Матијино писмо митрополиту Јоаникију

Кад си изабрао своје име изабрао си и судбину и трнов вијенац свог имењака и свештеника Црногорско приморске митрополије које је Христос уписао у своју војску, а Српска православна црква у славу двијехиљадитог Христовог рођендана уписала у диптих светих и премјестила на иконе. Њихова невина крв је сјеме из које је васкрснула садашња Црногорско приморска митрополија коју више нико никад не може убити.

Срећна ти столица на коју си дошао по промисли божјој као оруђе провиђења на радост твог духовног оца Амфилохија Ристосовог Риста Радовића који те је први уочио, монашио и завладичио у Цетињском манастиру.

Радуј се што си већ доживио славу коју није доживио ни он ни било ко од твојих претходника да ти браћа забрањују да се устоличиш на столици на којој столујеш и на којој вјековима столују митрополити Црногорско приморске митрополије, постављајући ти ултиматум који се може испунити само по цијену образа твоје цркве и твога народа.

Митрополит Јоаникије – Фото: Митрополија црногорско-приморска

Комунизам је подијелио браћу на вјерне и невјерне и то је најважнија, ако не и једина подјела која постоји у Црној Гори, али не постоји у Православној цркви, за коју браћа и окренута леђима остају браћа, а црква отворена за све.

Радуј се Митрополите Јоаникије II Мићовићу, мученика похвало, а по чистоти, висини и љепоти украсу хришћанске васељене.

Ма колика и каква буде свечаност Твог устоличења у Цетињском манастиру биће већа и свечанија она на небу, изнад Цетиња и Цетињског манастира, закључио је Матија Бећковић.