Hapšenje Asanža – motivi i reakcije
Britanska policija zvanično je saopštila da je osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž uhapšen. Vikiliks“ je saopštio da Asanž nije „izašao iz ambasade“, već da je ambasador Ekvadora pozvao u zgradu policiju da ga uhapsi.
„Vikiliks“ je saopštio da je Džulijan Asanž bio predmet sofisticirane špijunske operacije u ekvadorskoj ambasadi u kojoj se nalazi od 2012. godine.
Kompanija je optužila Ekvador da je nezakonito ukinuo politički azil Asanžu u suprotnosti sa međunarodnim pravom, što je dovelo do njegovog hapšenja.
U zvaničnom saopštenju policije se navodi da je Asanž uhapšen „jer se nije predao sudu“ i odveden je u centralnu policijsku stanicu Londona, gde će ostati do odlaska na sud.
U saopštenju ekvadorskog predsednika Lenjina Morena, objavljenom na Tviteru, navodi se da je Ekvador dobio garancije od Velike Britanije da osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž neće biti izručen zemlji u kojoj bi se mogao suočiti sa smrtnom kaznom.
„Tražio sam od Velike Britanije garancije da Asanž neće biti izručen zemlji u kojoj bi mu pretilo mučenje ili smrtna kazna. Britanska Vlada je to pismeno potvrdila“, navodi se u izjavi.
U ekvadorskoj ambasadi Asanž se nalazio od 2012. godine, kako bi izbegao izručenje Švedskoj koja ga tereti za seksualno zlostavljanje.
Asanž negira optužbe i strahuje da će ga Švedska predati Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi se suočio sa njihovim optužbama za obelodanjivanje vojnih i diplomatskih dokumenata.
Ko je, zapravo, Džulijan Asanž
Za pristalice, Džulijan Asanž je hrabar borac za istinu, za kritičare, on samo traži publicitet koji je ugrozio živote ljudi objavljujući masu osetljivih informacija, navodi Bi-Bi-Si u tekstu povodom njegovog današnjeg hapšenja.
Oni koji su radili sa njim opisuju ga kao sposobnog i veoma inteligentnog čoveka sa izuzetnom sposobnošću da „razbija” kompjuterske kodove.
Asanž je osnovao Vikiliks, koji je objavljivao poverljive dokumente i slike od 2006. godine, a 2010. našao se na naslovnicama širom sveta kada je u aprilu objavio snimak na kojem su američki vojnici ubili 18 civila iz helikoptera u Iraku.
On je, takođe objavio poverljiva vojna dokumenata SAD o ratovima u Avganistanu i Iraku u julu i oktobru 2010. godine.
Kasnije te godine, uhapšen je u Velikoj Britaniji nakon što je Švedska izdala međunarodni nalog za njegovo hapšenje zbog navoda o seksualnom zlostavljanju.
Švedske vlasti su želele da ga ispitaju zbog tvrdnji da je u avgustu 2010. silovao jednu ženu i seksualno zlostavljao i prisiljavao drugu, dok je bio u Stokholmu gde je održao predavanje.
On je izjavio da su oba odnosa bila bila potpuno dobrovoljna.
Asanž je pušten uz kauciju decembra 2010. godine, ali je u maju 2012. Vrhovni sud Velike Britanije presudio da bi trebalo da bude izručen Švedskoj.
Tražio je i dobio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu.
Osnivač Vikiliksa uvek je tvrdio da ne može da napusti ambasadu jer se plašio da ne bude izručen iz Švedske u SAD i gde bi mu sudili zbog objavljivanja tajnih američkih dokumenata.
Rođen je u Taunsvilu u australijskoj državi Kvinslend 1971. godine, a njegovi roditelji su bili glumci koji su putovali po zemlji.
Postao je otac sa 18 godina, a ubrzo su usledile bitke za starateljstvo.
Razvoj interneta dao mu je šansu da iskoristi svoja znanja iz matematike, iako je to dovelo i do poteškoća.
Godine 1995. godine Asanž je optužen, zajedno sa prijateljem za desetine hakerskih aktivnosti, preneo je Tanjug.
