Лавров интервју за РТРС пред посету Србији

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је у ексклузивном интервјуу за Радио-телевизију Републике Српске да Запад покушава нелегално да подстиче деловање Сарајева да доноси спољно-политичке одлуке без било каквог узимања у обзир мишљења Републике Српске и да је то најгрубље кршење Дејтонског споразума.

Запад инсистира на својој ексклузивности. У ситуацији постојања руско-украјинског конфликта, Запад никоме не дозвољава да буде неутралан. Република Српска се – због сложене конфигурације БиХ налази у сложенијој ситуацији него Србија. Она штити своје позиције да БиХ не би увела санкције против Русије. Амбасадори (БиХ) у СБУН и у Савета Европе налазе се под директним утицајем Сарајева и наступају са позиција својих политичких партија, а не државних институционалних решења. Како Русија доживљава позицију БиХ?

– Позиција БиХ има свој значај, али само ако се ослања на принципе Дејтона који гласе да се сва решења морају доносити на бази сагласја два ентитета и три конститутивна народа. То што сада Запад покушава да незаконито подстиче дејства Сарајева да доноси спољнополитичке одлуке без било каквог узимања у обзир позиције РС – то је најгрубље могуће кршење Дејтона.

Навео сам примере када је Запад лагао да се НАТО неће ширити, да ће бити реализовани Мински споразуми о Донбасу, да ће бити створена Заједница српских општина на Косову. Исто тако лаже да је привржен Дејтонском споразуму. У суштини, Запад чини све да у оквирима „селективних реформи” наговори, поред осталог Хрвате, да пристану на то да их, као и до сада, у заједничким органима представљају Бошњаци или људи који са њима нису уопште политички сагласни. Не желим да кажем да Бошњаци у понечему нису у праву, али Дејтонски принципи напросто траже сагласност сва три конститутивна народа.

Што се тиче самосталности Босне, обратите пажњу да Американци имају специјалног изасланика за изборну реформу у БиХ. То много говори о томе колико су уистину «самосталне» власти у Сарајеву.

Немају само Американци таквог изасланика. И Британци имају специјалног изасланика, Немци такође. Они сматрају да се могу мешати у унутрашње ствари. Истовремено, све речи руског амбасадора у БиХ – на пример поводом НАТО – они називају мешањем Русије у унутрашње ствари БиХ.

– То је западни манир, њихова манија величине и навика да стално лажу да би оправдали своје сопствено безакоње. Поменули сте специјалне изасланике. Постоји и Високи представник за БиХ чија је функција заиста предвиђена Дејтонским споразумом. Тамо се јасно каже да се он поставља за не тако дуги период. Још 2006. године је Руководећи комитет Савета за имплементацију мировног споразума за БиХ (Управни одбор ПИК-а) одлучио да је време да се „затвори радња” и елиминише положај Високог представника. Међутим, под различитим вештачким и измишљеним изговорима тај процес се развлачио.

Када је истекао мандат претходног Високог представника, ми смо рекли да је време да се пређе на политику која би више уважавала Босну и Херцеговину. Земља је независна не једну деценију, али њоме, као и раније, управља неки постављени представник који има примат над свим државним органима БиХ. Запад нам је, у одговору на то, рекао да досадашња пракса мора бити обавезно настављена. Његов једини циљ је – држати у напетости целу БиХ и не испуштати је из својих руку. А успут непокорне, у лицу Републике Српске, покоравати и потчињавати управо том диктату.

Именовали су Кристијана Шмита из Немачке уз најгрубље кршење процедуре која је морала бити поштована. Као прво, та процедура предвиђа истурање такве кандидатуре уз сагласност свих чланова Управног одбора ПИК, а Русију нико ништа није питао. Као друго, морала је постојати сагласност сва три конститутивна народа. Као треће, морала је бити одлука СБУН. Запад се свега тога одрекао.

