Rumunija-foto-REUTERS.pngБУКУРЕШТ – Премијер Румуније Виктор Понта освојио је највише гласова на председничким изборима одржаним минуле недеље, а коначну одлуку о председнику грађани Румуније ће дати гласањем у другом кругу у којем ће, осим Понте, бити и кандидат Хришћанско-либералне партије Клаус Јоханис.

Тако ће се 22. децембра завршити десет година владавине Трајана Басескуа у којој је румунско друштво било дубоко завађено и за чије су време битни проблеми политичког живота нације решавани преко досијеа сачуваних „да се нађу кад треба” и „телевизираних” хапшења, уз чујно звецкање полицијских лисица. To je скоро једнодушни закључак основних румунских политичких снага одлучних да промене „Басескуов режим”, у коме су „присилни органи”, а пре свега правосуђе (поготову тужилаштво), били подређени вољи председника.

Посебну улогу је имала Национална управа за борбу против корупције (ДНА), чији тужиоци имају право и да хапсе на све стране, а поготову на оној супротној шефу државе. Чињеница је да је председник Басеску помоћу ДНА био главни актер предизборне кампање, када су из дана у дан, са лисицама на рукама, у затвор одлазили бивши министри, тајкуни и чланови парламента. Тако је било подешено да се та хапшења обављају баш у време предизборне кампање у намери да се створи хаос.

Изгледа, ипак, да све то није донело очекиване ефекат. Јер, међу чак 14 председничких кандидата најбоље је прошао најљући Басескуов противник, премијер Понта, који је освојио чак 40 одсто гласова. Са њим се у други круг избора 16. новембра квалификовао румунски Немац Клаус Јоханис, као експонент тек створене „нове, уједињене деснице”. Њену окосницу чине бивши либерали и некадашњи Басескуови пулени – либералдемократе. Јоханис је добио око 30 одсто гласова.

Велика борба се водила за трећу позицију која је позвана да одигра крупну улогу у предстојећем престројавању политичких снага, које се, у суштини, деле на „басисте” и „антибасисте”. Ову позицију (са око шест одсто гласова) освојио је нови Понтин савезник, бивши лидер либерала и бивши премијер Калин Попеску Таричану. Осетни неуспех је доживела миљеница и званични „наследник” председника Басескуа, који је и створио специјалну странку за њу, Елена Удреа, која је једва премашила пет одсто.

Од осталих кандидата, као велико изненађење, појављује се Моника Маковеј, Басескуова сарадница, бивша министарка правосуђа која се прославила тужакањем Румуније у ЕУ. О њеначетири одсто мораће да се води рачуна када се у другој фази избора пређе на омеђавање зараћених табора. Ваља поменути још само кандидата румунских Мађара Келемена Хунора који је ушао у председничку трку не да победи, већ да сакупи поене за потоње политичке игре око образовања нове владе, наравно уколико премијер Понта победи и оде из владине палате „Викторија”.

Сада се оцењује да ће се даљи одлучујући потези за други круг избора повући данас по подне када владајућа коалиција, коју предводи Понта и којој ће се придружити нови савезник, садашњи председник Сената Таричану, донесе одлуку о томе ко ће бити предложен за новог премијера уколико Понта победи и оде са те дужности. Реч је о најави „изборног тандема”, чему се придаје кључна важност.

Понта је већ ставио до знања да њега неће заменити неко из његове Социјалдемократске странке, већ ће на то место доћи неко из странака савезница. Верује се да ће то бити баш Таричану, чија тек образована Реформаторска либерална странка већ располаже у парламенту са око 40 посланика и сенатора и тиме може да обезбеди сигурну парламентарну већину. Таричану је познат као одлучни Басескуов противник, који неће подлећи искушењима да евентуално пређе у његов пољуљани табор.

Излазност на ове изборе износила је 53 одсто, што је мање него на претходним председничким изборима 2009. За ове изборе се каже да су протекли „нормално”, али да су забележени тешки пропусти у организовању биралишта у иностранству. На хиљаде припадника румунске дијаспоре нису успели да у кутије убаце свој изборни листић. Влада се оптужује за „саботажу”. Избили су протести и немири испред румунских амбасада у Паризу, Лондону и другим градовима света, као и испред седишта румунског министарство иностраних послова у Букурешту.

Овдашњи медији оцењују да резултати избора неће довести до неких битнијих промена курса Румуније, који се ослања на припадност НАТО-у и ЕУ, као и на стратешко партнерство са САД. Ту и тамо се помене да је премијер Понта још прошле године најавио да ће Румунија „вероватно” признати Косово.

Иако се страсти после објављивања резултата избора још нису ни издалека стишале, већ се појавио елемент приде за политичку узбуну. Задовољан својим изборним успехом, Понта је у „ћаскању” са новинарима најавио „велику могућност” да председник Басеску буде суспендован (по трећи пут у десет година владавине), јер је поново погазио устав. До тога може да дође неколико дана пре званичног окончања његовог мандата. То би било „више симболично”, рекао је премијер, пошто самовољни председник Басеску „заслужује да не оде тек тако”.

Ако се то деси, Басеску, чији се рејтинг потпуно срозао, изгубиће права на привилегије које по закону припадају бившем председнику – на доживотну специјалну резиденцију, на личног секретара, на кола, обезбеђење и томе слично.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Крај Басескуове ере

* Обавезна поља