Како су пропали преговори Украјине и ЕУ

КИЈЕВ – Александру Квасњевском, за време чијег мандата је Пољска ушла у ЕУ и НАТО, као искусном „атлантисти“ поверен је посао довођења Украјине, друге највеће европске државе, на западну страну.

Преговоре с Украјином о питању потписивања трговинског пакта са ЕУ предводио је бивши пољски председник (1995–2005) Александер Квасњевски. Преговори су се распали прошлог месеца када је украјински председник Виктор Јанукович објавио како се пакт са ЕУ неће потписати.

Запад је у шоку и истиче како је ово производ руског притиска. Свега неколико дана пре него што је пакт требало да се потпише, Јанукович је тврдио како је савез Украјине и ЕУ „приоритет” његове владе.

Да ли је Јанукович све време био „руски играч” или су заиста руска упозорења довела до нагле промене формалног става? На то питање нема одговор ни Квасњевски, који је очито пристрасни коментатор ситуације (тврди како већина Украјинаца жели пакт с ЕУ, мада је то поприлично дискутабилна тема), но у разговору за немачки „Шпигл” открива низ детаља па спекулише како је Брисел био пренаиван у целој причи с Украјином и како су потцењене амбиције Русије.

Последњих месеци Квасњевски је био у Кијеву десетак пута, а по његовим коментарима може се закључити да је, све до великог преокрета, био сигуран како ће Јанукович ипак потписати пакт у Вилњусу.

Квасњевски је за време свог мандата Пољску увео у ЕУ и НАТО. Као искусном „атлантисти”, поверен му је посао довођења Украјине, друге највеће европске државе, на западну страну, при чему му је асистент у тој мисији живота био бивши председник Европског парламента Пат Кокс. И он и Кокс су подбацили, нису успешно привели крају своју мисију, но то не значи да ће тек тако одустати, што се може ишчитати и из његових коментара.

Шпигл: Посета Кијеву ових дана је као дежа ви. Још једном, опет је децембар, десетине хиљада су на улицама и протестују на Тргу независности, баш као и 2004. за време „наранџасте револуције”. Зашто Украјина не остварује никакав прогрес?

Квасњевски: Био сам у Кијеву 2004. Посетио сам Кијев укупно 27 пута последњих неколико месеци. И ја сам и те како свестан дежа-ви осећаја. Украјинци су пропустили многе прилике последњих девет година. Уместо да су спровели реформе и изградили ближе односе с Европом, тадашњи председник Виктор Јушченко и премијерка Јулија Тимошенко потрошили су сву енергију на унутрашње борбе. Затим је Виктор Јанукович дошао на власт. Ни то није довело до реформи које би водиле ка демократији и реструктурисању економије. Зато је друштво толико разочарано и подељено.

Шпигл: Године 2004. је била изборна превара, која се наводно десила када је Јанукович (оп. а. први пут) освојио власт. Но, овог пута, проблем је у вези с геополитиком. Москва и проруска заједница у Украјини виде ЕУ пакт као објаву рата.

Квасњевски: Овог пута ситуација је тежа него што је била 2004. Јанукович данас има легитимни председнички мандат, а влада има легитимну парламентарну већину. Но, Украјинци су подељени о питању да ли Украјина треба да развија ближе односе с ЕУ. Већина жели приближавање ЕУ, 15 до 20 одсто жели боље односе с Русијом, док остали нису опредељени. Одлука коју је Јанукович донео непосредно пред ЕУ самит у Вилњусу многе је изненадила. Није објаснио властитом народу разлоге, очито је мислио да ће јавности бити свеједно.

Шпигл: Но, била је у питању заправо будућност Украјине.

Квасњевски: Да, зато данас имамо толике подељене реакције. Становници Севастопоља желе да Русија војно интервенише. С друге стране, имамо места као што је град Лавов, најпроевропскији град у Украјини где је градоначелник објавио како више не одговара централним властима. Након 22 године независности, и након свих фрустрација, питање хоће ли Кијев ићи путем Русије или ЕУ јесте све само не апстрактно, нарочито за младе људе.

Шпигл: Украјинска влада оптужује демонстранте на тргу да припремају државни удар. Изгледа како не треба пуно да ситуација тамо ескалира.

Квасњевски: Сада када је гласање о неповерењу влади пропало, могуће је да ће демонстранти изгубити живце. То би пак могао бити сигнал за полицију да крене силом.

Шпигл: Како би ЕУ реаговала?

Квасњевски: ЕУ мора уверити обе стране да избегну насиље и подстаћи преговоре између владе и опозиције. ЕУ мора Украјини поручити како су им врата ЕУ и даље отворена, као и могућност повратка за преговарачки сто. Стручњаци морају расправити о томе како се најбоље може помоћи Украјини финансијски. И на крају, што је такође јако важно, ЕУ мора јасно поручити како се овакав притисак од Русије неће толерисати.