Нудећи компромис, ми и Кина смо предложили да у СБ УН буде именован, како је и потребно, Високи представник са једногодишњим мандатом. У току те године да буду припремљени предлози како преносити пуномоћја управљања својом земљом на саму државу БиХ. Запад је иступио категорички против, што значи само једно: да жели да и даље манипулише Босном у свом интересу и да од ње направи нови плацдарм за ширење НАТО, за експанзију Алијансе на Балкану.

 

Поводом непризнавања Шмита за Високог представника, власти РС готово свакодневно су под притиском и изложене критици са стране Запада. У Сарајеву са нестрпљењем чекају Шмитове даље кораке иако га РС не признаје за Високог представника. Чекају да он наметне ново своје решење којим би забранио Милораду Додику да се кандидује на предстојећим општим октобарским изборима у БиХ. Има ли лице које није поставио СБ УН уопште право да доноси и намеће било какве одлуке?

– Наравно да нема. Већ сам рекао да је то противзаконито деловање. Тај човек нема никакву легитимност. Уопште не сумњам да ће Запад покушавати да почини ново безакоње. То што се чини према Милораду Додику – то је за сваку осуду. Он је један од малобројних политичара који реално бране принципе Дејтона. Додик није чинио ништа у РС и у оквирима Председништва БиХ што противречи Дејтонском споразуму. Тиме се баве западњаци и, на жалост, Бошњаци.

Запад жели да их искористи за то да босанске народе лиши идентитета и да претвори Србе, Хрвате и Бошњаке у некакво „цивилно друштво”, како они говоре. То је захтев да забораве на своју културу и традиције – искључиво ради тога да би Запад остварио своје геополитичке циљеве на Балкану. То је злочиначка политика.

Када Милорад Додик говори да се ради очувања БиХ треба вратити изворном Дејтону и да Републици Српској морају бити враћене отете надлежности, Запад то интерпретира као сепаратистичку претњу. САД су већ увеле санкције против Додика, а за њима и Велика Британија. Осим тога, Лондон је увео санкције и председнику РС Жељки Цвијановић. Тобоже је један од разлога утицај Русије на руководство Срба, чак се тврди да је Додик „Путинов човек” и да делује по његовим налозима. Како ви на то гледате?

– Већ сам рекао да Милорад Додик не чини ништа што је у супротности са Дејтоном. Напротив, он је безмало једини који брани Дејтон од агресивних напада Запада на тај документ. Милорад Додик је пријатељ Руске Федерације. А и ми смо његови пријатељи. Ето, то је све.

Код нас постоји пословица: кога нешто боли, тај о томе и говори. Запад не може ни да замисли да нека земља или политичар на Балкану могу бити независни. Запад је навикао да користи разне Шмитове да би могао да свима „руководи” и да све уцењује, да свима поставља ултиматуме. Нека не суде по себи. Ми имамо мало другачије манире и другу културу него Запад.

Јавност све чешће говори о изјави председника Русије Владимира Путина у којој је повезао питање Донбаса са „преседаном Косова” и о томе да Србија због тога доживљава невероватан притисак. Има ли Русија намеру да одустане од подржавања Србије, а такве претпоставке износе неки медији, чак и у самој Србији?

– Провокатора је увек много. Ради се, колико ја разумем, о ономе што је Председник Путин рекао у вези са Одлуком Међународног суда УН поводом законитости једнострано проглашене независности Косова. Чуо сам како је председник Вучић то помињао.

Мислим да се овде ради о дубоком неразумевању. Као прво, ако се има у виду историја, независност Косова је проглашена 2008. године. Тада није било никаквих ратних дејстава, а реализована је Резолуција 1244 коју су лидери Косова категорички одбијали да испоштују. Бивши председник Финске, Ахтисари, у име УН водио је преговоре између Београда и Приштине да би била реализована та резолуција. Понављам: тада није било никакве претње ни становништву Косова, ни суседним општинама Србије.

