Skup – Sud i Tužilaštvo u kontekstu (de)stabilizacije RS

Referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH je instrument za očuvanje srpskog naroda i ne postoje nikakve međunarodne odredbe koje bi mogle da ga spriječe ili zabrane, izjavila je danas u Beogradu glavni i odgovorni urednik moskovskog Fonda strateške kulture Anja Filimonova.

Ona je na otvaranju međunarodnog tematskog skupa „Sud i Tužilaštvo BiH u kontekstu (de)stabilizacije Republike Srpske“ u beogradskom „Medija centru“ rekla da je referendum veoma važna stvar za Zapad, zato što je Zapad formirao sistem protektorata različitog stepena potčinjenosti na Balkanu, a tako i za Republiku Srpsku i za srpski nacionalni korpus na Balkanu.

Filimonova je objasnila da se to dešava u uslovima geopolitičkog preloma, pre svega, u regionu Bliskog istoka, koji je veoma tesno vezan sa regionom Balkana, naročito zbog bezbednosnih izazova u vezi sa vehabijskim pokretom.

Ona je na skupu u beogradskom Medija centru podsetila da na Balkanu postoji oko 100.000 praktično aktivnih sledbenika vehabijskog pokreta i oko 4.000 aktivnih boraca vehabista, koji su u svakom trenutku spremni da krenu u „sveti rat“.

„Postoji oko 28 aktivnih centara u BiH, postoji izričita sprega između vlasti i bezbjednosnog sistema BiH sa liderima i finansijerima vehabijskog pokreta. Sve to ne može, a da ne izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa tim šta ako Zapad nastavi politiku suštinskog rušenja Republike Srpske lišavanjem prava koje ona izvorno ima po Dejtonskom sporazumu“, navela je Filimonova.

Ona je upozorila da će ako Republika Srpska bude urušena, onda biti urušena i granica vehabijskog pokreta, „koju Zapad svjesno formira i razvija u BiH“.

Kako je ukazala, Srbija će onda, kao najjača država na Balkanu, biti praktično u kandžama vehabija – sa jedne strane onih u BiH, sa druge vehabija Raške oblasti i vehabija sa Kosmeta, koje su međusobno veoma tesno povezani.

Filimonova je istakla da se može reći da je referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH instrument za očuvanje srpskog naroda.

„Možemo reći da je referendum instrument za očuvanje srpskog naroda i neotuđivog, demokratskog, legitimnog prava srpskog naroda na iskazivanje volje. Ne postoje nikakve međunarodne odredbe, koje bi mogle da spreče ili zabrane referendum. Referendum srpskog naroda je neotuđivo, izvorno pravo srpskog naroda kao bilo kojeg naroda na iskazivanje volje“, poručila je Filimonova.

Ona je ocenila da je odluka Ustavnog suda BiH da ukine Dan Republike Srpske sramna i diskriminatorska odluka, koja je uperena na skraćivanje prava, na ponižavanje srpskog naroda.

Filimonova je ocenila da je to samo nastavak višedecenijskog procesa uskraćivanja prava Srbima na Balkanu.

„To je samo još jedna od tačaka u tom procesu. Ta odluka mora da bude poništena, a Republika Srpska mora da krene u jačanje sopstvenog suvereniteta, zato što je to u ovim geopolitičkim trenucima jedino sredstvo za očuvanje Srba na Balkanu“, zaključila je Filiomonova.

Skup, na kome je učestvovalo više eminentnih stručnjaka iz Srbije, Rusije i Republike Srpske, organizovali su Predstavništvo Srpske u Srbiji i moskovski Fond strateške kulture, s ciljem da se javnost Srbije bliže upozna o ovoj temi, čiji će se rasplet odraziti na stabilnost i budućnost BiH, Srpske, Srbije i regiona.

ZAKLJUČCI TEMATSKOG SKUPA

Tematski skup „Sud i Tužilaštvo BiH u kontekstu (de)stabilizacije Republike Srpske“,

Medija centar, Beograd, 28.11.2015. 

1. Osnivanje Suda i Tužilaštva BiH bilo je u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom zato što Ustav BiH (Aneks 4. Sporazuma) ne predviđa postojanje centralnih pravosudnih organa i određuje da pravosuđe ostane u isključivoj nadležnosti entiteta. Način kako su centralni pravosudni organi uspostavljeni takođe je protivustavan zato što je to postignuto dekretom Visokog predstavnika oslanjajući se na fikciju Bonskih ovlašćenja, umesto na način koji je Ustavom predviđen, saglasnošću entiteta.

2. Tzv. Bonska ovlašćenja i njihova (zlo)upotreba od strane Visokih predstavnika u BiH predstavljaju permanentni napad na Dejtonski sporazum i njegovu degradaciju, što je, uz konstantno prekoračenje Dejtonskih ovlašćenja od strane Visokih predstavnika, faktor stalne destabilizacije BiH. Osnivanje Suda i Tužilaštva BiH je upravo posledica ove silom nametnute anti-dejtonske situacije.

3. Opisana permanentna degradacija Dejtonskog sporazuma, i to prvenstveno od strane zapadnih sila i Turske, prvenstveno je usmerena na slabljenje Republike Srpske i njeno postepeno utapanje u centralizovanu BiH, kakvu Dejtonski sporazum ne poznaje, i čiji je pokušaj stvaranja bio i osnovni razlog za izbijanje rata u BiH 1992. godine.

4. Dosadašnji rad Suda i Tužilaštva BiH, osim već opisanih anti-dejtonskih osnova, nije doprineo uspostavljanju pravde u BiH. Naprotiv, njihov rad je do sada bio krajnje pristrasan, prvenstveno u korist bošnjačko-muslimanske strane, što je izvor stalnih tenzija u BiH i dodatne opšte destabilizacije prilika u državi.

5. Uprkos gore navedenom, rukovodstvo Republike Srpske je, od 2011. pokazivalo spremnost na postizanje kompromisa, u vidu reforme institucija Suda i Tužilaštva BiH. Nažalost, do sada to nije dovelo ni do kakvih reformi, čak i uz napore i posredovanje EU. Prvenstveno iz tih razloga, rukovodstvo Republike Srpske je poseglo za institutom referenduma, gde bi građanima Republike Srpske bilo omogućeno univerzalno demokratsko pravo da se o pitanju dalje svrsishodnosti Suda i Tužilaštva BiH, ali i o širem pitanju nedemokratskog i anti-dejtonskog načina nametanja zakona u BiH, javno izjasne, putem sledećeg referendumskog pitanja:

„Da li podržavate neustavno i nezakonito nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, a posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu Bi“H i primenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske?

6. Ako se, pre isteka zakonskih rokova za raspisivanje referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, ne postignu opipljive i od relevantnih međunarodnih faktora garantovane temeljne reforme rada i mandata Suda i Tužilaštva BiH, Republika Srpska ima demokratsko pravo da raspiše referendum na kom bi građani Republike Srpske imali mogućnost da se demokratski izjasne po ovom pitanju.

7. Niko nema pravo da ospori osnovno ljudsko i građansko pravo građanima Republike Srpske da, putem referenduma, javno izraze svoju demokratsku volju, i svi napori u tom pravcu krše osnovna demokratska prava zasnovana na univerzalnim vrednostima i poveljama, koje su postale sastavni deo evropskog demokratskog poretka i njegovih vrednosti.

Izvor: Agencije, FSK