Iako je grupa hakera bila dovoljno vešta da izbegava detektive koji su ih pratili, Asanž je na kraju uhvaćen i priznao da je kriv.
On je kažnjen sa nekoliko hiljada australijskih dolara i izbegao je zatvorsku kaznu samo pod uslovom da ne ponovi krivično delo.
Potom je proveo tri godine radeći sa akademikom Suelet Drajfus koja je istraživala novu, subverzivnu stranu interneta, napisavši knjigu sa njom „Podzemlje”, koja je postala bestseler u kompjuterskom svetu.
Drajfus je opisala Asanža kao „veoma iskusnog istraživača” koji je bio „prilično zainteresovan za koncept etike, pojmove pravde, šta vlade treba i šta ne treba da rade”.
Nakon toga je usledio kurs iz fizike i matematike na Univerzitetu u Melburnu, gde je postao istaknuti član matematičkog društva.
Godine 2006. počeo je sa Vikiliksom sa grupom istomišljenika, usvojio je nomadski način života, vodeći ga sa različitih lokacija.
Mogao je dugo da izdrži bez hrane, fokusirao se na rad sa vrlo malo sna, izjavio je Rafi Kačadurian, novinar magazina „Njujorker” koji je proveo nekoliko sedmica putujući sa njim.
„On stvara tu atmosferu oko sebe, gde ljudi koji su mu bliski žele da se brinu o njemu, da mu pomognu da ide dalje. Ja bih rekao da to ima veze sa njegovom harizmom”, rekao je Kačadurian.
Asanž pred sudom: „Nisam kriv!“
Osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, proglašen je pred sudom u Vestminsteru krivim, zbog kršenja uslova za puštanje uz kauciju.
Maksimalna zatvorska kazna koja može da se izrekne u tom sudu iznosi 12 meseci, napominje Rojters.
Sudija je rekao da će Asanž ponovo biti izveden pred sud 12. juna, kada će se razmatrati zahtev SAD za njegovo izručenje.
Asanž, koji je danas uhapšen u ambasadi Ekvadora u Londonu, izjasnio se prethodno da nije kriv što se nije predao sudskim organima.
Osnivač Vikiliksa pojavio se na sudu u Londonu jer se tamo razmatra zahtev SAD za njegovo izručenje zbog krivičnih prijava za objavljivanja više desetina hiljada tajnih vladinih dokumenata.
Advokat koji predstavlja američku administraciju izjavio je da je Asanž uhapšen na osnovu dva naloga – prvo zato što se nije pojavio pred sudom, a drugo zato što je uzvikivao: „Ovo je nezakonito, ne idem!“
Asanžov advokat je istakao da on nije imao šanse da se brani pre ukidanja azila i da je prvobitni sudija u tom slučaju bio pristrasan.
Asanž je, po dolasku u sud, pozdravio svoje pristalice koji su zauzelii javnu galeriju u vestminsterskom sudu i pokazao im podignut palac. On je, obučen u crno odelo i „polo“ majicu, mirno sedeo i čitao knjigu Gora Vidala, američkog književnika koji je bio poznat po oštroj kritici politike SAD, dok je čekao svoje advokate.
Asanž je uhapšen pošto mu je vlada Ekvadora ukinula azil.
Predsednik Ekvadora Lenin Moreno rekao je da je njegova zemlja ukinula azil Asanžu nakon što je on više puta prekršio međunarodne konvencije.
U ekvadorskoj ambasadi Asanž se nalazio od 2012. godine, kako bi izbegao izručenje Švedskoj koja ga tereti za seksualno zlostavljanje.
Asanž negira optužbe i strahuje da će ga Švedska predati vlastima SAD kako bi se suočio sa njihovim optužbama za obelodanjivanje vojnih i diplomatskih dokumenata.
Nasilno izvođenje Asanža iz ekvadorske ambasade u Londonu, 11.04.2019.
Knjiga u ruci – moćna poruka Džulijana Asanža
Dok su ga izvlačili iz ekvadorske ambasade u Londonu, osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž čvrsto je u ruci držao jednu knjigu. Reč je o knjizi „The History of the National Security State“ autora Gora Vidala.