Преговори су могли да буду настављени, али је Ахтисари, уместо тога, одједном саопштио да договор мора бити достигнут током неког одређеног временског периода. Чим је то рекао, Косовари су престали да учествују у преговорима. Била је проглашена независност.

Међународном суду УН, са молбом да заузме став о легитимности тог процеса, обратила се Влада Србије у августу 2008. године. Нас су веома молили да подржимо то обраћање. Закључак који је објавио Међународни суд био је инициран из Београда, од стране тадашње Владе Србије. Запад га је активно пропагирао и на све начине поздрављао. Ми никакве емоције нисмо изражавали.

А 2014. године, под утицајем догађаја које је покренуо крвави антидржавни преврат у Украјини, са покушајем заузимања Крима од стране нациста, становници Крима су одржали референдум, а Запад је почео да негодује. Тада је Председник Путин рекао да ми добро знамо њихове двоструке аршине.

Сећам се како су се они радовали када је Међународни суд УН објавио да проглашавање независности може да буде једнострано, а не обавезно у договору са централном владом. Председник Путин је рекао оно што је рекао искључиво ради тога да би показао апсолутно лицемерје, дволичност и двоструке стандарде Запада.

Што се тиче односа Русије према преговорима о будућности Косова, који се настављају и морају се базирати на Резолуцији 1244 СБ УН, Председник Путин је више пута – и приликом својих сусрета са председником Вучићем и у својим јавним наступима – подвлачио да ми у целини подржавамо позицију Србије. Ми ћемо подржати решење које буде прихватљиво српском народу.

Србија је под јаким притиском Запада који инсистира на својој ексклузивности и непрекидно врши притисак на Београд ради признања једнострано проглашене независности Косова. Почетком наредне недеље ви ћете боравити у Београду. Хоћете ли са председником Вучићем разматрати тему налажења решења за Косово и испоруке руског гаса?

– Разговараћемо о свим темама које интересују наше српске пријатеље. Тему гаса председник Вучић је размотрио са Председником Путином. Постигли су принципијелне договоре које даље разрађују одговарајуће компаније. Што се тиче Косова, већ сам изнео нашу позицију.

Заинтересовани смо да чујемо оцене председника Вучића и других српских политичара о тренутној ситуацији, о томе како они оцењују посредничку улогу ЕУ, која је 2013. успела да наведе Приштину да потпише споразум о формирању Заједнице српских општина Косова и о много чему другом. Нама је важно да разумемо оцене српског руководства и његове планове за деловање у предстојећем периоду, полазећи од реалности у овом тренутку.

 

Лавров открио шта се крије иза сукоба у Украјини

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров говорио је у ексклузивном интервјуу за Радио-телевизију Републике Српске о позадини сукоба у Украјини. Лавров је појаснио разлог руске специјалне војне интервенције.

– Запад је прећуткивао свих ових дугих година оштрину проблема, који су се подстицали. Све је почело давно, у најмању руку 2014. године када, упркос гаранцијама Француске, Немачке и Пољске, које су подржале договор постигнут између тадашњег председника Украјине и опозиције, и упркос тим гаранцијама ујутро следећег дана након потписивања документа, неонацисти и ултрарадикали су преузели власт у Украјини, а Немачка, Француска, а и цела ЕУ заједно са њима, једноставно су показали своју беспомоћност и слабост.

Онда су почели чак и да оправдавају своју неспособност да натерају опозицију да испуни све те договоре, које је гарантовала ЕУ и почели да правдају све ово тиме да је то наводно део демократског процеса. Колико је тај процес био демократски, постало је познато истог трена, зато што су буквално следећег дана после тог преузимања власти ти људи, укључујући и представнике ултранационалистичких странака који су на списковима западних земаља уписани као екстремисти, изјавили да ће укидати сва права руског језика, да ће протеривати Русе са Крима, па су послали на Крим своје борце на јуриш Врховног савјета. Тад је почело.

