Hajdukovanje u selima Ravni i Drežnik

Urednica SRBskog FBReportera, Biljana Diković, napravila je za svoje čitaoce, reportažu o zanimljivoj manifestaciji koja neguje srpsku tradiciju, što je pravi biser u vreme organizovane akcije poništavanja srpskog koda kojoj nas izlažu mainstrim mediji i zvanične državne institucije od peto-oktobarskog puča do danas.

Kao portal koji se suprostavlja globalističkom rušenju tradicionalnih vrednosti na svim nivoima, prenosimo ovu sjanu reportažu o jednom nastavniku istorije (Milošu Raciću) i deci koja se ne stide svojih korena. Upoznajte se i vi sa „Hajdukovanjem“.

Šta je HAJDUKOVANJE, ko je domaćin i ko učestvuje?

Miloš Racić: “Hajdukovanje“ je kulturno-sportska manifestacija koja se svakog proleća naizmenično održava u dva sela zlatiborskog kraja (neparnim godinama u Ravnima, a parnim u Drežniku). Ono što spaja ova sela je OŠ “Đura Jakšić“ koja je organizator i domaćin, a čiji đaci već petu godinu učestvuju u ovom poduhvatu.

* U kojim disciplinama se nadmeću „hajduci“?

Miloš Racić: Centralni događaj “Hajdukovanja“ je višeboj, tj. nadmetanje dečaka školskog uzrasta u starim hajdučkim disciplinama kao što su bacanje kamena s ramena, bacanje potkovice, bacanje džilita, skok u vis, skok u dalj iz mesta, trčanje uzbrdo, obaranje ruku, prevlačenje konopca i gađanje praćkom. Takmičari (hajduci) su u prilici da se bore za titulu harambaše.

* Kakva su pravila, koliko „čete“ imaju „hajduka“ ili to nije bitno, i da li neko od nastavnika pomaže?

Miloš Racić: Pravila su sledeća… Za takmičenje se prijavljuju hajdučke čete od pet đaka. Svaka četa ima svog četobašu (kapitena) i barjaktara. Onaj ko pobedi u nekoj od disciplina dobija zvanje bećara (bećari su u Prvom srpskom ustanku bili ratnici Hajduk Veljka). Na kraju, bećari između sebe biraju harambašu jer to zvanje ne treba da bude isključivo takmičarsko nego i izborno. Sve ovo nadgledaju dva jataka (koordinatora manifestacije): nastavnik istorije i nastavnica fizičkog vaspitanja.

* HAJDUKOVANJE, pretpostavljam, nije samo višeboj, kako izgleda ceo dan, šta rade devojčice za to vreme?

Miloš Racić: Naravno, “Hajdukovanje“ ne čini samo višeboj. Sve počinje urankom i doručkom. Kada se čete okupe, izvodi se pozdravna smotra u centru sela, zatim defile hajduka sa zastavama, u tradicionalnim nošnjama, a često i sa zaprežnim kolima. Nakon višeboja, druženje se nastavlja uz muziku, pesmu i igru. Jedna od zanimljivosti je i izbor “hajdučke devojke“. Devojke u narodnim nošnjama donose kolače, peciva, meze i osveženje za hajduke, a oni zatim tajnim glasanjem biraju pobednicu.

* Veoma lepo zamišljeno i ostvareno, čestitamo. Recite našim čitaocima šta je tačno cilj HAJDUKOVANJA?

Miloš Racić: Cilj ove manifestacije je negovanje tradicionalne kulture, sportskog duha i nacionalne prošlosti. Ideja je pokrenuta kako bi stare srpske veštine bile otete od zaborava, kao i zbog potrebe da se mlađe generacije više druže u prirodi, a manje na tzv. “društvenim mrežama“. A najvažnije od svega je da su se deca iz ovih naših sela (koja su inače veoma rivalska), zbližila i učvrstila prijateljstva i da postoji jaka želja i čvrsta namera da se ovakvi događaji održavaju godinama. Dokazano je da omladina iz Ravni i Drežnika može da bude složna i solidarna, da postoji dobar, kreativni duh u našim selima i da razonoda i običaji iz prošlosti nisu zaboravljeni.

* Da pomenemo i nazive „hajdučkih četa“ koje su učestvovale na dosadašnjih četiri HAJDUKOVANJA, jer je i to u skladu sa srbskom tradicijom…

Miloš Racić: Naravno. To su: Katani, Opančari, Jatagani, Gavranovi, Čarugani, Delije, Čagalji, Krdžalije, Džambasi, Megdandžije, Uskoci…

* I da nabrojimo dosadašnje „harambaše“…

Miloš Racić: Svojim časnim nadmetanjem u Hadjukovanju ime harambaše osvojili su – Mladen Vidić iz čete Čagalji (2011), Dejan Obućina iz čete Katani (2012), Miladin Petrović iz čete Jatagani (2013), Mihailo Lijeskić iz čete Delije (2014) i ove, 2015. godine zvanje harambaše osvojio je Mihailo Lijeskić iz čete Delije i to je prvi put odbranjena titula.

Ovo je bila kratka priča o učenicima iz dva zlatiborska sela Ravni i Drežnika, onima koji zdravo odrastaju, u divnoj prirodi, a svoju tradiciju, srbsku – uče kreativno uz svog nastavnika istorije…

Napomena CEOPOM-a:  Više fotografija na izvornoj stranici

http://facebookreporter.org/2015/06/13/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82/

Izvor: Srbski FBReporter