Maja kao Vučićeva zaštitnica

Izuzimajući društvene mreže i neka manje uticajna glasila, Aleksandar Vučić je gotovo u potpunosti ovladao medijskim prostorom u Srbiji, pa bez ikakvih poteškoća svojim poslušnim pristalicama i drugim neobaveštenim građanima naše zemlje prikazuje sebe kao savršenog i nezamenljivog vladara…

Zadatak svih njegovih medija, počevši od najpoznatijih do najjadnijih tabloida, je da neprekidno hvale misli i odluke Maloga Aleka i u isto vreme prikrivaju stavove koji se razlikuju od njegovih, kako mu ne bi povredili sujetu i pričinili duševni bol, a ujedno i razočarali one koji mu slepo veruju.

Mada je već godinama zabrinjavajuće stanje na Kosovu i Metohiji u stalnoj žiži zanimanja naše javnosti, o njemu se – kao da se u južnoj srpskoj pokrajini ne dešava ništa posebno – u Narodnoj skupštini uopšte ne pokreće rasprava.

Stiče se utisak da niko od poslanika ne vidi šta se dešava i ne primećuje sve očiglednija (i grublja) nastojanja zapadnih sila da se Kosmet i zvanično otme od Srbije, pa zato i ne zahteva da o svemu Narodna skupština bude potpuno obaveštena kako bi preduzela potrebne korake.

Nedavno se mogao saznati razlog zbog čega izgleda kao da narodni poslanici ne shvataju ozbiljnost situacije sa Kosovom i Metohijom.

Odgovarajući na pitanja novinara „Politike“, predsednica Narodne skupštine, g-đa Maja Gojković, izjavila je kako će „rasprave o Kosovu i Metohiji biti i u Skupštini Srbije, ali tek onda kada bude postojalo neko svetlo u tunelu da će doći do kompromisnog rešenja – tada će parlament da kaže svoje mišljenje. Sednica na kojoj bi opozicija, koja nije htela da učestvuje u unutrašnjem dijalogu i nije iznela nikakvu ideju za rešenje problema KiM (videli smo kako su se proveli oni učesnici unutrašnjeg dijaloga koji su imali različito mišljenje od Vučićevog – prim. aut.), vređala predsednika Aleksandra Vučića (i njegovu porodicu – prim. aut.), koji pregovara sa Prištinom boreći se za interese naše zemlje, ne bi imala smisla. To bi samo otežalo poziciju Srbije, a to neću da dozvolim, uz preuzimanje pune odgovornosti na sebe za takav stav.“

Bojazan g-đe Gojković da bi poslanici opozicije mogli da vređaju A. Vučića i njegovu porodicu („slušali bismo samo vređanje Aleksandra Vučića i njegove porodice“, verovatno je mislila na njegovog brata biznismena) sasvim je opravdana. Teško da bi se oni uzdržali od pitanja o tome kako predsednik može da održi zakletvu o očuvanju celovitosti teritorije Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju dok se istovremeno pogađa o pristupanju EU, a i da se razjasne poslovi i način sticanja imovine njegovog brata. Što bi sve zaista moglo da predsedniku nanese velike duševne patnje.

Razumljivo je što gospođa Gojković, profesionalna političarka koja je preletala iz više političkih stranaka – dok se naposletku nije skrasila među naprednjacima i zatim postavljena da upravlja Narodnom skupštinom Srbije – tako predano čuva lik i delo predsednika svoje stranke. U čemu se izuzetno ističe. S druge strane, primetno je i da ne robuje krutim pravilima. Mada je pravnik po struci, očigledno je da joj ne smeta – ili to ne vidi – što A. Vučić, prigrabivši pravo da odlučuje o svemu i svačemu, gotovo svakodnevno krši zakone ove zemlje, sa jednim jedinim ciljem: da stvori u javnosti sliku nezamenljivog vođe bez koga Srbija ne bi mogla da opstane.

Izvor: Stanje stvari