И Запад је тада ћутао апсолутно. Зато и није познато ни масовном читаоцу ни гледаоцу ни слушаоцу како је сазревала цела садашња ситуација.

И, наравно, све је почело, тачније наставило се кад су ови неонацисти, који су освојили власт у Украјини, 2. маја у Одеси наживо спалили 50 људи и 2. јуна, када су украјинске оружане снаге и борбена авијација бомбардовали центар Луганска и друга места тамо на истоку земље, само због тога што су одбили да прихвате резултате антиуставног државног удара, што су одбили да живе у оквиру неонацистичких правила, потпуно русофобских, потпуно екстремистичких, који заправо, понављају све темељне традиције Трећег Рајха и поштују као јунаке оне људе који су у то доба сарађивали са нацистима.

То је свима добро познато, барем у Украјини, Русији и суседним земљама, а то да дуго година на Западу нису хтели то да примећују и то је чињеница.

Исто тако, на Западу, кад је 2015. био потписан Мински споразум, уз учешће оних истих Немачке и Француске и Русије и Украјине, то је била шанса да се очува територијални интегритет Украјине. Кад би он био испуњен, не би било никаквих разлога, никакве неопходности да се брани Донбас.

Знате шта је тамо било написано, у том споразуму из Минска? Требало је да се реши само питање додељивања Донбасу посебног статуса, који подразумева веома једноставне ствари као што су прво – право да говоре на свом руском језику, друго – право да имају сопствену локалну полицију, која би обезбеђивала јавни ред, треће – право да их чују кад се именују тужиоци и судије и право на посебне економске односе са Руском Федерацијом.

Ако се сетимо како се развијала ситуација око Косова, онда 2013. године још пре него што је потписан Мински споразум о Украјини, она иста ЕУ прогласила је као још једну своју победу успех у постизању договора између Београда и Приштине о стварању Заједнице српских општина на Косову, која је предвиђала право на употребу матерњег језика, право на аутономију у локалној самоуправи и право да има посебне економске, социјалне и културне везе са Србијом.

Практично, све је то исто. И у једном и у другом случају посредник је била ЕУ. У оба случаја је ЕУ доказала да нема кредибилитет, не може да поштује договор и нема никакву жељу да убеди, у случају са Србијом – Приштину, а у случају са Донбасом – Кијев, да испуњавају своје обавезе.

Успут, у случају са Минским споразумом, још је занимљивије зато што је тај договор био одобрен од стране Савета безбедности Уједињених нација и без обзира на то ЕУ је пљунула на њега и погазила исто као Америка.

Они су све радили како би подстицали кијевски режим у погледу његових русофобних активности. Свих ових година кад су саботирали испуњење Минског уговора, уместо пружања права коришћења руског језика у Донбасу, барем у најмању руку онако како је било написано, кијевски режим је забранио и руско образовање и руске медије и руску културу и руску књижевност и истовремено законодавно подстицао неонацистичку теорију и нацистичку праксу, укључујући стварање одговарајућих батаљона и јачање ових симбола који су, у ствари, такорећи прославили хитлеровску Немачку.

И то што је Европа све то мирно гледала, натерало је многе наше историчаре и научнике и политологе да се сете како се Европа на почетку односила према Хитлеру и колико европских замаља је мобилисало војнике у војску Трећег рајха. Између осталог, и за напад на Совјетски Савез.

Тако да све је ово дуго расло и ми смо више пута, упоредо са захтевањем поштовања Минског споразума, дуги низ година подсећали Запад на то да ће се његова политика ширења линија НАТО лоше завршити.

Прво, испоставило се да су нам лагали још кад су обећавали Совјетском Савезу да се НАТО неће ширити, а он се од тог тренутка пет пута ширио, а сад планира шести пут.

