Ненаплативо два милиона евра гаранција

БЕОГРАД – У Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) није проблем само пола милиона евра ненаплативих гаранција, обухваћених кривичном пријавом коју је поднело Министарство привреде, већ, како сазнајемо, тај износ достиже укупно два милиона евра. Реч је о 17 гаранција банака у стечају (Агробанке и Развојне банке Војводине) које нису благовремено замењене или активиране.

– У први мах смо имали сазнања да постоји пола милиона евра ненаплативих гаранција за три уговора. Међутим, када је 1. новембра Министарство привреде комисијски преузело сва средства обезбеђења из СИЕПА установили смо да је штета много већа. Министар Радуловић је шокиран овим сазнањем. Позвали смо УКП прошле недеље на састанак и предочили им нова сазнања – каже наш извор из кабинета министра привреде Саше Радуловића.

Држава је, како објашњава овај извор, изгубила контролу над 2.068.750 евра пласираних средстава, што значи да сада Министарство привреде нема инструменте да контролише три године реализације инвестиција и одржавање броја запослених које су субвенционисали јер је толики износ 17 гаранција које су неупотребљиве.

Дакле, Министарство финансија и привреде је склапало уговоре с предузећима о давању субвенција уз услов да запосле одређен број радника у тачно одређеном периоду. С тим што је сваки инвеститор морао да положи банкарске гаранције које би биле активиране у случају да фирме које су добиле подстицаје не испуњавају своје обавезе.

Према сазнањима „Политике”, гаранцијама Агробанке и Развојне банке Војводине обезбеђено је шест активних пројеката за које су добијене субвенције за запошљавање (субвенције се иначе крећу од 4.000 до 10.000 евра по новом радом месту). Два пројеката су завршена, али њихове уговорене обавезе нису, с обзиром на то да СИЕПА има обавезу да још неко време надгледа њихов рад. С једном фирмом је раскинут уговор, а једно предузеће је отишло у стечај.

Рецимо, с фирмом „Опстанак” из Сврљига је раскинут уговор о додели средстава за директне инвестиције, а СИЕПА је 28. маја ове године доставила Министарству финансија и привреде на наплату банкарску гаранцију од 60.000 евра коју је издала Агробанка. Стечај над овом банком је покренут је 29. октобра прошле године, али је, како је наведено у кривичној пријави Министарства привреде, то потраживање било могуће остварити подношењем благовремене пријаве потраживања у стечајном поступку, што није учињено.

СИЕПА је, такође истог дана, Министарству финансија и привреде доставила ради наплате још једну банкарску гаранцију на износ од 171.250 евра коју је издала Металс банка АД Нови Сад. Занимљиво је да је привредно друштво ЛТС из Малог Иђоша, које је било корисник субвенције, отишло у стечај 8. априла, а Развојна банка Војводине као правни следбеник Металс банке 18. априла ове године.

Божидар Лаганин, директор СИЕПА, тврди за „Политику” да ова агенција нема никакву обавезу нити је то њен посао да се стара о гаранцијама.

Уговори су, каже, склапани између фирми које добијају подстицаје и Министарства финансија и привреде. Он наводи да су банкарске гаранције издаване у корист Министарства те је Министарство једино могло да их активира.

– Поставља се питање каква је одговорност СИЕПА ако су гаранције издате у име Министарства и налазе се код Министарства – каже Лаганин.

На питање шта је посао СИЕПА и која је њена сврха постојања, он каже да је Агенција задужена за промоцију инвестиција и информисање инвеститора о могућности улагања. Њен посао је да расписује јавне позиве, прикупља понуде и предложе пројекте за субвенционисање.

– Од закључења уговора, наше су обавезе престајале. Национална корпорација за запошљавање је контролисала да ли се поштује уговор у делу о запошљавању, а Агенција за приватизацију да ли су испуњене инвестиционе обавезе – каже Лаганин.

Упитан зашто је СИЕПА достављала Министарству предлоге за наплату одређених гаранција, он каже:

– СИЕПА само администрира. У формално-правном смислу одговорно је Министарство привреде, које једино може да активира гаранције и води рачуна о важењу гаранција– каже Лаганин.

Бивши министар финансија и привреде Млађан Динкић, као и његови сарадници, с којим смо јуче покушали да ступимо и контакт преко њихове службе за односе с јавношћу, нису хтели да коментаришу ко је одговоран што гаранције нису благовремено замењене или активиране, већ су нас упутили на СИЕПА.

Спорно мишљење

Поводом најаве Саше Радуловића, министра привреде, да ће СИЕПА бити угашена, а Министарство преузети део запослених, јуче су Уједињени региони Србије огласили саопштењем у коме захтевају од Владе да се јасно изјасни: да ли су мере које предлаже министар привреде мере целе Владе или је то његов лични став.

„Подсећамо, захваљујући СИЕПА, 55.000 људи у Србији је добило посао, а покривеност увоза извозом са 45 одсто порасла је на 73 одсто. Захваљујући ангажовању СИЕПА и подстицајима које је давала Србија сада има историјски извоз од преко милијарду долара, као што је било у јулу месецу”, навео је је Марко Селаковић, портпарол УРС-а у писаној изјави.

Извор: Политика