Може ли и како Русија да издржи трошкове ( директне и индиректне), новог рата у Украјини?

Може, јер се припремала годинама.

Резерве руске централне банке сада износе рекордних 640 милијарди долара, пише Форбс. То је еквивалент 17-месечним руским приходима од извоза, а настављају и да расту, захваљујући скоку цена нафте и гаса.

Фосилна горива

Наиме, Русија извози око пет милиона барела сирове нафте дневно, плус 2,5 милиона барела дневно рафинисаних нафтних производа, што према фирми Цоwен& Цо, значи да на њу отпада око 10 одсто светске трговине нафтом.

Kако је цена нафте типа „брент“ достигла осмогодишњи максимум данас јер је уговарана по 88.88 долара, то значи да Русија има дневно више од 600 милиона „петродолара“.

Поврх тога, извози 650 милиона кубних метара природног гаса вредног још 400 милиона долара дневно по данашњим, увећаним ценама гаса у Европи.

Важно је и то што се више не може говорити о руским приходима од фосилних горива само као о „петродоларима“, јер је Путин напорно радио на томе да „дедоларизује“ привреду. Сада већ далеке 2013. Русија је примала доларе за 95 одсто свог извоза у Бразил, Индију, Јужну Африку и Kину. Данас, након деценије „дедоларизације“, само 10 одсто њене трговине отпада на „зелембаће“.

Алтернатива за СWИФТ

Путин је 2015. Након увођења санкција САД креирао и нови систем за процес плаћања, платформу Мир, као замену за Друштво за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију, или СWИФТ, о коме се толико говори ових дана јер амерички председник Бајден прети искључењем Русије из њега. Она је данас повезана чак и на Епл пеј, додаје Форбс.

Злато

Путин је све више замењивао доларе у трговини златом. Од рекордно ниских залиха 1995. године када су износиле само две милијарде долара, Русија је нагомилала до данас злато вредно скоро 130 милијарди, што чини 20 одсто њених укупних резерви. То је еквивалент око 72 милиона златника од једне унце. Само САД, Италија и Немачка имају више злата.

Иако Русија доста злата добија из рудника, као и платине и паладијума, један део тога потиче и од пријатеља попут Венецуеле, која је 2019. Наводно утоварила 20 тона у руски Боинг 777, пише Форбс.

Украјинска војска напушта положаје – Фото: Танјуг

Рубља и дуг

Према професору економије Универзитета Џон Хопкинс Стиву Ханкеу, руска централна банка показала је завидну компетенцију у управљању курсом рубље. Од 2016. године се држи стабилно на 0,13 према долару, мада је ослабила око осам процената током досадашње кризе у Украјини.

Јасно је да је Путин тај новац инвестирао у своју војску. Потрошња на одбрану скочила је на максимум од 90 милијарди долара годишње 2013, пред инвазију на Kриму, а 2020. износила је 60 милијарди долара, према подацима Светске банке

То је “ситниш” у поређењу са војном потрошњом САД (780 милијарди долара) или Kине (250 милијарди), али Русија троши на војску већи проценат свог БДП-а, чак четири одсто. Путин би вероватно могао и то да повећа: према подацима банке БНП Париба, руски јавни дуг је 18 одсто БДП-а, док је укупни спољни дуг те земље мањи од 30 одсто БДП-а.

Поређења ради, дуг Украјине износи 80 одсто БДП-а, а Сједињених Држава више од сто процената.


Извор: Ало

Оставите коментар

Оставите коментар на Колико је Русија економски спремна за рат?

* Обавезна поља