Zoran-Milanović2Хрватски премијер Зоран Милановић потврдио је јуче да неће доћи у Београд 16. децембра на самит премијера централне и источне Европе и Кине, који заједнички организују Београд и Пекинг. По свему судећи, Милановић ће бити и једини међу 15 позваних шефова влада који неће присуствовати овом скупу. Наиме, како за „Политику” кажу у Влади Србије, свој долазак су пре неколико дана потврдили сви позвани гости, а међу њима и премијер Хрватске, али је он очигледно у међувремену одустао од пута. Уместо њега долази министар саобраћаја Синиша Хајдаш Дончић.

Званична потврда доласка словеначког премијера Мира Церара већ је стигла, албански премијер Еди Рама је свој долазак најавио приликом недавне посете Београду, а портпарол Владе Естоније Вили Канд је јуче за „Политику” потврдио да ће први човек њихове владе Тави Роивас допутовати у Београд. Поред њих и домаћина српског премијера Александра Вучића, скупу са премијером Кине Ли Кећенгом присуствоваће још и шефови влада Мађарске, Пољске, Словачке, Летоније, Литваније, Македоније, Црне Горе, Румуније, Бугарске и председавајући Савета министара БиХ Вјекослав Беванда.

Уз потврду да њихов премијер неће присуствовати овом састанку, из хрватске владе је нашем листу стигло и саопштење у коме се цитирају Милановићеве речи изговорене јуче у Дубровнику, где он наводи и да је очекивао да се власт у Србији огради од иступа Војислава Шешеља након повратка из Хага. „Ако неко улаже пуно енергије, времена и емоција, и има штете од тога, у заштиту српске мањине у Хрватској, то сам ја и то је моја странка и моја влада. Према томе, очекујем од других да се барем коректно изјасне о неким догађајима. Рецимо, о овом понашању ’уваженог господина’ који је избачен из Хашког суда, јер то је и питање културе, нарочито зато што су сви ти људи били исто политичко друштво деведесетих година прошлог века”, рекао је Милановић додајући да верује да би се претходна власт у Србији оградила од Шешељевих изјава док „ова из неког разлога неће, и у таквим околностима смешно је да иде тамо”.

Коментаришући изјаву српског премијера да је резолуција Европског парламента увреда Србији, Милановић одговара да није реч о увреди већ о „избалансираној резолуцији” за коју чак није било довољно разумевања у Европском парламенту, јер су многи говорили да је то коришћење ЕП за хрватско-српске обрачуне. Он је оценио и да то није„никаква хушкачка резолуција”, што, каже, нису разумеле ни неке колеге из Словеније. Он очекује конструктивније и разумније понашање и поручује да се мора преузети одговорност, јер „државништво укључује и одговорност, а не бежање од проблема и гурање главе под јастук”.

Одговарајући Милановићу, министар полиције Небојша Стефановић оценио је да је Србија веома посвећена регионалној сарадњи.

„Задовољан сам што је после много жалосних ствари које су урадили, а последња од њих била је резолуција коју је Хрватска предложила у Европском парламенту, господину Милановићу нешто смешно”, рекао је Стефановић и додао: „Нама није. Важна нам је регионална сарадња, није нам смешна и веома смо јој посвећени, а то што би хрватски премијер волео да се меша у изборе грађана Србије и политичаре које бирају, више говори о њему него о нама.” Стефановић је у изјави за Танјуг, додао да се нада да ће Милановић показати бар мало државничке одговорности и сачувати оних 10 табли на ћириличном писму које у Вуковару до сада нису успели да сачувају.

Занимљиво је, међутим, да Милановић тврди и да „независно од догађаја последњих дана”, састанак у Београду, после оних у Варшави и Букурешту „није пословно оправдан”.

„У самом пословном смислу ми имамо друге канале сарадње. Дакле, водили смо рачуна о томе да никога не увредимо. Међутим, овај састанак у Београду, који је сад већ трећи по реду, помало тражи и смисао целе приче”, устврдио је хрватски премијер.

gotovina-i-markac-milanovic

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић каже да је имајући у виду све оно што се дешава са Хрватском у последњих неколико дана, очигледно да она своју спољну политику води тако што, не само да покушава да придобије што више гласова за изборе него и у складу са својом новостеченом снагом чланице ЕУ и НАТО-а.

„Србија је врло згодна мета да она све то и покаже. Србија је земља која је демонстрирала своје симпатије према Русији, која је рекла историјско ’не’ санкцијама против Москве, и за Хрватску је просто она идеална земља на којој се може демонстрирати та сила Загреба, његова искрена посвећеност чланству у ЕУ и НАТО-у”, објашњава Симић и додаје да Брисел, „ни натовски ни унијски” никада није гледао благонаклоно на сусрете са кинеским премијером прибојавајући се да Кина заправо жели да подели Европу, да створи неки расцеп.

Хрватска прича оно што би Брисел и Вашингтон желели да чују, јер је у прилици да буде портпарол ЕУ и Америке.

„Оним што је Хрватска урадила у Европском парламенту, демонстрира своју снагу, хоће да покаже да је на првој линији фронта, слично Пољској када је у питању Русија. Али, видели смо и гласање, Србија баш и не ужива велику популарност. Сви они који су гласали за хрватску резолуцију су нам поручили да им смета наша политика”, оцењује Симић уз оцену да има и „зрнца” истине у Милановићевој оцени о самиту јер од кинеских пара до сада наводно није било много вајде.

„Кинеске паре се дају под врло повољним каматама, али се оне враћају у Кину јер на тим пословима не раде домаћи него кинески радници. Оне се враћају назад, а остаје оно што направе Кинези”, каже Симић.

Десет милијарди долара кредита за централну и источну Европу

Самит премијера централне и источне Европе и Кине који се овога пута одржава у Београду је треће по реду окупљање европских премијера и председника кинеске владе. Први такав сусрет одржан је пре две године у Варшави док је прошле године домаћин био Букурешт. Пре две године у Пољској, тадашњи кинески премијер Вен Ђијаба најавио је да његова земља планира 10 милијарди долара вредну специјалну кредитну линију за централну и источну Европу, а средства би била уложена углавном у развој инфраструктуре у 16 држава учесница самита. Учесници самита су се сложили да је улога Кине у светској економији и политици у сталном порасту као и да стално јача улога држава централне и источне Европе унутар Европске уније.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Хрватска минира самит у Београду?

* Обавезна поља