Таман се порадовах што се Његовој екселенцији и мени, на родољубни браник Космета, вратио и заблудели брат Крстимир Пантић („Урадили смо све што је од нас у Бриселу тражено, а заузврат смо добили само обећања!“), кад нам ПР домаћица двора на Андрићевом венцу, мучки, „заби пак у леђа“ тврдњом да ће супруг супруге председника Србије наш тајни план за спас Косова обелоданити, не до краја прошлог тједна, као што је особно обећао, вец, белћим – до краја свог председничког мандата!
Тако то бива кад се превише снива. Председник Европе Дачић, после Коцијанчићке, ваљда у оној знаменитој баварској пивници, презентовао своје бицепсе и Шварценегеру лично, а наш канцелар се, наместо пиву (ех, тај Минхен…), по задатој Кембеловој пропагандној, „ја, па ја“ стратегији, одао Бајдену и Боруту Пахору.
Све у првом лицу: „Дошао сам у овај град (Верону) и напуштам га сутра ујутро. Веома је велики и веома леп. Остављам добру посаду да чува три моста преко Адиге.“ Па: „Питао сам своје војнике да ли се још осећају као освајачи Лодија. Моје присуство позивало је трупе на акцију, што ми је дозволило да кренем преко реке…“ Или: „Ја сам напредовао са стране и непријатељу отпозади.“
Додуше, није наш канцелар зборио баш скроз овако, као Наполеон Бонапарта, у депешама којима је париском Директоријуму, 1796, реферисао о силним војничким победама по Италији. Али, јесте, свакако, слично, кембеловски и контрасрпски, што би се рекло: „Ми (Срби?) смо шампиони по броју ратова које смо водили… Учинили смо доста лоших ствари другим људима… Ми, заправо, нисмо хтели ни да тужимо Хрватску… Људи у Србији осећају да сам ја озбиљан у промени мишљења…“. Те, „рекао ја Владимиру Владимировичу“, „кажем ја Путину“ и томе слично. Не рече једино, да ли се, од таквих речи оштрих као сабља, тресу гаће и другим саговорницима нашег канцелара – Немцима, Американцима, Британцима?
„Паукову мрежу“ Вучићевих нових саветника и пријатеља по занимању, осим Штрос Кана, оптуженог за подвођење, Гузенбауера и сличних, чине и многи директно умешани у НАТО бомбардовање 1999. Ту су и Блер, његов пропагандни „принц таме“ Питер Манделсон и други, задужени такође за препарирање нашег, некоћ ратоборног петлића, у кротког канцелара цверглана. Неке плаћа Србија, неке фондови Европске уније, а неке чак Уједињени Арапски Емирати!? Међу њима је и Алистер Кембел, негдашњи Блеров Гебелс, 1999. и „стратег“ пропагандног рата против Срба („наш задатак је био да српске трупе напусте територију Косова“), супервизор Џејмију Шеју у штабу НАТО-а, заговорник копнене НАТО инвазије на Србију (сам тврди да је „баш то имало велики утицај на Милошевићеву капитулацију“), креатор лицемерне реакције „демократског Запада“ на бомбардовање зграде РТС-а и убијање 16 недужних радника. Кембел се, доцније, „прославио“ и пропагандном припремом НАТО инвазије на Ирак, све на основу лажних оптужби које је, против Садама Хусеина, презентовао јавности. „Дејли мејл“ је, још 2011, писао да је, о трошку Приштине и „Бритиш кансила“, Кембел учио и косовску владу „како да комуницира са својим старим непријатељем, Србијом“, а у међувремену је почео да саветује и албанског премијера Едија Раму. Сад је дошао и да нашег свезнајућег канцелара доучи „унапређењу комуникације у процесу европских интеграција“ (сиц!).
А Његова екселенција и даље ситну књигу („кроки“) о Косову пише ли пише. Ма, да ?? гусла, ма да је, не дај Боже, слеп као Филип Вишњић, већ би је до сада изгуслао.
Оставите коментар на Ја па ЈА
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.