Ко цепа Двери?

Смиља Аврамов запрепашћена сукобом између Владана Глишића и Бошка Обрадовића, а радијски водитељ Марко Јанковић каже да је то доказ да нису политички зрели

„Српска посла”, била је прва реакција професорке Смиље Аврамов на питање како види сукоб у руководству Двери између Владана Глишића и Бошка Обрадовића. Она је овом покрету заједно са осталим интелектуалцима Костом Чавошким, Милом Ломпаром, Добрицом Ерићем, Јасмином Вујић пружила подршку уочи избора 2012. године.

Аврамовљева каже да је из медија сазнала за разлаз двојице челних људи Двери и додаје да смо ми несрећан народ, који не може ниједну акцију да спроведе до краја, а да не дође до лома.

„Запрепашћена сам њиховим разлазом. Имала сам велико поверење у Двери и подржавала сам их. У њима сам видела организацију која ће у будућности моћи да преузме много тога. Велико је питање да ли ћу и убудуће да их подржавам”, истиче Смиља Аврамов, стручњак за међународно право и некадашњи Милошевићев саветник.

Чувени радијски водитељ Марко Јанковић, кандидат Двери за градоначелника Београда на изборима 2014. године, ипак,  није изненађен расколом. Он наглашава да је сукоб Бошка Обрадовића и Владана Глишића најбољи доказ да нису политички зрели.

– Одавно сам разочаран у људе који воде Двери и њихове редове сам напустио свега неколико месеци после прошлогодишњих избора. Није ми се допало њихово политичко резоновање и не заслужују моју пажњу. Њих интересује само новац, лични интереси и ко ће бити газда у странци – нагласио је Јанковић за „Политику”.

У унутарпартијском прегруписавању у којем је Бошку Обрадовићу припала челна функција и сва власт у новој партији, а његовом блиском сараднику Владану Глишићу, који је био кандидат на председничким изборима, остале старе заслуге, довела је до разлаза двојице идеолошких истомишљеника. Све је кулминирало протеклог викенда када је објављена, а касније демантована информација да је Глишић напустио покрет.

То је био повод да на друштвеним мрежама „копља” укрсте присталице Обрадовића и Глишића које су се узајамно оптуживале „да су убачени елементи”. Поједини сумњају „да су их посвађале руске рубље”, које су наводно они добили од Москве. Ситуација је прилично напета, па је, како Глишић каже, умало довела до физичког обрачуна две групе присталица у Новом Саду и на београдској општини Вождовац.

„Није тајна да је између нас двојице велика тензија и да смо готово на ивици сукоба и морамо да смиримо страсти док не буде касно. Упркос медијским спекулацијама, немам намеру да напустим Двери и свим силама ћу се борити против аутократског статута који Обрадовићу даје велику и неконтролисану моћ”, каже Глишић и додаје да није логично да буду једина партија чији председник нема заменика ни помоћнике.

Бошко Обрадовић каже да разуме „да је неком потребан сукоб у Дверима, кога никада није било за 16 година постојања и рада”. „Сада, када се распадају све политичке странке које познајемо у последњих 25 година вишестраначја у Србији, потребно је наћи пукотине и у јединој новој политичкој опцији у коју су многи бирачи положили своје последње наде”, истиче Обрадовић.

Представници овог покрета су 27. јула поднели документацију потребну за регистрацију политичке организације под називом Српски покрет Двери (СПД). Заступник овог покрета је Бошко Обрадовић. У Министарству за државну управу и локалну самоуправу имају рок од 30 дана да их упишу у регистар политичких партија. Како „Политика” незванично сазнаје, због одређених неправилности, ресорно министарство ће предлог вратити предлагачу на дораду.

Бошко Обрадовић уверава да нема никаквих сукоба у Дверима, па ни између њега и Владана Глишића и као доказ за ову тврдњу наводи да је на Оснивачкој скупштини Српског покрета Двери нови статут потврђен са више од 90 одсто подршке, а да је он изабран једногласно, рачунајући и глас Владана Глишића.

„Дубоко жалим што на изборима за председника Српског покрета Двери нисам имао противкандидате, јер то онда омогућава конкуренцију идеја и личности и свакоме даје шансу да измери колико је поштован у покрету”, каже Обрадовић.

Глишић потврђује да је подржао Обрадовића, али напомиње да ће споран статут Двери поделити на два дела и да још нерегистрована странка СПД покушава да узурпира име Двери и да он то неће дозволити.

„Они ће вероватно да региструју ту нову странку као СПД и покушаће да докажу да су они наследници покрета Двери. Ја ћу се потрудити да Двери не постану део СПД-а, а после тога очекујем да ће ме избацити из чланства СПД-а тако што ће водити дисциплински поступак. То значи да ћемо, ако се ништа не промени, на покрајинске и локалне изборе изаћи у две колоне – СПД и Двери”, истиче Глишић.

Бошко Обрадовић не жели да се бави изборним спекулацијама и наводи да не постоји СПД и за раскол у Дверима прстом упире у напредњачку власт и наводи да их медији не зову да говоре о економским темама, већ само када траже поделе у овом покрету.

„Погледајте само како је кренула медијска офанзива на ДСС и Двери од када су истраживања јавног мњења нашу патриотску коалицију очитала преко цензуса, на 6 до 7 одсто гласова, са тенденцијом раста на 10 до 12 процената”, закључио је Обрадовић.

Извор: Политика