Katastrofalni ekonomski pokazatelji za prvi kvartal

BEOGRAD – Realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom kvartalu 2015. godine iznosio je 1,9 odsto, u poređenju sa isti periodom prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u saopštenju, to je „fleš procena“ kvartalnog BDP-a u stalnim cenama.

Obračun kvartalnog BDP za prvo tromesečje 2015. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja metodom deflacije, biće objavljen 29. maja 2015. godine.

Pad industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu je bila manja za 0,2 odsto nego u istom mesecu lani, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 8,6 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Industrijska proizvodnja u periodu januar-mart, u poređenju sa istim periodom 2014, bila je manja za 2,0 odsto.

Posmatrano po sektorima, u odnosu na mart 2014, Rudarstvo je zabeležilo pad od 16,3 odsto, Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 10,8 odsto, dok je u sektoru Prerađivačka industrija rast bio 5,4 odsto.

Prema podacima statistike, posmatrano po namenskim grupama došlo je do pada u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju (11,3 odsto) i energije (8,4 odsto).

Rast je zabeležen u proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije (2,0 odsto), netrajnih proizvoda za široku potrošnju (4,8 odsto), i kapitalnih proizvoda (12,8 odsto).

Obim industrijske proizvodnje u martu 2015. godine beleži pad u 16 oblasti u odnosu na isti lanjski mesec , čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 54 odsto, a rast u 13 oblasti, koje u strukturi industrijske proizvodnje imaju udeo od 46 odsto.

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje imali su: Proizvodnja električne energije, Eksploatacija uglja, Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, Eksploatacija ruda metala i Proizvodnja pića.

Prema desezoniranom indeksu, industrijska proizvodnja u martu je bila veća nego u prethodnom mesecu za 2,0 odsto, a prerađivačka industrija za 2,5 odsto.

U odnosu na prosek iz 2014, industrijska proizvodnja je u martu ove godine, prema desezoniranom indeksu, ostvarila rast od 3,9 odsto, a prerađivačka rast od 6,1 odsto.

Trgovinski deficit veći za 18 odsto

BEOGRAD – Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prva tri meseca 2015. bio je 1,1 milijardu evra, što je za 18 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republicki zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi, izvoz robe od januara do marta imao je vrednost od 2,77 milijardi evra, što je povećanje od 5,2 odsto, dok je uvoz bio oko 3,87 milijardi evra ili za 8,5 odsto veći nego u istom periodu 2014. godine.

Ističe se da je pokrivenost uvoza izvozom u prva tri meseca 2015. godine bila 71,7 odsto i da je manja od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,9 odsto.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u periodu januar-mart izražen u dolarima bio je 1,24 milijarde dolara, što je smanjenje od tri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 3,12 milijardi dolara, što čini pad od 13,5 odsto, a uvezeno je robe u vrednosti od 4,36 milijardi dolara, što je 10,8 odsto manje nego u prvom kvartalu 2014. godine.

Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja te valute prema dinaru i evru.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili su Italija (618 miliona dolara), Nemačka (383 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (254 miliona dolara), Rumunija (214 milona dolara) i Ruska Federacija (150 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka sa 509 miliona dolara, Ruska Federacija (484 miliona dolara), Italija (458 miliona dolara), Kina (385 miliona) i Poljska (208 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,7 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, s kojima Srbija ima suficit u razmeni od 344,5 miliona dolara u prva tri meseca ove godine, uglavnom na osnovu izvoza poljoprivrednih proizvoda. Izvoz Srbije iznosio je 516,7 miliona dolara, a uvoz 172,2 miliona dolara.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je s bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom i SAD.

Najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit s Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom, Turskom, Švajcarskom i Belgijom.

Republički zavod za statistiku Srbije podseća da ne raspolaže podacima za Region Kosovo i Metohija.

Prema podacima RZS, u martu je izvezeno robe za milijardu i 84 miliona evra, što je povećanje od 5,6 odsto u poređenu sa istim mesecom 2014, a uvoz je iznosio milijardu i 539 miliona evra, što je rast od 13,1 odsto.

Izvor: Beta, Tanjug