Чини се да све више постаје јасно да његошевски, православни вјерни народ у Црној Гори има посла са сатанизмом који има своју системску структуру у виду актуелне псеудо државе која се не заслужује Црном Гором звати, јер је Црна Горе колијевка Немањића и дом Петровића.

Нажалост, све се више може узети у претпоставку да је носиоцима и поборницима актуелног псеудоцрногорског богоборачког режима и идентитета, кум нико други него Сотона. Осим што је кум, он је изгледа и почасни гост њихових душа, њихове свијести и памети. Оваква теза има упориште у низу чињеница, од којих су неке посебно симптоматичне.

Луцифер од Бога бјеше створен као анђео, један од благословених посредника божијих ствараних по његовом моделу, као што ће касније и човјек бити икона божија. Луцифер од Бога би створен као најбољи анђео највишег ранга који доноси свјетлост. Међутим, умјесто да  поносно одржи своју анђеоску улогу, Луцифер се окренуо против Створитеља и против своје браћа божијих анђела. Од тога момента, Луцифер је постао Сотона, а они анђели који одлучише да се заједно с њим од Бога и осталих анђела одметну, постадоше демони.

Луцифер тако, од некадашњег анђела, постаде ђаво који за циљ има уништење свега онога што је некада био. Према томе Сотона је први историјски конвертит, који је почео да мрзи, некада њему својствен модел анђела и све оне који и даље том изворном моделу припадају, те је постао агресивна антитеза анђела.

Исто тако, Црногорце је Господ овјенчао титулом славних српских и православних витезова. Овакву титулу Црногорци су вјековима чојски и јунашки чували. Међутим, дошао је вакат да неки Црногорци, а данас већ богоборачки псеудоцрногорци одступише од Богом дате улоге. Одступише од Његоша и Светог Петра Цетињског, одступише од Светосавља из кога су се поносно изнедрили њихови преци и њихова некада славна земља.

Мираш и Мило – Фото: Србијаданас.ком/ИН4С

Они постадоше антитеза изворних Црногораца, те попут Сотоне, почеше мрзити сваког оног који и даље припада изворном црногорском моделу. Почеше мрзити сваки помен и симболику изворне, његошевске и светосавске Црне Горе. Почеше мрзити православље и православне вјернике.

Осим сличности Сотонином путу у наведеном парадигматичном смислу, у последње вријеме су од званичника примјетни и конкретни чинови који вуку на сатанистичке ритуале. Сад већ јавности добро позната службеница Министарства вањских послова (име јој се не помињало) је изјавила како вјерни народ треба спаљивати са све његовом Црквом. Извјесни ректор (име му се не спомињало) је оскрнавио гроб сопственог претка уклонивши са истог натпис који указује на то да је ту сахрањен српски јунак који се залагао за „спас српских идеала“.

Као шлаг на торти, ту је и актуелни закон којим антицрногорска богоборачка власт на перфидан начин покушава да маргинализује Православну цркву тиме што јој припрема отимање имовине, а све под плаштом тога како се ради о једном цивилизованом закону који уређује вјерске слободе. Позив на паљење православних богомоља, скрнављење гробова, отимање цркава, може ли душа благородна ово доживјети икако другачије него као ђавоље масло.

Остаје нам да се молимо свевишњеме Господу и Светом Василију Острошкоме, за спас душа наше бивше браће, да Сотона буде отјерана из њихових мисли. Јер и они су потомци српских витезова, ваљда ће им та чињеница поново постати битна. Тада ће Црна Гора васкрснути и бити што је вазда била.


Извор: ИН4С

Оставите коментар

Оставите коментар на Луцифер у Црној Гори

* Обавезна поља