Друго, кад су почели да увлаче Украјину у НАТО, ми смо давно упозорили да ћемо то сматрати директном претњом за Руску Федерацију. И то што су они одбацили Нацрт Уговора о гаранцијама безбедности у Европи, који смо проширили још 2009. године и онда већ прошле године одбацили још један нацрт уговора који смо ми понудили и за САД и посебни уговор предложили смо НАТО-у и и то је било одбачено, они су рекли директно и прилично грубо – што се тиче ширења НАТО и могућег учешћа Украјине у том процесу, то уопште није ваша ствар. Немојте да се мешате у ово питање, тако су нам рекли.

Тако да, и паралелно никаквих сумњи није било да су Украјину напумпавали наоружањем. Тамо је радило на стотине службеника, ЦИА, енглеске специјалне службе, они су тамо више од 10 година. Заузимају огромне просторије у зградама званичних украјинских служби и агенција и они заправо управљају свима. Тако да је било јасно кад су одбијали све наше разумне предлоге и компромисе, да су оправдали наше најгоре мисли, да су стварали у Украјини базу како би пријетили и суздржавали Руску Федерацију.

Ево зашто ми нисмо имали другог избора него да признамо оне републике, које су морале да добију од Украјине свој посебан статус и да остану у саставу Украјине, односно на које су украјинске наоружане снаге, тзв. украјински национални батаљони наставили агресивни наступ.

Сваког дана су пуцали током година саботирања Минског споразума, 14.000 цивила је било убијено у директном пуцању на градове, цивилну инфраструктуру, укључујући школе, болнице, вртиће. Тако да ми је много жао да се у Европи ствара утисак као да прије 24. фебруара нико није разумио шта се дешава. То говори само о томе да западни политичари нису хтели да се дотичу ове теме у медијима, нису хтели да њихово становништво и гласачи разумеју шта се у стварности дешава.

И, знате, када је недавно предсједник Русије Владимир Путин окарактерисао САД, и Запад на чијем су тренутно челу, као империју лажи. Та империја лажи се одавно формирала. И филтрирање медијског простора, директно кршење обавеза о којима сам већ говорио, у оквиру ОЕБС-а, да се обезбиједи слободни неометани приступ било којој информацији, како изворима у својој земљи тако и у иностранству, Запад је то све одавно сахранио.

На питање ко је у сукобу – Русија и Украјина или Русија и неко трећи, Лавров је одговорио:

– Украјина је једна ситница, монета за поткусуривање, инструмент којим манипулишу САД и Велика Британија, англосаксонски колектив који је сад на челу Запада и којем су у потпуности послушни и НАТО, и ЕУ која је изгубила своју самосталност већ неко време и, наравно, диригује Украјинцима као инструментом за суздржавање Русије, како сад кажу за исцрпљивање Русије, као и инструментом који ће на борбеном пољу поразити Русију.

Те речи износи и шеф европске дипломатије Борел и Борис Џонсон и неки политичари у САД, кажу да Путин и Русија треба да буду поражени буквално на ратишту. То је, узгред речено, истовремено и одговор на питање да ли има неких перспектива у преговорима.

Запад не дозвољава Украјини да води преговоре. Када је Украјина пре два месеца назвала предлоге о томе како да се реши то питање, и ми смо узели те предлоге као основу. Сљедећег дана Запад је забранио Украјинцима да настављају тај процес. Пооштрили су свој став.

Направљена је провокација у Бучи, која је на најочигледнији начин апсолутно исценирана. Три дана након што су руски војници отишли из Буче, тамо су људи живели и градоначелник се возио улицама и само три дана касније су нашли неке лешеве.

Успут до данас нема имена погинулих која су показивали у западним медијима и на друштвеним мрежама – нико није предочио имена. Нико није дао информације на који начин су били убијени, какве су повреде задобили. Значи, то још једном показује да Запад не жели да даје никакве чињенице.

