„Јужни ток“ на мети „Исак Фонда“

МОСКВА – У најновијем интервјуу за београдски дневни лист Вечерње новости амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин изјавио је да ће руски председник Путин посетити Србију када добије поруку да су завршене све неопходне припреме за почетак изградње гасовода Јужни ток, а ако се то не догоди, онда ће по њему за то бити крива српска енергетска бирократија, јер, према речима амбасадора, “претерана бирократија може да угуши тај пројекат”. Зато би било занимљиво размотрити ко заправо чини поменуту енергетску бирократију, и зашто би она евентуално могла опструирати почетак изградње гасовода и долазак Путина.

Наравно, када се помене енергетска бирократија, логично је да свако пре свега помисли на Министарство енергетике, а с обзиром да се на челу тог министарства налази Зорана Михајловић, можда би управо подсећање на неколико њених ставова из досадашњег професионалног ангажмана могло указати на могућу одбојност према реализацији Јужног тока.

Наиме, као активни сарадник невладине организације Исак фонд, у чијем раду је имала важну улогу и на чијим округлим столовима је била модератор, Зорана Михајловић оценила је да Србија није довољно водила рачуна о својим интересима приликом склапања енергетског споразума са Русијом, што значи да га она сматра неповољним, и још је додала да Србија “није имала јасан циљ и чврсту преговарачку платформу”, по чему се у суштини њено мишљење поклапа са емисијом Инсајдер телевизије Б92, у којој се износи слично мишљење да Јужни ток наводно представља лош споразум за Србију.

А други чланови Центра за међународне и безбедносне послове Исак фонд, са којима је госпођа Михајловић сарађивала и наступала на заједничким конференцијама за штампу, па је отуда сасвим оправдано претпоставити да деле истоветне ставове, са приличним омаловажавањем су говорили о природи српско-руских односа, па је тако на пример министаркин колега из Исак фонда упозорио да Србија “приликом склапања споразума са Русијом мора да води рачуна о томе да ли су они у складу са обавезама које је преузела у оквиру европских интеграција”, чиме је заправо суптилно хтео да скрене пажњу Србији да европске структуре не гледају са ентузијазмом на блиску енергетску сарадњу и друге врсте сарадње Србије са Русијом.

Штавише, такви ставови Исак фонда постају још јаснији ако се има у виду да је та невладина организација крајем прошле године расписала конкурс у коме се позивају деца из Србије да се пријаве за обилазак главног штаба НАТО пакта у Бриселу, где ће, како се наводи, “имати предавања и презентације о томе шта је НАТО и на који начин функционише, а биће им презентован и детаљан преглед и разлози због којих су друге земље желеле да се придруже НАТО савезу”.

Из свега наведеног је јасно да Исак фонд, у чијем раду је активно учешће узела и Зорана Михајловић, најблаже речено, не гледа благонаклоно на енергетске споразуме између Србије и Русије, па према томе и на пројекат изградње гасовода Јужни ток кроз Србију, који би требало да Србији обезбеди дугорочну енергетску стабилност и велике приходе од транзита гаса.

Дакле, када је руски амбасадор Чепурин изјавио да би “српска енергетска бирократија могла да угуши пројекат Јужног тока” и да би због њене неефикасности Путин могао одустати од свог доласка у Србију, можда је мислио баш на неке од малопре изнетих чињеница. У сваком случају, тако барем каже елементарна логика.

Извор: Глас Русије