Лоше одлуке банака плаћају грађани

БЕОГРАД – Ненаплативи кредити су један од највећих проблема банкарског сектора у Србији. Они су већ подигли каматне стопе, а могли би да имају и још озбиљнији утицај на даље поскупљење зајмова.

Да би се кредитна активност, која је у паду, покренула, неопходно је да се што пре крене у решавање овог растућег проблема. Све земље региона суочавају се с њим, али за Србију он је и те како изражен јер је са 16 одсто колико је износио на почетку године, удео такозваних лоших зајмова у укупним кредитима крајем октобра достигао 24,5 одсто.

Предузећа су у још већем проблему, пошто је стопа са 19,1 одсто у јануару већ сада 31,5 одсто. Узрок проблема, како је јуче на Регионалном самиту гувернера, привредника и банкара истакао Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, није у банкарском сектору, већ је изазван лошом ситуацијом у привреди.

„Без решења узрока проблема тешко можемо да рачунамо да ће се ситуација поправити“, рекао је Дугалић.

Свега неколико банака, где је ниво проблематичних кредита веома висок, по мишљењу Славка Царића, председника Извршног одбора Ерсте банке, повлачи и повећање просека на нивоу целог сектора.

„То што имамо количину ненаплативих кредита која расте, према последњим подацима из октобра, пре свега, односи се на неколико банака од којих су неке у међувремену затворене“, указао је Царић.

Како каже, решење тог проблема требало би да буде предмет договора.

„Сад могу да упутим јавни позив да се направи састанак између Удружења банака, највећих банака у Србији, Министарства финансија и Народне банке и донесе заједничка одлука како ћемо приступити проблему за који сви данас можемо да кажемо да је горући“, каже Царић.

И док су за банкаре један од озбиљних разлога за повећање камата утицај раста ненаплативих зајмова, за проф. др Бошка Живковића главни узрок високих камата у Србији је заправо висока маржа. Резултати истраживања, којим је обухваћен период од 2006. до 2012. како је указао проф. Живковић, показују да су каматне марже више од просека ЕУ, али и од маржи у суседним земљама. У том периоду дошло је до знатне промене структуре каматних маржи, тако да се учешће профита банка смањило, али су административни опреративни трошкови банке највећа ставка у маржи, који учествују са чак 46 одсто.

Ништа од смањења рата

Упркос одлуци Европске централне банке која је преполовила своју базну каматну стопу и што је јуче 6М еурибор пао са 0,34 на 0,32 одсто, задужени у Србији не би требало да очекују веће смањење рата. Цена кредита ипак биће нижа по том основу. И одлука НБС да снизи референтну камату на 10 одсто, како за „Блиц“ каже Мирослав Ребић, члан ИО Сосијете женерал банке, добар је сигнал.

Извор: Блиц