cvijetin-milivojevicТаман се порадовах што се Његовој екселенцији и мени, на родољубни браник Космета, вратио и заблудели брат Крстимир Пантић („Урадили смо све што је од нас у Бриселу тражено, а заузврат смо добили само обећања!“), кад нам ПР домаћица двора на Андрићевом венцу, мучки, „заби пак у леђа“ тврдњом да ће супруг супруге председника Србије наш тајни план за спас Косова обелоданити, не до краја прошлог тједна, као што је особно обећао, вец, белћим – до краја свог председничког мандата!

Тако то бива кад се превише снива. Председник Европе Дачић, после Коцијанчићке, ваљда у оној знаменитој баварској пивници, презентовао своје бицепсе и Шварценегеру лично, а наш канцелар се, наместо пиву (ех, тај Минхен…), по задатој Кембеловој пропагандној, „ја, па ја“ стратегији, одао Бајдену и Боруту Пахору.

Све у првом лицу: „Дошао сам у овај град (Верону) и напуштам га сутра ујутро. Веома је велики и веома леп. Остављам добру посаду да чува три моста преко Адиге.“ Па: „Питао сам своје војнике да ли се још осећају као освајачи Лодија. Моје присуство позивало је трупе на акцију, што ми је дозволило да кренем преко реке…“ Или: „Ја сам напредовао са стране и непријатељу отпозади.“

Додуше, није наш канцелар зборио баш скроз овако, као Наполеон Бонапарта, у депешама којима је париском Директоријуму, 1796, реферисао о силним војничким победама по Италији. Али, јесте, свакако, слично, кембеловски и контрасрпски, што би се рекло: „Ми (Срби?) смо шампиони по броју ратова које смо водили… Учинили смо доста лоших ствари другим људима… Ми, заправо, нисмо хтели ни да тужимо Хрватску… Људи у Србији осећају да сам ја озбиљан у промени мишљења…“. Те, „рекао ја Владимиру Владимировичу“, „кажем ја Путину“ и томе слично. Не рече једино, да ли се, од таквих речи оштрих као сабља, тресу гаће и другим саговорницима нашег канцелара – Немцима, Американцима, Британцима?

„Паукову мрежу“ Вучићевих нових саветника и пријатеља по занимању, осим Штрос Кана, оптуженог за подвођење, Гузенбауера и сличних, чине и многи директно умешани у НАТО бомбардовање 1999. Ту су и Блер, његов пропагандни „принц таме“ Питер Манделсон и други, задужени такође за препарирање нашег, некоћ ратоборног петлића, у кротког канцелара цверглана. Неке плаћа Србија, неке фондови Европске уније, а неке чак Уједињени Арапски Емирати!? Међу њима је и Алистер Кембел, негдашњи Блеров Гебелс, 1999. и „стратег“ пропагандног рата против Срба („наш задатак је био да српске трупе напусте територију Косова“), супервизор Џејмију Шеју у штабу НАТО-а, заговорник копнене НАТО инвазије на Србију (сам тврди да је „баш то имало велики утицај на Милошевићеву капитулацију“), креатор лицемерне реакције „демократског Запада“ на бомбардовање зграде РТС-а и убијање 16 недужних радника. Кембел се, доцније, „прославио“ и пропагандном припремом НАТО инвазије на Ирак, све на основу лажних оптужби које је, против Садама Хусеина, презентовао јавности. „Дејли мејл“ је, још 2011, писао да је, о трошку Приштине и „Бритиш кансила“, Кембел учио и косовску владу „како да комуницира са својим старим непријатељем, Србијом“, а у међувремену је почео да саветује и албанског премијера Едија Раму. Сад је дошао и да нашег свезнајућег канцелара доучи „унапређењу комуникације у процесу европских интеграција“ (сиц!).

А Његова екселенција и даље ситну књигу („кроки“) о Косову пише ли пише. Ма, да ?? гусла, ма да је, не дај Боже, слеп као Филип Вишњић, већ би је до сада изгуслао.


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на Ја па ЈА

* Обавезна поља