fundamentalnih principa i programa koji je partija predočila naciji.

Analizirajući najavljene mere štednje i reforme oko kojih stavovi nisu uvek ujednačeni, list „Ekatimerini” u svom komentaru zaključuje da Siriza nije bila spremna da se u praksi uhvati u koštac sa problemima, da jednostavno – nije bila spremna da vlada.

Izvor: Politika