Hoće li Kina preuzeti deo crnogorske obale na ime duga?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon, kritikovala je danas odluku EU da ne pomogne Crnoj Gori u otplati zaduženja prema Kini, koje iznosi milijardu dolara. Fon Kramon je pozvala EU da „dva puta razmisli” o mogućoj „strateški lošoj odluci” i upozorila da Kina, na račun dugova, može „preuzeti najveći deo crnogorske obale”.

„Korumpirani lideri kao što je Milo Đukanović eksploatisali su državu godinama. Sada nova vlast mora da reši finansijske dugove. EU je već jednom napravila grešku u Grčkoj i Kina je preuzela luku Pirej. Sada se to može dogoditi sa većim delom crnogorske obale”, napisala je Fon Kramon na Tviteru, javlja Tanjug.

Iz Evropske komisije su pre dva dana, a povodom zahteva Podgorice za pomoć Brisela u otplaćivanju kineskog zajma od milijardu dolara, poručili da „neće otplaćivati dugove Crne Gore”.

Naglašeno je da zbog ovakvih finansijskih poteza Podgorice, postoji rizik od makroekonomksog disbalansa i dužničkog odnosa Crne Gore prema Kini.

Crna Gora: Dužnička klopka se zatvara

Evropska unija neće pomoći Podgorici da vrati kineski kredit od milijardu evra koji stiže na naplatu. Time Crna Gora postaje prva evropska žrtva „kineske dužničke diplomatije“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Milijardu evra kredita je mnogo novca. Posebno kada zemlja ima godišnji BDP od četiri milijarde“, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) o dužničkoj klopci koja se zatvara oko Crne Gore.

Zvanična Podgorica je sada tražila pomoć Brisela kako bi otplatila kredit koji je prethodna vlast 2014. godine uzela od Kine za deonicu auto-puta. U Briselu su saopštili da ne finansiraju kredite trećih država, ali da mogu da ponude povoljne kredite za druge deonice druma.

Crnogorska dužnička kriza (Ilustracija) – Foto izvor B-92

Autoput od Bara do granice sa Srbijom trebalo bi da ima 177 kilometara. Prema Međunarodnom monetarnom fondu, već deo od Podgorice do Kolašina košta milijardu evra, a ostalo bi moglo da bude još skuplje.

Prema pisanju frankfurtskog lista, korona je „urušila“ ekonomiju male balkanske države koje zavisi od turizma. Za ovu godinu Svetska banka očekuje tri odsto rasta.

Sredinom godine dolaze na naplatu prve rate kredita kineske Eksim banke sa kamatom od dva odsto. „Izgleda da je u vidu Crne Gore jedna evropska država postala žrtva kineske dužničke diplomatije koja nastaje oko Novog puta svile“, piše FAZ.

„To nije iznenađenje“, kaže Sebastijan Horn, istraživač Instituta za svetsku privredu na Univerzitetu u nemačkom Kilu. „Auto-put koji je finansirala i gradila Kina od početka je imao nerealnu procenu isplativosti i premašivao je sposobnost zemlje da se zaduži“, dodaje Horn za FAZ.

Ovaj stručnjak podseća da je niz zemalja prethodnih meseci potražio finansijsku podršku u međunarodnim organizacijama zbog dugova prema Kini. Među njima su Ekvador, Kenija, Etiopija i Pakistan.

Mario Holcner, šef bečkog trusta mozgova WIIW koji se baci istočnom Evropom, podseća da je Kina kao zalog rezervisala sebi crnogorsko zemljište, ukoliko kredit ne bude vraćen. „Evropska unija naravno ima mogućnost da dugoročno veže Crnu Goru za sebe ukoliko finansijski podrži zemlju“, prenosi FAZ Holcnerove reči.

Izvor: Dojče vele, Politika