АТИНА – Грчка је у шоку! Повериоци одбијају да исплате обећану траншу кредита од 2,8 милијарди евра сматрајући да влада Алексиса Ципраса не испуњава дата обећања. Грци, опет, уморни од прича да су бољи дани на прагу, све мање верују свом премијеру и влади. Уочи Солунског сајма, на коме у традиционалном говору већ идуће недеље треба да изложи програм за излазак из кризе и обнову привреде, судећи по реакцији овдашње јавности, мало ко верује да би Ципрас могао да понуди нешто нове сем додатних мера штедње, нових пореза који су угушили Грке, кресање пензија и плата…
Из кабинета премијера се чује да ће основни тон Ципрасовог говора бити – „излазак из кризе је близу, тежак период је за нама!” Са интересовањем се чека објашњење како ће 246 милиона добијених од продаје четири националне ТВ фреквенције, чиме се истовремено гасе бар четири ТВ канала, бити употребљени у социјалне сврхе.
У пракси, све је више незадовољства, демонстрација и штрајкова и све мање поверења у Ципрасова обећања. Све чешће са ТВ екрана – као што је ТВ Скај, један од два постојећа приватна канала који су на аукцији добили националну фреквенцију – чују се отворене оптужбе да „Ципрас говори неистину, заварава нацију и лажним обећањима је гура у све већи понор”.
Последња испитивања јавног мњења показују да владајућа Сириза за читавих десет процената заостаје за конзервативцима и да ј, управо лидер Нове демократије Киријакос Мицотакис у овом тренутку много популарнији од Ципраса. Чак 81 посто анкетираних Грка сматра да влада води погрешну политику и да ће стање бити много горе.
Хитна седница најужег кабинета који треба да се договори како на брзину поправити стање, по сваку цену али без смањења плата за 188.000 запослених у јавном сектору спровести његову реформу, тешко да може да поправи негативну слику и промени расположење поверилаца који су Атини приредили нови шок.
Исплате 2,8 милијарди евра, који су неопходна инјекција ликвидности, неће бити у догледно време јер је Грчка, како каже Брисел, од 17 испунила само два обећања… Касни и долазак инспекторске групе поверилаца у Атину који треба да дају коначну оцену спроведених реформи без које нема ни кредита ни преласка у другу фазу преговора, не може да реши проблеме. Понашање Атине очигледно иритира Брисел који сматра да није спроведена приватизација, није правно решен статус приватизационог фонда, нису реализоване реформе у сфери енергетике, на тржишту рада, у реформи јавне администрације…
Јасна порука европских кредитора који ће се у петак на самиту ЕУ, али без одобравања кредита чија исплата може да буде одложена до краја године, само разговарати о ситуацији у Грчкој чији је дуг додатно порастао за 7,5 милијарди евра.
И ММФ додатно отежава ситуацију одлажући коначну одлуку о томе остаје ли у игри за трећи пакет финансијске помоћи Грчкој. Кристин Лагард инсистира да Атина мора да спроведе додатне реформе али да, у исто време, европски повериоци морају да нађу солуцију која би грчки дуг учинила одрживим и Грчкој створили могућност да га отплаћује под лакшим условима.
Чињеница је, међутим, да се Ципрасова влада већ сада суочава са опасношћу да од пореза неће моћи да наплати очекивану суму. Већ у јулу преко двадесет хиљада Грка није могло да плати порез, нису реализовани приходи од нових пореза на дуван, пиће, рупа у буџету се не смањује већ – расте.
Само туризам неће моћи да поправи стање јер је и поред повећаног броја гостију овог месеца сезона ојађена због читаве ситуације са мигрантима. Острва која су била магнет за стране али и домаће туристе бележе драматични пад гостију. Тако је, рецимо, острво Лезбос, које је поднело најјачи талас миграната и на коме је формиран прихватни центар, бележи незапамћен пад туристичке посет. Уместо 16.500 туриста у августу прошле, ове године на њему је летовало око 8.000 туриста. Уместо 124, на аеродрому је у августу регистровани 58 чартера. Локалне власти процењују да је због миграната острво у овој сезони изгубило 40.000 туриста.
Мигрантска криза за Грчку нажалост не иде у добром смеру. Број прелазака са турске обале се повећао и на острвима – у источном Егеју је преко 12.000 миграната, а у целој Грчкој готово 60.000. Прихватни центри су претрпани, хигијенску услови драматични, све чешћи су озбиљни сукоби међу мигрантима. Локална полиција је малобројна и не може да држи ситуацију под контролом, о чему је алармирана влада у Атини. У последњем сукобу миграната на Лезбосу било је десетак озбиљно повређених, а група деце је успела да побегне из кампа.
Сви напори Грчке која је у прихватању миграната показала своје хумано лице и многима пружила уточиште, изгледа да – нису довољни. Немачки министар Томас де Мезијер оптужио је Грчку „да је директно одговорна за пораст броја миграната у последњем периоду” и подвукао да за то Европа има много доказа. Мезијер поручује да Атина због тога „мора да сноси последице и да може да очекује да јој се, према Даблинском споразуму, илегални мигранти врате назад”.
Ова вест, о којој се у последње време говорило као о могућој форми „плана Б” за повратак илегалних миграната у Грчку, забринула је Атину јер је линију немачког министра подржала у ЕУ. Наиме, на брифингу у Бриселу, представник Европске комисије за имиграцију Наташа Бартон прецизирала је да док је Даблински договор на снази Грчка ће морати да поштује његове одредбе – све док се не договори нешто друго. То би значило да би, уколико Европа озбиљно буде инсистирала на примени Даблинског споразума, Грчка могла да се суочи са повратком десетина хиљада илегалних миграната који су са њене територије, као европске земље, без регистрације и веродостојних докумената ушли у друге земље ЕУ.
