Malo trudnoće, mnogo sramote

Moj prijatelj je imao neprijatnost. Majka njegove devojke organizovala je susret oči u oči i pitala ga da li je istina da on živi zajedno sa njenom kćerkom. Pošto je bio pristojan čovek, moj prijatelj je odlučio da ne skriva tu radosnu činjenicu. Tada je potencijalna tašta snizila stepen euforije mog prijatelja i postavila nedvosmisleno pitanje.

„Ukoliko vi, mladi čoveče, dobijate određeni nivo intimnih usluga“, rekla je ona, „onda ne možete ignorisati niz kompleksnih napora koje moja kćerka preduzima u vašem interesu. Da bi vama bilo dobro, ona nosi breme nepodnošljivih emocionalnih i materijalnih pritisaka. Na primer, šta vi mislite o problemu bezbednosti?“

Moj prijatelj nije znao ništa da kaže o problemu bezbednosti.

Tada mu je iskusna žena objasnila da u savremenom svetu postoji opasnost iznenadne trudnoće i taj proces može postati nepovratan, tako da se ne sme biti postojano pomalo trudna. Da li on namerava da sa njenom kćerkom podeli sve rizike povezane sa pruženim mu zadovoljstvima?

Moj prijatelj nije našao ništa pametnije osim da se saglasi.

„To je dobro“, obradovala se devojčina mama. „Sutra u 10 doćite u opštinu sa cvećem. Mi ćemo registrovati vaš zakoniti brak sa mojom kćerkom i na taj način proces vaše integracije u našu porodicu će dobiti ne samo zakoniti, nego i nepovratni karakter.“

„Ali ja sam hteo da se pridržavam vojne neutralnosti“, promrljao je moj prijatelj.

„To je kao kada biste besplatno dobijali zadovoljstvo?“, sarkastično je upitala skoro pa tašta. „Vaša oružana neutralnost spada u bajke za odrasle. Ili ćete vi uživati u okvirima koje ja odredim, ili ću vam zabraniti pristup do raskošne lepote moje omiljene kćeri.“

Eto kako je radost vođenja ljubavi u glavi mog druga smenilo osmišljavanje teških posledica bluda.

On je došao kod mene da se žali na, skoro pa taštu. Ja sam ga tešio kako sam znao i umeo. On uopšte nije želeo da ulazi u nepovratni proces ženidbe, ali baš u tom trenutku su na televiziji prikazali ministra odbrane Srbije Bratislava Gašića, koji je na konferenciji u Moskvi uveravao da Srbija ne teži punopravnom članstvu u NATO paktu. Izgleda da Srbija želi da ostane pomalo trudna.

„Evo vidiš“, rekao sam svom prijatelju. „Greše svi, čak i ministri odbrane. On ne zna da će mu se uskoro javiti potencijalna tašta iz Brisela i postaviti pitanje o ceni rizika. I nagovestiti da je vreme da proces postane nepovratan, ukoliko on želi da od EU dobija zadovoljstva.“

Ne znam da li je mom prijatelju pomogla pozicija ministra odbrane. Otišao je od mene neraspoložen.

Izvor: Fond Strateške Kulture