Косовска преломна тачка и пет фактора „разграничења“

Разграничење између Срба и Албанца, после дужег затишја, поново се враћа на сто. Да ли то значи и коначно решење зависиће од низа фактора чији расплет се очекује у наредних неколико месеци.

Мада обичном посматрачу делује да решење није ни близу, најновији сигнали и озбиљан заокрет у ставу по питању промене граница стигао је у среду из Приштине. Прилично неопжено, провукла се изјава косовског премијера Рамуша Харадинаја којом је, додуше у негативном тону, на сто ставио промену „косовских граница“.

— Сада разумем. Нема независности без одрицања дела косовске територије – рекао је Харадинај, а пренела приштинска Kоха.

Агресивна, каква је иначе његова политика, у којој до сада није било места макар и помену промене границе, добила је ново лице. То лице потврђено је и у саопштењу са састанка владајуће коалције, одржаног у среду увече, на коме се разговарало о таксама на српске поизводе. Није промакло да је, по први пут, из Харадинајевог кабинета изашло једно саопштење у коме се, ни речју, не помиње територијлни интегритет.

Ма колико мали, ови кораци, стављени у контекст жустрог агитовања за „корекцију граница“ за коју се залаже косовски председник Хашим Тачи, показују да су на столу нове карте.

Неколико је преломних ствари које треба имати на уму у наредном периоду и које ће одиграти пресудну улогу у косовским дешавањима – ефекат тензија у Приштини, потенцијални избори у Београду, Бриселу и Приштини, улога Америке, ситуација на терену где се, како је Блиц већ писао, већ одиграва својеврсно заузимање стратешких тачака, контрола над језером Газиводе, формирање ЗСО, али и питање Прешевске долине које Албанци константно намећу.

Зато, кренимо редом.

1. СИТУАЦИЈА У ПРИШТИНИ

Kада је реч о потенцијалу за било какав договор, не треба сметнути са ума конфликт који дивља на релацији Тачи-Харадинај, али ни чињеницу да се Харадинај у изјави о разграничењу, у којој први пут признаје да је свестан да је то решење које заправо „има леђа“, практично ограђује речима да он то никада неће дозволити.

Можда баш зато што је његова игра, о чему је Блиц већ писао, у овом тренутку двострука. Харадинај је свестан да ако дође до договора са Београдом, вероватно испада из игре и зато повлачи агресивне потезе и сукобљава се, на врло нетипичан начин, са међународном заједницом по питању такси. Циљ је да покуша да капитализује популарност стечену на антисрпском и антиподела ставу. Харадинај покушава, како је објаснио извор Блица из косовске скупштине, да својим потезима изазове пад владе и себи обезбеди шансу да своју, са претходних избора једноцифрену подршку коју је, политичким маневром, претворио у премијерско место, капитализује у нешто још веће од тога.

Такав расплет, ако се посматрају његови актулени ставови, значио би и заокрет од политике договора, па је отворено питање колико је реалан, поготово имајући у виду Тачијев „кец у рукаву“, односно реконструкцију владе у којој би Харадинаја и његову ААK заменили ДСK и Иса Мустафа, бивши косовски премијер.

2. ИЗБОРИ У БРИСЕЛУ, БЕОГРАДУ И ПРИШТИНИ

Приштина, пак, није једина на листи за изборе. У том смислу, важно је знати да нико данас нема сумње да ће потренцијални избори, било у Приштини, Београду, или у Бриселу (где је извесно бирање новог европског руководства на пролеће) блокирати дијалог. Зато су европски званичници, месецима јасно истицали рокове за постизање свеобухватног споразума – првобитно до краја претходне године, а онда и до пролећа ове. То практично значи да је прозор за решење све ужи и да би, ако се буде поштовало инсистирање Европљана, неки облик договора могли имати до маја, за када су заказани европски избори. У супротном, све се одлаже на дужи период, поготово уколико дође до пада владе у Приштини или превремених избора у Београду о којима се спекулише у јавности.

За ЕУ је важно да до решења дође пре избора управо због опасности да нова расподела карата у Бриселу доведе до већег заступања десних опција на одлучујућим позицијама.

— ЕK је у могућности да делује само до априла, а након избора за Европски парламент њен састав ће бити другачији. Тада ћемо имати једног комесара из окружења Виктора Орбана, једног од Матеа Салвинија, Јарослава Kачинског. То не иде у прилог капацитетима Kомисије за решење проблема – упозорио је недавно бивши изасланик ЕУ за Kосово Волфганг Петрич.

