Izvinjenje Tribunala

MI, Haški tribunal, poznatiji pod imenom „Međunarodni tribunal za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991“, a koji se sada vodimo kao „Mehanizam za međunarodne krivične sudove“, donosimo ovaj posebni izvinjavajući dokument kao dopunu presudi izrečenoj u protekloj nedelji.

– Oslobođenom, koji je (kako posle presude stvari stoje) u pritvoru bez osnova proveo 11 godina, 8 meseci i 20 dana. Pošto nijednim zakonom nije predviđena odšteta za ovako nešto, oslobođenom se unapred izvinjavamo što ćemo biti primorani da pošaljemo račun za troškove smeštaja i ishrane – jer nas ovakva zakonodavna situacija zapravo pretvara u neku vrstu nedobrovoljnog hotela sa ne punim, nego baš prepunim pansionom.

– Optužnici, koju smo menjali 6 puta u periodu od 2003. do 2008. godine, u pokušaju da se saberemo po pitanju toga za šta je okrivljeni zapravo kriv, a što posledično služi tome da se saberemo i po pitanju toga za šta se troši naš budžet, koji za (sadašnjih) 424 zaposlenih i resto troškova u periodu za 2014-2015. godinu iznosi sto osamdeset miliona dolara. Kad se saberemo.

– Političkim partijama u Srbiji, kojima smo malo poremetili plan i sadržaj izborne kampanje: levima zato što bi sad trebalo da prestanu da nas hvale; desnima zato što bi sad trebalo da prestanu da nas kude; a ovima u sredini zato što sad moraju da smišljaju kako da im se ne odliju glasači, povedeni nostalgijom prema onome što su napustili dok su se odvajali od svog originalnog vođe.

– Zrnima pasulja, prevrnutim šoljicama od kafe i kristalnim kuglama, korišćenim ovih dana od strane političkih analitičara i eksperata, koji utemeljeno procenjuju hoće li ili neće SRS ući u parlament.

– Terminu „prošlost“, kome smo presudom i njenim podsećanjem na prošlost iz devedesetih ponovo vratili staro značenje. A taman je lepo počelo da se prima u biračkom telu kako je „prošlost“ kojoj se ne treba vraćati u stvari ono što se događalo između Petog oktobra i izbora sadašnjeg predsednika Srbije. O istom trošku se izvinjavamo i svima onima koji u predizborne svrhe tvrde da se „bore protiv povratka u prošlost“, jer se sad ne zna baš jasno na koju se to prošlost misli.

– Radovanu Karadžiću, kome posle naše prošlonedeljne presude verovatno sad tek nije jasno zašto je on dobio baš 40 godina ili Biljana Plavšić baš 11, te koliko će da dobije Ratko Mladić, a uzevši u obzir sve što se u proteklih mesec dana desilo.

– Anti Gotovini, Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju, koji će – svako u svom nacionalno hiperosvešćenom okruženju – morati da objašnjavaju da su njihove oslobađajuće presude dokazivale više nevinosti no što ova poslednja oslobađajuća presuda dokazuje.

– Statističkoj nacionalnoj rasprostranjenosti osuđenih, čiji dosadašnji procenti ovom presudom nisu promenjeni, a koji po pitanju u potpunosti procesiranih u ovom trenutku iznose: Srbi 65%, Hrvati 24%, Bošnjaci 5%, Albanci 3%, Makedonci 2%.

– Regionalnim liderima i njihovim savetnicima, koji moraju da mentalno i morano žongliraju smišljajući razloge šta bi moglo biti štetno u tome to što je oslobođeni suštinski pripomogao nezavisnosti njihovih zemalja, te šta bi – sa njihove tačke gledišta – moglo biti nepravedno u tome što je on za malopre pomenutu pomoć oslobođen.

– Florens Artman, koju nismo oslobodili po svim tačkama optužnice, već smo je pustili iz zatvora zbog dobrog vladanja. Izvinjavamo se i što se još cerekamo po tom pitanju.

I na kraju, izvinjavamo se i čitaocima ovog izvinjenja – bez obzira na njihovo ideološko uverenje, nacionalnu pripadnost ili stepen oštećenosti što retorikom što praksom devedesetih – a zbog toga što se ponovo nerviraju čitajući ove redove.

S poštovanjem

i izvinjenjem,

MMKS

Izvor: Večernje Novosti