Прошло је готово пола године откако је лажно узбунио Србију упозорењима о непосредној опасности од државног удара, а „Информер” поново сезонски манипулише алармним звонима, тврдећи да располаже „чврстим доказима” о новом покушају стварања хаоса у Србији и рушења Александра Вучића.
Један пут је случајност, два пута више није, говорила је Агата Кристи. Текстови који излазе из штампарије таблоида који је миљеник актуелне власти наговештавају обрисе оркестриране политике конфронтације са Западом.
Поименична прозивка амбасадора САД и Европске уније, обавезно употпуњена листом домаћих „завереника”, очигледно има за циљ да охрабри евроскептике, прецизно маркира све јавне личности које руска амбасада није позвала на свој гала пријем и додатно окупи Србију око вође коме у временима растућег незадовољства опет „раде о глави”.
„Обавештени” „Информер” позива се на документ од шест тачака који је Запад скројио да би рушио Вучића тако што организује и плаћа невладине организације, али и „анархистичке, левичарске, марксистичке, антиглобалистичке и синдикалне покрете”.
Каква аматерска конструкција! „Информеровој” листи само фале троцкисти и филателисти. Зар неко заиста мисли да се планови рушења неког режима – ако постоје – штампају. И то у таквом тиражу да се једног примерка домогне нико други до главни уредник „Информера”.
Да је прочитао било који озбиљнији шпијунски роман или пажљивије пратио Џејмса Бонда, Драган Ј. Вучићевић могао би да зна да такви пројекти немају писане трагове. А ако их и имају, онда би их се „Информерово” „истраживачко новинарство” последње домогло.
Биће да је циљ писанија да се лажно дефинише природа недавних протеста око Савамале или РТ Војводине. Да се „ширење грађанских протеста”, како таблоид широког спектра назива заверенички план Давенпорт– Скот, припише Западу, а не спонтаном грађанском незадовољству. Само је у „Информеровој” мануфактури дезинформација могла да се смисли теза да су неки београдски уредници позвани у Брисел како би се обучили да „изазивају хаос у Србији”. „Информер” вређа Србију, па и власт којој се лојално диви. Испада да је Србија тако нестабилна земља да „хаос” после кратке вечерње школе ефикасно може да изазове групица медијских диверзаната. Брука!
Да ли је ово борбена атмосфера коју је мандатар најавио и пре него што је формирао владу? Зар наручиоци оваквих теорија западних завера не схватају далекосежне последице по српско приближавање ЕУ – циља који су добровољно одабрали? Зар им није јасно да ће се многи, и у Бриселу и овде, питати да ли је то искрен избор или провидно фингирање евроентузијазма?
„Информерови” памфлети су опасни. Они су много више од глобално-будаластог сензационализма или увреда елементарне памети. Драган Ј. Вучићевић, који у себи има демократског духа колико су га заједно имали бољшевички егзекутори Лаврентиј Берија и Феликс Ђержински, упорно шири концепт против „евроунијата”.
Чини се да је концепт сувише сложен и деликатан да би га Д. Ј. В. сам смислио. Зато се све приписује фантомском аутору који му је омогућио да се овако размаше, да претендује да креира српску спољну политику, да попут инквизиционог тужитеља прозива неистомишљенике, да ведри и облачи медијским небом Србије.
А можда је најбучнији српски пропагандиста заиста инокосни креатор нове српске спољне политике, која је у раскораку са оном званично формулисаном. Има Вучићевић право да је антиевропејац, да мисли да овде вршљају западни плаћеници, али нема право на лажно узбуњивање нације, на прозивке. Или на прављење листа којима прва и друга Србија крећу несрећно да ратују. Да је ово озбиљна земља, судови би имали пуне руке посла, а Ин„формерова” каса би се испразнила плаћањем глобе због недоказаног блаћења. Сложићете се да тешко да постоји тежа оптужба од оне за рушење државног поретка, а управо је за то оптужена читава листа угледних људи српског јавног живота.
Али, ово је земља чије се правосуђе инвалидно ослања на свет политике. Шта ту онда има да се тражи? Зар Вучић својој продуженој руци званој Вучићевић не даје ветар у леђа када каже да је схватио да Запад фи„нансира сваког ко ће да изговори лошу реч о влади”? Пружајући непорецив допринос таблоидиотизацији Србије, „Дезинформер” одмах прозива сва„ког”, укључујући оне који ваљда имају право на своје лоше мишљење о потезима владе или оне који то раде по сопственој савести, а не зато што су на неком Сорошовом платном списку.
Ово што се догађа Србију удаљава од демократских вредности Европе и опасно уводи у тоталитаризам, остављајући једино опцију да бирамо да ли ће он бити оријентални – Реџепа Тајипа Ердогана, или византијски – Владимира Путина.
