„Južni tok“ na meti „Isak Fonda“

MOSKVA – U najnovijem intervjuu za beogradski dnevni list Večernje novosti ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je da će ruski predsednik Putin posetiti Srbiju kada dobije poruku da su završene sve neophodne pripreme za početak izgradnje gasovoda Južni tok, a ako se to ne dogodi, onda će po njemu za to biti kriva srpska energetska birokratija, jer, prema rečima ambasadora, “preterana birokratija može da uguši taj projekat”. Zato bi bilo zanimljivo razmotriti ko zapravo čini pomenutu energetsku birokratiju, i zašto bi ona eventualno mogla opstruirati početak izgradnje gasovoda i dolazak Putina.

Naravno, kada se pomene energetska birokratija, logično je da svako pre svega pomisli na Ministarstvo energetike, a s obzirom da se na čelu tog ministarstva nalazi Zorana Mihajlović, možda bi upravo podsećanje na nekoliko njenih stavova iz dosadašnjeg profesionalnog angažmana moglo ukazati na moguću odbojnost prema realizaciji Južnog toka.

Naime, kao aktivni saradnik nevladine organizacije Isak fond, u čijem radu je imala važnu ulogu i na čijim okruglim stolovima je bila moderator, Zorana Mihajlović ocenila je da Srbija nije dovoljno vodila računa o svojim interesima prilikom sklapanja energetskog sporazuma sa Rusijom, što znači da ga ona smatra nepovoljnim, i još je dodala da Srbija “nije imala jasan cilj i čvrstu pregovaračku platformu”, po čemu se u suštini njeno mišljenje poklapa sa emisijom Insajder televizije B92, u kojoj se iznosi slično mišljenje da Južni tok navodno predstavlja loš sporazum za Srbiju.

A drugi članovi Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Isak fond, sa kojima je gospođa Mihajlović sarađivala i nastupala na zajedničkim konferencijama za štampu, pa je otuda sasvim opravdano pretpostaviti da dele istovetne stavove, sa priličnim omalovažavanjem su govorili o prirodi srpsko-ruskih odnosa, pa je tako na primer ministarkin kolega iz Isak fonda upozorio da Srbija “prilikom sklapanja sporazuma sa Rusijom mora da vodi računa o tome da li su oni u skladu sa obavezama koje je preuzela u okviru evropskih integracija”, čime je zapravo suptilno hteo da skrene pažnju Srbiji da evropske strukture ne gledaju sa entuzijazmom na blisku energetsku saradnju i druge vrste saradnje Srbije sa Rusijom.

Štaviše, takvi stavovi Isak fonda postaju još jasniji ako se ima u vidu da je ta nevladina organizacija krajem prošle godine raspisala konkurs u kome se pozivaju deca iz Srbije da se prijave za obilazak glavnog štaba NATO pakta u Briselu, gde će, kako se navodi, “imati predavanja i prezentacije o tome šta je NATO i na koji način funkcioniše, a biće im prezentovan i detaljan pregled i razlozi zbog kojih su druge zemlje želele da se pridruže NATO savezu”.

Iz svega navedenog je jasno da Isak fond, u čijem radu je aktivno učešće uzela i Zorana Mihajlović, najblaže rečeno, ne gleda blagonaklono na energetske sporazume između Srbije i Rusije, pa prema tome i na projekat izgradnje gasovoda Južni tok kroz Srbiju, koji bi trebalo da Srbiji obezbedi dugoročnu energetsku stabilnost i velike prihode od tranzita gasa.

Dakle, kada je ruski ambasador Čepurin izjavio da bi “srpska energetska birokratija mogla da uguši projekat Južnog toka” i da bi zbog njene neefikasnosti Putin mogao odustati od svog dolaska u Srbiju, možda je mislio baš na neke od malopre iznetih činjenica. U svakom slučaju, tako barem kaže elementarna logika.

Izvor: Glas Rusije