Ко профитира од тужилачких истрага?

БЕОГРАД – Истраге и суђења трају годинама, број нерешених предмета све је већи, пљуште тужбе пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Ово је невесела слика која нас, судећи по искуствима БиХ, чека с увођењем јавнотужилачке истраге.

Ова „американизација српског правосуђа“, како ју је назвао Бранко Перић, судија Суда БиХ и први председник Високог судског и тужилачког савета, резултирала је са само две оптужнице на подручју Вишег суда у Београду у првих 40 дана примене. То је открио министар правде Никола Селаковић.

Подаци Републичког јавног тужилаштва нешто су другачији. Према њима, Више тужилаштво у Београду подигло је оптужнице против 47 особа. У Министарству кажу да је министар изнео податке Вишег суда у Београду. После тога је затражио од РЈТ да му доставе детаљне податке. На основу те иницијативе РЈТ је објавило званичне податке.

Како објашњава професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић, то што је против неког подигнута оптужница не значи да је она ступила на правну снагу. Јер оптужницу мора да потврди ванпретресно веће суда, па је заиста могуће да су само две оптужнице биле правно ваљане.

„Мада верујем у стручност и професионалну вештину тужилаца, постоје многобројни проблеми у примени ЗКП-а и спровођењу истраге по новом Законику“, каже Горан Илић, председник Удружења тужилаца.

„Неки проблеми резултат су потпуно другачијег модела поступка и другачије улоге тужиоца, па све што смо учили и знали више не важи! Највише проблема потиче из самог текста Законика, који је усвојио претходни сазив Скупштине.“

У питању је лош текст, са много нејасних, противречних, па и нелогичних норми. Како рече један судија, цело српско правосуђе тумачи Законик, уместо да га примењује:

„Требало би повећати број заменика тужилаца и запослених у тужилаштву и размислити да се кривични поступак усклади са нашом правном традицијом и измене норме за које се верује да су противуставне.“

Да је ЗКП лош слаже се и Шкулић, који генерално није против јавнотужилачке истраге:

„Проблема има посебно у предистражном поступку, где се тужиоци жале да полиција очекује све од њих, а полиција да тужиоци нису ангажовани и не сарађују. У Посебном одељењу Вишег суда у Београду (Специјални суд) двојица истражних судија имала су у просеку од четири до пет пута више спроведених истрага него што је имало цело Тужилаштво за организовани криминал од увођења јавно-тужилачке истраге.“

Искуство БиХ, по речима судије Бранка Перића, показује да се тужиоци не сналазе у новим улогама и бирају најлакше предмете да би имали резултат. Профитирају – криминалци!

„У БиХ се модел тужилачке истраге примењује целу деценију, али без очекиваних резултата“, каже Перић за „Новости“.

„Истраге и суђења у озбиљним предметима трају годинама. Тужилац нема истражне тимове и контролу над полицијом. Обавештајна служба је чак открила непримерене контакте два тужиоца са осумњиченима.“

Судница-позорница

Тужилац понекад бројем сведока жели да фасцинира јавност, па се судница претвара у позориште „у ком је више статиста него глумаца са главним улогама.“ Неуки тужиоци од суђења праве лакрдију, а имају велику моћ – каже Перић.

Извор: Вечерње Новости