radnici_434419S1Дугогодипња агонија предузећа у реструктурирању и оних који су и по неколико пута покушавали да нађу новог газду, који би их извукао из катастрофалних губитака биће ускоро окончана. Радна група Министарства привреде направила је списак од 179 предузећа која иду у стечај. Осим 58 оних који постоје само на папиру и за које се знало да ће бити „избрисани“, кључ у браву чека још 121 фабрика. У њима ће, сада и дефинитивно, без посла остати више од 5.000 људи.

На списку у који су „Новости“ имале увид стоји да ће стечајни поступак наредних дана бити покренут у грађевинским предузећима „Партизански пут“, „Ваљево пут“ и у ужичком „24. септембру“. Катанац ће бити стављен и на „Авиогенекс“, као и на некадашњи највећи понос Шапца – 11 фирми „Зорка холдинга“. До краја је стигла и комплетна Електронска индустрија у Нишу, која је некада била омиљени бренд за опремање куће белом техником. Угасиће се и крушевачка „Звезда“, раније надалеко чувена фабрика конфекције.

Највећи послодавац међу овим губиташима је „Друштво за одржавање зграда“ у којем је ангажовано чак 597 људи. То је предузеће које је пре десетак година издвојено из „Железница Србије“ и бавило се широким спектром грађевинских радова, од рушења објеката, до уградње столарије у становима. У стечај одлазе због дугорочне неспособности плаћања и презадужености. Писма о заинтересованости за ову фирму Министарству привреде доставила су два правна лица, али ниједно није било прихватљиво.

Суноврат „Партизанског пута“ почео је од неуспеле приватизације, када је ово добростојеће путарско предузеће доспело у руке Мила Ђурашковића, као део његове „Нибенс групе“. Већина фирми из ове групације завршила је поново под окриљем државе, када је Агенција за приватизацију раскинула уговоре са несавесним газдом.

За ово предузеће сада су стигла три писма заинтересованости, али ниједно није било прихватљиво. Пословање ове фирме је неодрживо, јер је значајан део имовине, опрема и механизација, већ продат у судским извршним поступцима по основу тужби запослених.

Као најбоља удавача, бар када је у питању број заинтересованих кандидата, показало се ПТТ угоститељство, које је „меркало“ чак 15 купаца. Ниједан од њих, међутим, није дао довољно добру и ваљану понуду, која би „извукла“ ову фирму са списка за стечај. Седам купаца било је заинтересовано за делове имовине, што се може реализовати и током стечајног поступка. Чак четири „стратешка партнера“ желела су да купе капитал, што није било могуће, јер је он негативан, пошто су га већ „појели“ губици.

– Предузећа која се данас гасе, попут „Зорке“ и Електронске индустрије, некада су биле перјанице наше привреде, запошљавања и извоза – истиче Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду.

– Од њих су живели читави градови, тако да ће са њиховом пропашћу, практично доћи до колапса градова. Добар део њих већ годинама лоше послује и не функционише, а у међувремену ниједна власт није разматрала како да их „замени“, отварањем нових погона и ангажовањем радника.

Људи који ће сада остати без посла практично су га давно изгубили или нису редовно добијали плате, али су се надали, долазили на посао и чекали да се нешто деси.

Професор Савић сматра да је жалосно што се гасе некадашњи гиганти, али напомиње да је то једном морало да се деси.

– Ово је само признање стварности. Да оно што је давно мртво, прогласимо мртвим – сматра наш саговорник. – Ове фабрике имају углавном огромне дугове који су давно премашили вредност њихове имовине.

Погубили су везу са тржиштем, а и технолошки су заостали. Ми се данас суочавамо са промашеном политиком, која датира још из деведесетих. Остаје нам да се чудимо у каквом су песку сви властодршци до сада држали главу, када су дозволили да се решавање проблема у читавој привреди препусти стихији и зубу времена.

Radnici-Prvi-m

ДОЛАР ЗА ФАБРИКУ

ФАБРИКА „Застава ауто делови“ из Кнића, иако је на списку предузећа која иду у стечај, могла би током стечајног поступка да пронађе новог газду. Интересовање за ову фирму показао је један купац током јавног позива. Он, међутим, у писму није навео модел приватизације, због чега је одбијен. Потенцијални газда је понудио један долар да преузме сву имовину и све запослене, а да продавац финансира капитал једнак губитку из 2013. године у наставку пословања. Процењено је, ипак, да нема довољно елемената да би се понуда прихватила, с обзиром на то да је пословање друштва неодрживо, а приватизација неспроводива.

Транге-франге остале само на папиру

ЈОШ пре него што је Агенција за приватизацију објавила позив инвеститорима да искажу интересовање за неку од 502 фирме, било је јасно да минимум 58 њих неће имати купца и да сигурно иду – у стечај. Реч је о друштвеним предузећима која физички не постоје на званичној адреси, чиме, у старту испуњавају услове за стечај. Уз то, немају ни имовину, запослене, делатност…

На листи међу овим предузећима преовладавају трговинска. Међутим, ту је и „Аеродром паркинг“, без запослених. У Агенцији за привредне регистре нема чак ниједног завршног рачуна ове фирме у протекле три године. Разлог је једноставан: ова фирма основана је јуна 2005. и било је предвиђено да пружа услуге Аеродрому у Београду. Практичо су били издвојени из његовог састава, а суштински нису имали ништа од сопствених основних средстава, већ су само наплаћивали услуге паркирања у име Аеродрома „Никола Тесла“. Током 2009. године сви запослени из „Аеродом паркинга“ вратили су се под окриље Аеродрома „Никола Тесла“ и сада су њихови запослени. А, паркингом на Аеродрому руководи „Паркинг сервис“.

Међу овим предузећима налази се и „Клокот бања“ из Бујановца. Сама бања, додуше, налази се на Космету, у општини Витина, а ово предузеће у Бујановцу основано је крајем 1989. године, а као основна делатност регистрована је производња освежавајућих пића и минералне воде. Иако нема ниједног запосленог, „Клокот бања“ уредно предаје завршне рачуне. Од 2010. до данас не бележи ни динар промета. На овој листи је и „Југословенски лексикографски завод“ и „Бироопрема омладинска књига“ из Београда, „Пољоопскрба“ из Новог Сада, „Први мај стандард“ из Бабушнице, „Семенарна“ Нови Сад, београдски „Магрос експорт-импорт“, „Центар за стратегијске студије“, војвођанско пољопривредно предузеће „Јерменовци“…

БРОЈКЕ

Запослених у овим предузећима има: 5.041

92 Фирме – нико није хтео да купи

 


Извор: Вечерње Новости

Оставите коментар

Оставите коментар на Из реструктуирања у стечај

* Обавезна поља