За Запад је врло важно да убаци провокацију, да од тога направе велику буку, а онда када људи почињу да се распитују, стављају то на страну и измишљају нове лажне вести. Наравно, ви видите како су напумпали Украјину тешким наоружањем, сад Американци дају и тешке вишецевне бацаче ракета, одмах су се уплели Енглези, који су вероватно чекали дозволу из Вашингтона.

И кад Британци кажу: И ми ћемо дати ракетне системе, то је јако ризично. Они изјављују да са Русима ратују Украјинци и гину Украјинци, и кажу – нека их, нека гину, а ми им само дајемо оружје, које ће на крају крајева довести до смрти још већег броја Украјинаца, а у Мариупољу и Азовстаљу су били решени сви задаци и то са минималним губицима.

Ви знате да је председник Путин наложио да не буде олује, никаквог јуриша у Азовстаљу него управо да буде опкољен, те након тога у резултату опсаде убице-крволоци, башибозуци из Азовског батаљона су се само предали. И сад они кривично сведоче и вероватно ће много занимљиво испричати како се нацистичка пракса и теорија реализовала у свакодневном животу украјинске државе, укључујући и живот у време председника Зеленског.

Лавров о руској економији и њеном будућем односу са Западом

Министар Лавров говорио је у свом ексклузивном интервјуу за Радио-телевизију Републике Српске, између осталог, и о санкцијама уведеним Русији, последицама по европску привреду и стању руске економије.

Лавров је истакао да је Русија већ давно изгубила веру у поузданост и спремност за договор западних колега после 2014. године, кад су биле уведене тзв. кримске санкције као, како је рекао, освета за исказивање слободне воље становника Крима.

– Успут, на Косову није било никаквог референдума, а на Криму је био. И на гласању су присуствовали бројни инострани посматрачи, не у име држава, него одговорних друштвених организација, просто часни људи, који су хтели да виде све својим очима. И због те воље и одсуства жеље да се потчине нацистичком режиму који је дошао на власт државним превратом, упркос гаранцијама Запада да се то неће десити, нама су увели санкције – рекао је Лавров.

Он је нагласио да је Русија од тог тренутка почела, пре свега, да рачуна на сопствене снаге и контакте са поузданим партнерима.

– Као резултат предузетих мера, ми смо се претворили у највећу пољопривредну државу, а раније смо увозили велике количине пољопривредних производа. И сада нема никакве сумње да су се сви ти пети и шести пакети одразили на Европу. Рекли сте да тамо пада животни стандард, инфлација је у порасту, успорио се темпо пораста и појавио се појам „нови сиромаси” – навео је Лавров.

Шеф руске дипломатије је истакао да, иако људи трпе проблеме које долазе са порастом цена и сиромаштва, десетине милијарди долара и евра иду на наоружање Украјине.

– Немачка је рекла да јој није важно да подржи Немце у тешком периоду када расту цене, већ да издвоји сто милијарди долара за милитаризацију своје земље. Многе у Европи, то наравно подсјећа на изјаве Немачке да ће се претворити у водећу војну државу у Европи, не схвата се толико безазлено, бар за неке људе – рекао је он.

Када је реч о шестом пакету санкција ЕУ и ограничењу испоруке нафте морским путем, Лавров је рекао да нафта уопште не почива на политици, јер нафтно тржиште не прати политичке хирове и налоге.

Поручио је да Русија већ има алтернативна тржишта на којима је повећала продају и не само да нема никаквих губитака у буџету, већ ће и битно повећати добит од извоза енергената.

– Једино што ми из тога за себе извлачимо и то још једном да истакнем – извлачимо једну лекцију – да више никад у будућности не смемо да се ослонимо на ове људе. То не значи да нећемо са њима уопште разговарати. Они ће престати да лудују па ће се некад смирити и онда ћемо видети шта ће рећи – истакао је он.

Али готово је – од сада и заувек не сме да се дозволи ситуација да неке критичне сфере живота наше државе, живота нашег народа зависе од инвестиција и технологија западних земаља.

---

Извор: РТРС, Факти