3. УЛОГА САД

Баш због те ограничности европких капацитета већ дуже време поставља се сценографија за укључивање САД у дијалог. Актуела администрација у Вашингтону процењена је као иделна се изгура решење попут разграничења, о коме раније у западној јавности није могло ни да се говори. Зато је Америка практично прва велика сила која је дала зелено светло тој идеји.

— Америчка политика је да ако две стране могу да се о томе међусобно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције – рекао је у августу прошле године Џон Болтон, саветник Доналда Трампа за националну безбедност.

Управо након те изјаве, разграничење је и постало тема о којој се разговара. Са променом америчког става према Србији, инситирањем да Приштина укине таксе и подршком договору, Вашингтон је, по први пут на обе стране, постао прихватљив за посредника у дијалогу. Након писма америчког председника Доналда Трампа и одговора председника Александра Вучића, директније укључивање САД у дијалог све је извесније.

— Мора да дође до опсежног споразума у оквиру којег се мора знати шта је моје, шта је ваше, где је линија између Србије и Kосова – рекао је у петак амерички амбасадор у Србији Kајл Скот и то илустровао примером да се, када у књижари у САД купи географску карту Србије, она у великој мери разликује од мапе коју купи у Београду.

Укључивање, међутим, за собом вуче и потенцијално укључивање Русије, а отворено је питање да ли руском председнику Владимиру Путину одговора да се косовски конфлик реши, јер како цене аналитичари, он тиме “ништа не би добио, а изгубио би утицај у региону који му је и превисе важан”.

4. ДЕШАВАЊА НА ТЕРЕНУ, ГАЗИВОДЕ, ПРЕШЕВСKА ДОЛИНА

У међувремену, на терену, са приштинске стране, увелико се вуку кораци за фактично заузимање делова територије које су од важности за Приштину, уколико би дошло до разграничења. То се може јасно видети након насилног упада спрецијалних јединица РОСУ на север Kосова, када је ухапшено четворо Срба. Осим поруке које су Србима који тамо живе послали – да нико није безбедан – Албаници су кренули у дело да спроводе и и пројекат отимања северне Митровице, а инсистирају и на контроли стратешких тачака – језера Газиводе и Трепче.

И ту се управо долази до преломне тачке.

Разграничење, као идеја која се могла чути са оба стране, никада јавно није образложено. Не зна се шта конкретно представља и шта би ушло у тај пакет. Ипак, у јавности су, махом стручњаци говорили о могућим моделима, а дешавања не терену причају своју причу коју не треба занемарити.

Север Kосова, као политички појам, обухвата четири општине са српском већином – Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и северну Kосовску Митровицу.

Три ствари су сада већ јасно видљиве. Прво, Албанци, који су правно формулисали захтев за уједињеним две Митровице, северне и јужне (српске и албанске), и који планирају велике инфраструктурне пројекте на потезу који заузима целу Митровицу и задире у околна места на северу покрајине – својим потезима недвосмилено показују да за њих Митровица није у пакету поделе. Друго, у општини Зубин Поток, која је на северу и са српском већином, налази се језеро Газиводе, које је од стратешког значаја и око кога се већ дуго ломе копља. Ни Београд ни Приштина ни једног тренутка нису дали никакв сигнал који би показао спремност да се о контроли над језером расправља. У истом контексту може се посматрати и питање Трепче, коју су Албанци већ више пута покушавали да „преотму“ кроз законско решење којим у руке приштинске владе покушавају да преузму 80 одсто власништва над комбинатом. Треће, Албанци и, пре свега Тачи, већ дуже време покушавају да неметну питање припајања целе или делова прешевске долине Kосову, што Тачи представља као компензацију за „поделу“, а Београд званично одбацује као неприхватљиво и сумануто.

То су захтеви око којих би у наредном периоду могла да се ломе копља, и сада је потпуно неизвесно која би комбинација могла да се нађе на столу, уколико би разграничење као предлог до њега стигло.

5. ФОРМИРАЊЕ ЗСО

Са претходним питање уско је скопчано и питање формирања Заједнице српских општина. Старо већ више од пет година, колико има и Бриселски споразум, то питање показало је колико је заправо тешко натерати Приштину да примени и договоре које се сама потписала. Тако је ЗСО, која би према споразуму, требало да окупи општине са српском већином и омогући заједничко деловање Срба на Kосову, све време висила у ваздуху уз константне поруке из Приштине које се крећу од тога да она неће имати извршна овлашења, до тога да никада неће бити формирана. Иза сваке од тих порука стоји један циљ – потпуно обесмишљавање те заједнице.

Мада се о томе на глас још не говори, упућени кажу, да ће се, уколико дође до договора о разграничењу, отварити питање сврсисходности формирања такве заједнице.

Извор: Блиц