Лажовчине

Наравно да сам у (не)наданом, (засад само медијском) рату између Александра Вучића и ЕУ на страни свог премијера!

И ја сам, као и Он, Вучић, против уплитања разних проевропских и белосветских анонимуса, нижеразредних чиновника, попут, рецимо, портпарола Маје Коцијанчић, у дискреционо право одлучивања сваке, па и најмање самосталне државе …

Ма о чему се радило …

Ту сам, дакле, јасан: али, нејасно ми је, истовремено да наш, дакле и мој председник Владе, ако је Србија самостална и ако жели сам да одлучује, како и зашто страни амбасадори, истина не сви, већ они пробрани и моћнији, седе на седници Владе Србије.

И то када се ради о редовном, дакле радном, а не свечаном састанку Владе?!

Нисам баш упућен у те ствари, као, верујем, Вучић, али нисам чуо да је неки наш, а Бог ме ни руски, па чак нити онај амбасадор са Девичанских острва, Барбадоса, Папуанске нове Гвинеје, или острва Фиџи, долазио на састанке тужих влада, коментарисао, предлагао и налагао нека решења било којој, па макар и марионетској влади, на седници те исте Владе …

Можда сам ја неупућен (мораћу да приупитам колумнисту „Сведока“ и мог вишедеценијског другара, Миливоја Глишића, екс амбасадора у Аустралији приде Нови Зеланд, па још и околних острва-како то функционише), признајем, можда се не разумем у те ЕУропске манире, али што би се рекло – не мере.

Истовремено „Блиц“, из својих извора, обелодањује да ће некакво измирење Александра Вучића и Мајкл Девенпорта уследити ускоро и да ће се овај „рат ППВ-а и ЕУ изгладити већ ове недеље?!

Међутим, ту се опет петља, часна реч, и као мајонез – у све меша – Борис Бивши Тадић који исто, и опет у „Блицу“ каже да је реаговање председника Владе Србије, дакле Вучића, „свакако претерано“?!

Нисам, кеве ми, пажљиво пратио узрок, тј. писање извесне истраживачке екипе некаквог БИРН-а или тако некако, само сам прочитао да је у то нешто, наводно, упетљан Вучићев човек од највишег поверења, плис кум, извесни Петровић?!

А, у Србији зна се, кум није дугме …

Часна реч, ако ми не верујете питајте, рецимо, Воју Шешеља, који има добро искуство с кумовима, да не помињем оног несрећника Вујицу Вулићевића који је зарад проевропског пута Милошеве Србије испоручио Карађорђеву главу Стамболу … на Босфору

Свиђа ми се, иако није ЕУропски, да је мој премијер неке новинаре назвао лажовима!

Али, не свођа ми се што неке овдашње лажовчине, који се представљају као новинари, не назове истим именом и по истим аршинима.

Нема мојих и туђих новинара-лажова.

Лажов је увек лажов, па то ти је …

Читам да је Србија по медијским слободама аванзовала ка средини табеле, ваљда смо сад на високом 54. месту… или тако некако …

А да су у Србији медијске слободе јако релативне сведочи и чињеница, да је неким новинама и новинарима свакако, све дозољено … и да „наручују убиства“ и да неког, само ако није неком важном по вољи, обележе као хомосексуалца, педера, или не знам све шта још…

Да се о том човеку преко медија поручују и испоручују ексклузивне, најчешће лажне исповести и теледириговане лажи …

Истовремено знам да у тужилаштву постоји дежурни тужилац који свакодневно има законску обавезу да прочита ште новине пишу и електронски емитују и да је обавезан да – реагује, ако је закон прекршен…

Није ваљда и тај дежурни уплашен да му не прилепе етикету да је цензор, а Србија да гуши медијске слободе …

Одувек тврдим, да на српској медијској сцени не постоји цензура!!

Али, истовремено тврдим, постоји јавашлук, бахатост, царује незнање… уз то и рекетирање људи. Истина не хеклером, него петитом илити нонпарелом… И да је некима, пре свега блиским властодршцима, дозвољено да испљују кога и кад хоће и желе, да му прилепе етикету да је фашиста, нациста, „гебелс“ илити Ришеље…

Дакле, цензура јок, јавашлук да.

Што је најцрње: ти пљувачи, ти лажови, те вуцибатине су, махом, исти људи?! Годинама. Само у другим редакцијама.

Само пљуну у шаке, пресвуку дрес и Јово-наново пљување зарад интереса новог газде илити новог центра моћи…

Неки се понашају, рецимо као Е-цигарета, не миришу, али зато смрде!

Добро је, дакле, што је председник Владе Србије покренуо питање лажова у медијима?!

Јер, сад очекујем да проговори он, или ресорни министар… Мада се тај, махом, не меша у свој посао, очито задовољан да је Србија усвојила сет-медијских ЕУ закона, с којима, и не зна шта ће, али копи-пејст продуктивност у доношењу закона се изгледа више цени од спровођења тих, махом, неспроводивих закона…

Уз то, није први пут да се ППВ обрушио на странце, амбасадоре и друге центре моћи да му у српским медијима (само по месту излажења) „раде о глави“?!

Истовремено, често сам воли да каже да су истовремено ти исти, заправо његови, да не кажем пријатељи Србије, од којих неки, по Вучићу, више воле Србију од нас Срба.

Дакле и од мене.

То, да амбасадор ЕУ у Београду Мајкл Девенпорт, амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм (Хеинз Wилхелм), амбасадор САД Мајкл Д. Кирби (Мицхаел Д. Кирбy) више воле Србију од мене, извините, не прихватам, па ма то изрекао и председник Владе Србије Александар Вучић.

Искрено, верујем да је то ППВ изрекао више фигуративно, него што то стварно мисли.

Јер, чак ни он није толико необавештен колико би човек на основу таквих излета ППВ-а у виртуелну љубав страних амбасадора према Србији могао да помисли…

А, да је та ствар сукоба са ЕУ озбиљна, посведочио је, зна се, Александар Вулин.

ЈУЛ је кул, зар не?!

Не бих сад о мом бившем колеги, екс-глодуру неовисног тједника „Печат“.

Јок.

„Вучићу нико не може да наређује!“, каже Вулин.

Хауг!

Да нема Вулина, требало би га измислити…

Кеве ми.

Само, нешто се мислим: Лакше ће Вучић да изађе на крај са ЕУ, Девенпортом, Кирбијем, Вилхелмом, него председник Србије Томислав Николић са „Пони експресом“ и „Ало бре“ новинама.

Једнима смета што председнику смета што му изнад главе лете авиони и хеликоптери, другима што се прва дама Србије, Драгица, не облачи у „Коко шанел“ него код шанера, где, наравно штеди грдну лову?!

Очито да је све релативно…

Тешка реч. Да ми умре мајка!

Извор: Сведок