Харстон – Где је Енглезима била памет?

Tоком година, као британски дипломата, навикао сам на ово питање. Подтекст је увек био да су Британци, као и обично, чинили нешто мудро и у свом интересу, док су чак и наши непријатељи осећали невољно дивљење спрам наше интриге, која само нама служи.

Будући да је Уједињено Краљевство стални члан Савета безбедности Уједињених нација, његова стална делегација у Њујорку једна је од најупосленијих мисија на свету. Она је упетљана у нацрте већине резолуција које се прослеђују Савету безбедности, а има и непропорционални утицај на њихову садржину. Чему онда иницијатива да се прогура траљав нацрт резолуције о Сребреници, од првог момента мењан бар седам пута?

Да ли Уједињено Краљевство гризе савест када је реч о Сребреници? Требало би да је тако. Као члан Савета безбедности одобрилo је резолуцију у којој је одбијено разумно повећање трупа Унпрофора које би браниле такозване сигурне зоне. Што је још важније, Уједињено Краљевство имало је у склопу војних снага Унпрофора велики број штабних официра који су директно информисали Лондон о сваком војном развоју догађаја, док су из Лондона о свему што се догађа били боље обавештавани од било ког другог војног контингента. Глас Уједињеног Краљевства у Њујорку требало је грлато да упозори на долазећу катастрофу. То се није десило.

Дакле, да ли је нечиста савест двадесет година касније довела до тога да Форин офис крене у процедуру са резолуцијом о Сребреници? То би, претпостављам, могла да буде нека врста оправдањa, али ја мислим да не може бити.

Муслимански фундаментализам расте сваким даном у Босни. Влада Уједињеног Краљевства има све разлоге да брине око евентуалног ширења те активности па, сходно томе, и жељу да поводом тога нешто учини. Можда је боље да свој бес ти муслимани усмере само на Балкан уместо на Лондон или Манчестер. Стога, предложите резолуцију у Савету безбедности која ће дестабилизовати Балкан, окривите Србе као и обично, и на тај начин проблем остаје локални. Наравно да не. Да ли сам у Београду живео довољно дуго да сам почео оволико да верујем у завере?

О чему је онда реч? Резолуција Уједињеног Краљевства је грешка, било да буде усвојена или не. Постоји изрека која каже да је пут до пакла поплочан добрим намерама. Уколико покушамо да верујемо у то да су они који су писали резолуцију заиста веровали да ће тиме помоћи процес помирења, онда морамо да претпоставимо да је реч о извесној наивности и недостатку озбиљне анализе у Лондону и Њујорку. У ово је, нажалост, лакше поверовати сада него било када у претходних педесет година. Уједињено Краљевство до те мере је дигло руке од лидерства у међународним односима да га САД посматрају као неозбиљног савезника, док га у Европи игноришу.

Да сам представио нацрт резолуције о Сребреници било ком од мојих амбасадора, баш било ком, сигурно бих на врху насловне стране, елегантним рукописом, видео следеће: „Ово нам неће донети ништа добро. Дајте да ово заборавимо.”

Резолуција није прошла. Британски амабсадор је рекао да је шокиран. Да је само погледао око стола пре него што је отворио уста, схватио би да нема шокираних лица. Исход је од почетка био предвидив!

Американци су, предвидиво, исход описали као још једну „мрљу” на УН. На тај су начин, по обичају, пребацили одговорност на УН уместо на Савет безбедности и оне који су одлучили да гурају резолуцију упркос њеној неизбежној пропасти…

Аутор је британски каријерни дипломата и бивши помоћник генералног секретара Уједињених нација

Извор: Политика