Kasnije, dok je bio pred sudom u Vestminsteru, Asanž je u tišini čitao ovu knjigu, pre nego što se izjasnio da nije kriv.
Da li je Asanž držanjem ove knjige poslao poruku? Vidal je kroz zbirku intervjua ovom knjigom opisao teme kojima se opsesivno bavio i sam Asanž. Knjiga prati istorijske osnove vojno-industrijskog kompleksa, kao i ekspanzije izvršne moći u SAD koja je dovela do izraza „imperijalno predsedništvo“.
Zašto je Ekvador predao Asanža?
Glavna urednica Međunarodne informativne agencije „Rosija sevodnja“ i televizijskog kanala RT Margarita Simonjan ocenila je da je hapšenje Džulijana Asanža povezano s predstojećom posetom predsednika Ekvadora Sjedinjenim Američkim Državama.
Ekvador, u čijoj je ambasadi u Londonu boravio Asanž od 2012. godine, odlučio je 11. april da mu oduzme diplomatski azil. Britanska policija je posle toga saopštila da je Asanž uhapšen po nalogu koji je izdat 2012. godine, zato što se nije pojavio pred sudom.
„Predsednik Ekvadora koji je predao Asanža 16. aprila leti u SAD. Po kakvom kursu danas prodaju 30 srebrnjaka?“, napisala je Simonjanova na društvenoj mreži telegram.
Ona je prethodno Asanža nazvala glavnim novinarom epohe i navela da je zabrinuta za njegovu budućnost.
Suminjan je objasnila da je Asanž znao za „totalno praćenje“ ljudi mnogo pre nego što je otkrio da je to činila Agencija za nacionalnu bezbednost SAD.
„Kada sam se upoznala s njim, bila sam začuđena što je insistirao na tome da ne vodimo nikakve razgovore o vremenu ni u jednoj prostoriji, među zidovima. Išli smo da razgovaramo u šumi, ili u najboljem slučaju u bučnom pabu, gde je toliko bučno da je prisluškivanje samo po sebi nemoguće, i bez telefona“, ispričala je Simonjanova.
Ona je podsetila da je Asanž još pre mnogo godina napisao knjigu o Guglu, u kojoj je otkrio metode za špijuniranje uz pomoć onlajn platformi.
Simonjanova je navela da ne pamti slučaj u kojem je Asanž pogrešio. Prema njenim rečima, on joj je govorio o tome da će ga sigurno isporučiti Sjedinjenim Američkim Državama, gde mu se ne piše dobro.
Asanž je postao poznat širom sveta nakon niza publikacija o slučajevima kao što su vojne operacije SAD u Avganistanu i Iraku, kao i uslovi u kojima borave ljudi u zatvoru Gvantanamo. Asanž je autor programa na televizijskom kanalu RT koji je 2013. godine pobedio na festivalu u Njujorku.
Osnivač „Vikiliksa“ je 2010. godine u Švedskoj bio optužen za seksualne prestupe, koje je on negirao. Švedski sud je raspisao međunarodnu poternicu za njim, nakon čega je Asanž bio uhapšen u Londonu, ali je ubrzo bio pušten uz kauciju.
Slučaj protiv njega u Švedskoj zatvoren je 2017. godine, ali je nakon vesti o hapšenju Asanža švedsko tužilaštvo saopštilo da razmatra mogućnost obnavljanja istrage. Asanž i njegove pristalice su strahovali da će ga Švedska deportovati u SAD, gde bi mogao da bude osuđen na 35 godina zatvora ili na smrtnu kaznu zbog objavljivanja tajnih dokumenata Stejt departmenta SAD. Osnivač „Vikiliksa“ odriče sve optužnice i tvrdi da su one politički motivisane.
Hapšenje Asanža je poruka Imperije slobodnim ljudima – „Dolazimo!“
Hapšenje Džulijana Asanža je poruka svim budućim „zviždačima“ da će proći na ovaj način ako se usude da obelodane neko od nepočinstava koje čine vlade zapadnih zemalja“, kaže novinar Nikola Vrzić, autor knjige o „Vikiliksu“.
