Кустурица о Маркесу

БЕОГРАД – Слободољубиви свет и планетарна култура изгубили су много смрћу Габријела Гарсије Маркеса, мог пријатеља, великог писца и човека, каже редитељ.

Емир Кустурица истиче да је Маркес имао велики утицај на његов филмски опус.

– Потврда овога је „Дом за вешање“, који су свуда обележили као филм који припада стилу магичног реализма, што је заправо био правац који је он инаугурисао романом „Сто година самоће“. Оно што је феноменално у мом читалачком искуству је управо паралела „Сто година самоће“ и Андрићеве „На Дрини ћуприја“, која у себи садржи елементе магичног реализма. Млеко које цури низ стубове моста, јер је по веровању Арапкиња дојиља уграђена у тај зид, као и мноштво других детаља који се појављују, заједнички су елементи народима Латинске Америке и Балкана – прича Кустурица.

Упознали су се, каже, 1998. у Паризу, када је Кустурица требало да сними „Јесен патријарха“.

На једном од састанака Маркеса су питали шта значи живот и како га једноставно разумети. Одговорио је: идеја о животу, суштински и ликовно, може се изразити кроз фигуру златног јајета.

– Наши сусрети били су увек пријатељски и припадали смо истој политичкој групацији у свету – онима који се боре да отворе очи малим народима и да им скрену пажњу на идеју слободе. Али не на слободу тржишта, него на слободу и право да преживе, не умру од глади, да опстану на својој земљи и не дају је освајачима. Да не буду робови; некада они класични, у смислу изворне речи, а данас робови банака и система.

Кустурица открива детаљ из 2011. када је у Хавани последњи пут разговарао са Маркесом:

– Причали смо о глобалној политици у кући у којој је живео, да би ме у једном тренутку дочекао питањем: „Емире, шта мислиш зашто у Америци нема политичких немира?“ Нисам знао одговор, али он јесте: „Зато што у Вашингтону нема америчких амбасада.“

Извор: Блиц