huang-pingДомаћи медији ових дана извештавају о развојним шансама које се Србији указују од сарадње са Кином. Директор Института за европске студије Кинеске академије друштвених наука, а раније први човек Института за америчке студије Хуанг Пинг, који ових дана борави у Београду, подсећа да је реч о аранжману на обострану корист.

„Србија је капија за наш улазак на тржишта земаља у централној и источној Европи. По питању пословања, овде није реч само и кинеским инвестицијама у Србију него о концепту у којем су обе стране на добитку. Доста је простора за инвестиције у области инфраструктуре, енергетике, информационих технологија, културне размене…”, оцењује Хуанг у разговору за „Политику”.

Помињете инвестиције у инфраструктуру. Овде постоји консензус да би дугорочно најкориснији пројекат за цео регион била изградња железничке пруге Београд–Будимпешта. Када ће тај пројекат почети да се остварује?

Нама је изградња те пруге веома важна, али када су у питању датуми њене изградње морамо да будемо реалистични. Најважнији је квалитет инфраструктуре и у том смислу нисам поклоник брзинских решавања тако важних питања. Након што се заврши посета нашег председника Си Ђинпинга Србији биће познати конкретнији датуми за остварење овог пројекта.

Када говоримо о кинеском „Новом путу свиле”, у овдашњим стручним круговима су се појавиле спекулације да би и река Дунав могла да се укључи у тај пројекат. Колико је то реално?

Теоретски је могуће. Прошле године смо имали конференцију на којој су учествовале земље које се налазе на Дунаву. Ја сам сугерисао да је потребно направити студију изводљивости, која би нам дала прецизан одговор колико је исплативо укључивање ове реке у наше пројекте. Јасно је, на пример, да постоји велики потенцијал за област транспорта.

Будући да сте експерт за САД морам да Вас питам за мишљење о односима Пекинга и Вашингтона. Недавно ми је Ваш колега, водећи амерички експерт за Кину Дејвид Лемптон рекао да му се чини да се односи двају земаља приближавају прекретници, али да се још нису „сурвали низ литицу”…

Хвала вам што сте поменули Лемптона, он је мој дугогодишњи колега и узгред буди речено, волео бих да га видим у следећој америчкој администрацији, ко год да победи на председничким изборима.

Што се тиче односа са Америком, они су још од доба Никсона функционисали у једном оквиру који је председник Си Ђинпинг сумирао као „не” конфронтацији или било каквом војном сукобу, у пакету са економском сарадњом.

Тако је било протеклих четрдесетак година и наше економије су постале изузетно међузависне. До преокрета је дошло лансирањем америчке стратегије о „азијском стожеру”. После Бушовог рата против тероризма представљена је ова стратегија чији је фокус био на Азији.

Пре ње наши односи са државама региона, од Јапана до Јужне Кореје, били су веома добри. Хилари Клинтон, тада на месту државне секретарке, прогласила је у ауторском чланку за „Форин полиси” 21. век америчким веком на Пацифику.

Такође је дошло до убрзаног кинеског економског успона који се поклопио са годинама у којима је Вашингтон под вођством Џорџа Буша водио рат против тероризма. Током историје, на пример за време Другог светског рата, Кина и САД су били на истој страни против фашиста.

kina-finansijska kriza

Као својеврстан пакет аранжман уз „азијски стожер” иде и америчка иницијатива о трговинском споразуму, такозвано „Транспацифичко партнерство”….

Та иницијатива која претендује да буде ексклузивни клуб у односу на Светску трговинску организацију у суштини је више порука онима који су искључени из ње него њеним члановима. А Кина није укључена.

Када је Барак Обама постао председник оценили сте да му „недостаје међународно искуство”. Из Вашег излагања наслућује се да се Ваша неслагања са Америком везују већим делом за његове мандате у Белој кући…

На почетку је Обамин приступ Кини био на трагу његових претходника и сагласили смо се око многих питања. Ипак, његово председниковање, малтене одмах по доласку у Белу кућу, обележило је избијање светске економске кризе.

И он је морао најпре да се бори за америчку економију што је и логично. Због тога је променио неке постојеће спољнополитичке стратегије. Повукао је важне међународне потезе на пример у Европи, Блиском истоку, у односима са Кубом и Ираном.

Такође је оснажио војно савезништво са Јапаном, Јужном Корејом… Али, однос са Кином за протеклих осам година, ако занемаримо велику сарадњу наших грађана, на највишем државном нивоу обележило је – стратешко неповерење.

Приближавају се амерички председнички избори, а догодине је и 19. конгрес кинеске Комунистичке партије на којем се такође очекују крупне кадровске промене. Шта ће то значити за даље односе Вашингтона и Пекинга? Који кандидат Вам је блискији – Хилари Клинтон или Доналд Трамп?

У сваком случају много је предвидљивији спољнополитички курс који ће дефинисати наш партијски конгрес, док амерички избори могу да донесу изненађење.

Као експерт могу да кажем да нам је познат правац Хилари Клинтон и политика демократа у Азији, којој су пут утрле Клинтонова и Обамина администрација. С друге стране и републикански приступ није потпуна непознаница у односима према Пекингу.

Сетите се само Никсона, Регана и старијег и млађег Буша. Ипак, када је у питању Доналд Трамп није лако одгонетнути каква ће бити његова политика према нама уколико постане председник.

Дакле, Клинтонова или Трамп?

Искрено, заиста је тешко рећи. Не познајемо Трампа, а Клинтонова као председница могла би да буде другачија од Клинтонове као прве даме или државне секретарке.

Својевремено сте изјавили да је „прерано рангирати Кину као другу светску силу, будући да има само један економски показатељ бољи од Јапана”. Скоро је часопис „Форин аферс” објавио студију у којој наводи да Кина никада неће претећи САД на месту највеће светске силе. Шта данас мислите о томе?

Да би дошла до тог нивоа, Кини су неопходне најмање две, три деценије. Иако је чињеница да је наша економија у светским оквирима велика, и да је наш раст завидан, неопходно је време да се спроведу корените реформе, да земља заиста ојача. У поређењу са рецимо САД, Јапаном или Европском унијом за нас има још простора за развој који би осетио сваки наш грађанин.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Хуанг Пинг о значају српско-кинеских односа

* Обавезна поља