Povodom hapšenja osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža, koji se od 2012. nalazio u zgradi Ambasade Ekvadora u Londonu, a kojeg je ambasador te zemlje praktično „predao“ britanskoj policiji, Vrzić kaže da je još od promene vlasti u Ekvadoru pretila opasnost da će Asanž biti izbačen iz ambasade, odnosno da će mu biti uskraćen azil.
„Ako se ne varam, njemu je već godinu dana uskraćena svaka komunikacija sa spoljnim svetom i pristup internetu. Naravno da su ove optužbe zbog kojih ga traži britanska policija prosto jedna smejurija, s obzirom na to da ga traže jer se nije odazvao sudu u slučaju lažnih optužbi za silovanje koje su u Švedskoj već odbačene. Naravno da je u pozadini svega toga američki pritisak i američka želja da Džulijan Asanž bude izručen i da mu se sudi u SAD“, kategoričan je Vrzić.
Tu, kako kaže, dolazimo do onoga što je najinteresantnije u čitavoj priči o najtraženijem „zviždaču“ u svetu.
„Asanžu u Americi ne treba da se sudi zbog neistine, već zbog istine koju je izneo. Toliko o tom zapadnom poimanju slobode misli, slobode govora i nezavisnom novinarstvu. Nas u Srbiji možda to treba ponajmanje da čudi. Pre dvadeset godina oni su bombardovali zgradu RTS-a upravo da bi ućutkali onu istinu koja je nepoželjna, tako da je sve ovo sada potpuno u skladu sa takvim njihovim poimanjem slobode, gde ste zapravo slobodni samo da ponavljate njihovu propagandu“, ocenjuje Vrzić.
Iako je predsednik Ekvadora Lenjin Moreno rekao da je dobio garancije britanske vlade da Asanž neće biti izručen zemlji u kojoj bi mu mogla biti izrečena smrtna kazna, Nikola Vrzić smatra da je malo verovatno da Asanž ne bude izručen Sjedinjenim Državama.
„Mislim da je poenta čitave operacije upravo da Asanž bude izručen Americi, jer ne postoji drugo objašnjenje ovolikog angažovanja britanske policije i velike bruke zbog jednog minornog prekršaja. Ovo je zapravo slučaj koji prevazilazi ličnu sudbinu Džulijana Asanža ili ’Vikiliksa‘ kao organizacije. Naime, ovo je pretnja svim budućim „zviždačima“ da će proći na ovaj način ako se usude da obelodane neko od nepočinstava koje čine vlade zapadnih zemalja“, ukazuje Vrzić.
I politikolog Aleksandar Asafov ocenjuje da hapšenje osnivača Vikiliksa nije iznenađenje.
„Bez obzira na to što je slučaj Asanža već zastareo, mislim da će američki politički sistem posredstvom kolega iz Londona izravnavati račune sa njim, ne zbog biračke kampanje protiv demokrata, već zbog objavljivanja tajnih dokumenata. Nema sumnje da je Asanž nagrada za američki pravni sistem, nagrada koju su se tako dugo trudili da osvoje“, smatra Asafov.
On podseća da je Asanž tokom američke predsedničke kampanje objavljivao materijale koji su smetali Demokratskoj partiji.
„Svedoci smo da se rukovodstvo Ekvadora predalo, a da je nadalje sudbina Asanža u rukama londonske policije. Očigledno je da će vrlo brzo biti izručen, ali je takođe moguće da će se međunarodna zajednica umešati u njegovu sudbinu i on bi mogao biti oslobođen, čemu se Rusija nada. Mada, za to ima malo šanse“, ukazuje Asafov.
Kako za Sputnjik ocenjuje Izrael Šamir, novinar koji je sarađivao sa „Vikiliksom“, hapšenje Asanža je zaprepašćujuća i tragična vest.
„Jasno je da je ovo vezano za njegov politički rad. Ujedinjeno Kraljevstvo je odlučilo da istera šta je naumilo, ali je očigledno da iza svega stoje SAD. I Ekvador sada ima mnogo svojih problema i ne baš uspešnog predsednika koji je tužio svog prethodnika Koreu zbog toga što je dozvolio da ambasada bude iskorišćena za utočište Asanža. Ukratko, ovo još jednom podseća čitav svet da se utočište može naći samo u Moskvi, jer mi nikada ništa ne čujemo o Snoudenu, on je praktično iščezao sa vidika“, kaže Šamir za Sputnjik.
