Ljiljana-SmajlovicИз солидарности са Ољом Бећковић прексиноћ сам отишла пред Телевизију Б 92 у време када се емитује Утисак недеље. Подржавам колегиницу у настојању да грчке власнике натера да поштују уговор који има са том кућом. Мислим да су лицемери кад скидање најчувеније политичке емисије тобож правдају пословном политиком.

Из искуства са западним газдама знам да не маре много за слободу изражавања у Србији. Власник компаније „Рингијер” пре три године хитно је долетео у Београд да лично смени главног уредника листа „Ало” ког је пре тога критиковао тадашњи председник Србије. Те 2011. године Удружење новинара Србије осудило је ту „лицемерну праксу давања лажних изговора за политички мотивисане смене”.

Али и над лицемерима има лицемера.

У ову другу групу, примера ради, сврставам Драгана Шутановца, чије је руковање са Ољом прексиноћ дочекано звиждуцима. Чујем да је ДС у недељу мобилисала чланство порукама „Дођите да будемо већи утисак од Утиска!”

Драган Шутановац и други опозиционари покушавају да политички киднапују солидарност са Ољом Бећковић. Тешко ми је да поверујем у њихову посвећеност слободи говора. Ко се данас још сећа да је Шутановац заслужан за кривични прогон Јелене Спасић, младе новинарке којој су на његов захтев по хитном поступку спремали процес без присуства јавности, због наводног одавања државне тајне. А знате зашто се мало ко сећа? Јер се те 2011. године мало ко са Јеленом солидарисао.

Има и других примера. Читали сте о пожртвованости Маријане Милосављевић, бивше новинарке НИН-а и бивше уреднице „Политике” која је најбољој другарици из НИН-а Ивани Јанковић поклонила бубрег. Али 2009. нисте имали где да прочитате како Маријана – баш као данас Оља – тврди да је под политичким притиском отерана из „Политике”. У НИН-у, који је након што га је „Рингијер” купио „очишћен” од дотадашњег главног уредника, највећег броја аутора и дугогодишње независне уређивачке политике, Маријана није могла да објави ни писмо читаоца у ком би се бранила од клевета које је НИН 2011. на њен рачун штампао из пера Владимира Бебе Поповића.

utisak-protest01

Неко ће рећи да је то типична српска новинарска судбина. Уредник првих новина на тлу Србије и писац првог либералног српског устава Димитрије Давидовић умро је у унутрашњем егзилу а да његове Новине сербске о томе нису објавиле ни слова.

Тај зачарани круг морамо некако прекинути, али постоје две врсте савезника који нам ту не могу богзна колико помоћи. Први су дискредитовани политичари који су док су били на власти и сами газили слободу изражавања, а други су новинари који увек подржавају само своје политичке истомишљенике и њихова права.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Лицимери над лицимерима

* Обавезна поља