Шпигл: Да ли је Брисел заиста веровао да ће Русија мирно гледати док Украјина потписује ЕУ пакт који су неки назвали „историјским” приближавањем Кијева Западу?

Квасњевски: Још се сећам говора Јануковича у парламенту када је рекао како је интеграција с Европом приоритет и како је модернизација економије једино могућа уз блиску сарадњу с Европом. Осим комуниста, све странке у парламенту су га тада подржале. Нема разлога не веровати у те изјаве, но сада се десила радикална промена става.

Шпигл: Зато што се Русија ражестила и одбила је да допусти украјинским производима улаз у земљу? То је очито реакција какву ЕУ није очекивала.

Квасњевски: Да, Брисел је био наиван. Из Путинове перспективе Украјина је важан фактор, можда и најважнији. Путин не може остварити свој циљ стварања евроазијске уније без Украјине. Запад је потценио руску одлучност, но такође је потценио догађања у Кијеву.

Шпигл: ЕУ изгледа поприлично наивно када води договоре с Истоком. Запад је помогао у писању Устава у Русији, а и даље се затворске казне издају преко телефона. У Белорусији ЕУ је пристала на донекле поштене изборе с председником Александром Лукашенком, али онда су вође опозиције ухапшене у изборној ноћи.

Квасњевски: Ми имамо другачији менталитет. Демократија је унутрашња вредност на Западу, али на Истоку моћ је главна вредност. Лидери на Истоку кажу: спровешћемо демократију ако она буде служила нашим интересима. Ако не буде, користићемо друге методе.

Шпигл: Зашто су из ЕУ пуштање Јулије Тимошенко навели као услов потписивања пакта?

Квасњевски: Мени и Коксу је речено да нађемо решење за тај случај, како би се пакт могао потписати. Могло се радити и о делимичном помиловању, смањењу затворске казне на две године. Тада је Јанукович предложио да је се пусти ван земље на медицински третман, но његове присталице су инсистирале на томе да одслужи пуну затворску казну.

Шпигл: Други проблем који се касније појавио јесте новац, 610 милиона евра помоћи које је нудила ЕУ је смешна сума. Украјина се налази у великој финансијској кризи.

Квасњевски: Да, Украјини треба помоћи што је брже могуће. Било је говора о ММФ-у, али ММФ је поставио јако стриктне услове. На пример, ММФ је тражио од Украјине да подигне цене земног гаса, који је знатно субвенционисан. То би било политичко самоубиство, и то непосредно пред изборе. ЕУ је требало да смисли краткорочно решење и боље решење од ММФ-а. Нажалост, о томе се разговара тек сада.

Шпигл: У исто време Москва Украјини нуди неколико милијарди евра.

Квасњевски: Такво обећање још није на столу. Украјина и даље плаћа највишу цену у Европи за руски гас.

Шпигл: Да ли је руска претња да ће натерати Украјину у банкрот ако потпишу ЕУ пакт заправо био блеф?

Квасњевски: Бојим се да није.

Шпигл: Онда је ЕУ требало да делује одлучније. Зар нису питање трговинског пакта схватили довољно озбиљно?

Квасњевски: Не, сви су желели ЕУ пакт. Слаба тачка тог пакта била је чињеница да се у њему не спомиње питање ЕУ чланства, јер немају сви у ЕУ исти став о том питању.

Шпигл: Зашто ЕУ уопште жели земљу која је нестабилна, има велике социјалне неједнакости и нема јединствени национални интерес? Већ смо зажалили примање Румуније и Бугарске.

Квасњевски: Солидарност је темељ Европе. Ако то доведемо у питање, готови смо. Ми у Европи и те како добро знамо куда води национални егоизам. Морали бисмо истрајати на томе да источне земље уведемо у орбиту наших вредности.

Шпигл: Владимир Путин има један тријумф за другим над Западом: Сноуден, Сирија, сада Украјина. Њему Запад изгледа као тигар од папира, нарочито ЕУ. Како ћемо икада моћи поновно успоставити нормалан дијалог с Русијом?

Квасњевски: Ови успеси јачају Путинову позицију краткорочно, али такође одуговлаче нужне реформе. Русији треба модернизација – економска, друштвена и институционална – а то ће тешко постићи без Запада. Али, Путин мора прихватити Европу као партнера како бисмо га сматрали озбиљним. На крају крајева, ЕУ није епизода у историји, као СССР. Морамо решити наше унутрашње проблеме и кренути заједничком политиком према Русији. У овом тренутку, немамо ни једно ни друго.

Извор: Шпигл