Prema rečima Pitera Tačela, aktiviste za ljudska prava koji sarađuje sa Vikiliksom, odluka Vlade Ekvadora da preda Asanža britanskoj policiji predstavlja jasno kršenje njegovih prava kao građanina Ekvadora i njegovog prava na azil.
„Asanžovo hapšenje dovodi ga u situaciju da može biti izručen Sjedinjenim Državama, gde mu preti kazna zatvora od 30 i više godina. Pritom, Asanž ništa nije otkrio, on je objavio ono što je otkrila Čelsi Mening, a što su takođe objavili ’Gardijan‘ i ’Njujork tajms‘. Zašto se onda samo njemu sudi?“, pita Tačel i dodaje da ekstradicija Ansaža Americi nije u javnom interesu.
Advokatica Džulijana Asanža – „Borićemo se protiv izručenja SAD“
Advokatica osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža izjavila je da će se on boriti protiv mogućeg izručenja Sjedinjenim Američkim Državama.
Asanžova advokatica Dženifer Robinson rekla je novinarima da se današnjim hapšenjem njenog klijenta uspostavlja opasan presedan za prava novinara.
Robinson je kazala da je Asanž odavno govorio da će biti uhapšen ako ga Ekvador izbaci iz ambasade u Londonu i dodala da on sada bar može da dobije zdravstvenu zaštitu. Londonska policija je uhapsila Asanža u ambasadi Ekvadora, na osnovu naloga SAD za njegovo izručenje i zbog kršenja uslova kaucije u Velikoj Britaniji, pošto mu je Ekvador prethodno oduzeo azilantski status, navodeći kao razlog „kršenje međunarodnih konvencija i dnevnih protokola“.
Asanž je odmah izveden pred sud i proglašen krivim za kršenje uslova kaucije u Velikoj Britaniji 2012. godine, zbog čega mu preti do 12 meseci zatvora.
Asanž se 2012. sklonio u ekvadorsku ambasadu kako bi izbegao da bude izručen Švedskoj zbog optužbe za seksualni napad, koja je u međuvremenu odbačena. On je ostao u ambasadi, strahujući da bi mogao da bude izručen SAD, koje ga traže zbog objavljivanja desetina hiljada tajnih vladinih dokumenata putem Vikiliksa.
Ministarstvo pravde SAD optužilo je Asanža za kovanje zavere s bivšom analitičarkom američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening, upadom u računar sa poverljivim podacima u Pentagonu. Ta optužnica je objavljena posle hapšenja osnivača Vikiliksa.
Tramp – „Ne znam ništa o Vikiliksu“
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da „ne zna ništa o Vikiliksu“, kada su ga novinari upitali da komentariše današnje hapšenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža u Londonu.
Tramp, koji je sedeo pored južnokorejskog predsednika Mun Džae-ina, je rekao „to nije moja stvar“.
Tramp je hvalio Vikiliks više od 100 puta za vreme svoje predsedničke kampanje 2016. godine.
U jesen 2016. godine Vikiliks je objavio ukradene neugodne imejlove iz izbornog štaba Trampove rivalke na predsedničkim izborima Hilari Klinton.
Londonska policija je uhapsila Asanža u ambasadi Ekvadora, na osnovu naloga SAD za njegovo izručenje i zbog kršenja uslova kaucije u Velikoj Britaniji, pošto mu je Ekvador prethodno oduzeo azilantski status, navodeći kao razlog „kršenje međunarodnih konvencija i dnevnih protokola“.
SAD optužuju Asanža da je objavio desetine hiljada tajnih vladinih dokumenata, i to bi moglo da dovede do sudske bitke za njegovo izručenje SAD.
Izvor: Agencije, CEOPOM-Istina
Ostavite komentar
Ostavite komentar na Hapšenje Asanža – motivi i reakcije
Copyright © Ceopom Istina 2013-2026. Sva prava zadržana.