Хладни рат за Арктик

Севају варнице на северу Европе – Осло у Москви све чешће види старог непријатеља из епохе пре пада Берлинског зида, а Русија у Норвешкој искључиво чланицу најјачег војног савеза који јој је стао на украјински жуљ.

„Нејасно је шта су руске намере”, казала је недавно норвешка министарка одбране Ине Ериксен Сореиде подвлачећи да њена земља мора боље да се припреми за „изазове”, посебно на Арктику, где обе земље демонстрирају силу и врше маневре.

Репортер „Њујорк тајмса” отишао је у арктички део Норвешке и јавио да се тамо трупе понашају као да је обновљен хладни рат. Војна база Бодо, која је за време идеолошког сукоба Истока и Запада служила за шпијунирање совјетских авиона, била је готово напуштена када је расформиран СССР, да би данас одатле авиони поново полетали и фотографисали руске борбене летелице. Тамошњи командант каже да су његови сународници исувише „богати, дебели и срећни” да би схватили опасност и да се ствари тек сада заправо „враћају у нормалу”, са Норвешком и Русијом на јасно супротстављеним странама. Његов колега поручује да је ситуација готово идентична оној из осамдесетих, када је он почињао каријеру „ловећи” совјетске авионе. После паузе изазване колапсом комунизма и економије, Русија и њен председник Владимир Путин поново су спремни да показују силу, сматра норвешки генерал.

Норвешка је прошле године пресрела 74 руска војна авиона. Пре десет година у близини норвешке границе било их је знатно мање – једанаест. Осло троши мање од два одсто БДП-а на војску, колико НАТО захтева од својих чланица, али ће ове године повећати војни буџет за 3,3 одсто. Јенс Столтенберг, генерални секретар Северноатлантског савеза и бивши норвешки премијер, казао је да НАТО треба да брине не само због све већег руског улагања у наоружање – када је Путин први пут дошао на чело Кремља Русија је трошила 9,2 милијарде долара на армију, а данас десет пута више – већ и због чињенице да је „Русија вољна да употреби силу” и „застрашује суседе”. Москва узвраћа истом, хладноратовском реториком, па Дмитриј Кисељев, директор државне новинске агенције Росија севодња, назива западну алијансу „канцерогеним тумором”, а руски амбасадор у Копенхагену поручује да ће дански ратни бродови „бити мета руског нуклеарног оружја” ако се Данска прикључи систему ракетне одбране НАТО-а. Русија је појачала летове на Арктику, изводи маневре у близини границе са чланицама алијансе, модернизује нуклеарне подморнице на северу земље и поново отвара совјетску базу у близини Финске. Са друге стране, НАТО војним вежбама на Балтику умирује земље ове регије поручујући им да ће их САД бранити у случају руског напада.

Сукоб више није тако незамислив као што је био после слома комунизма и доласка ере апсолутне превласти Запада. Ју Несбе је одбијен када је пре неколико година предложио серију о руском освајању Норвешке, јер је телевизија сматрала да нико не би поверовао у такав заплет. Продуценти су се у међувремену предомислили и почели да снимају серију „Окупирани”, засновану управо на идеји познатог норвешког писца.

Аналитичари се споре око тога да ли је стари сукоб између Запада и Русије обновљен, али је популарна култура већ прогласила повратак хладног рата.

„Тајмс”: Руси прете атомским бомбама

Москва је запретила да ће употребити нуклеарну силу да би бранила Крим и одвратила Северноатлантски савез од гомилања војске на Балтику, јавио је британски „Тајмс” позивајући се на белешке једног америчког званичника који је присуствовао прошломесечном састанку са руским генералима.

Руси су током сусрета са западњацима тврдили да ће на појачани број трупа алијансе у Литванији, Летонији и Естонији реаговати „спектром од нуклеарних до невојних одговора”. Позивајући се на исте изворе, лист из Лондона пише да би западно наоружавање Украјине за Кремљ било „даље ширење НАТО-а према руским границама” па би подразумевало „снажан одговор”. Према проценама Американаца, Москва би могла да дестабилизује балтичке земље, у којима, баш као и у Украјини, живи велики број Руса. САД сматрају да Кремљ тамо неће послати војску нити да ће  наоружати балтичке Русе, али да ће их вероватно подбунити тако да „НАТО-у не пружи изговор да распореди трупе”. Ако би до тога ипак дошло, сматрало би се да је НАТО саучесник у нападу на популацију која говори руским језиком, а што би, закључује ова анализа, била ситуација још опаснија од оне у Украјини.

Извор: Политика