Руски премијер Дмитриј Медведев најавио је почетак преговора Евроазијске економске уније (ЕЕУ) о стварању зоне слободне трговине са Израелом и Србијом. „Планирано је да прва рунда разговора са Израелом буде пре краја године.
Почеће и преговори са Србијом и са једним бројем других земаља”, рекао је Медведев на састанку Међувладиног савета Евроазијске уније, пренео је Танјуг писање руске глобалне телевизије Раша тудеј.
Министарка за трговину у Савету ЕЕУ Вероника Никишина прецизирала је да би споразум са Израелом могао да буде потписан у 2017. години, али није нагласила када би то могло да се догоди у случају Србије.
Према искуствима Јерменије и Киргизије, које су ступиле у ЕЕУ након њеног формирања, преговори о приступању у пуноправно чланство ове организације трајали су око годину и по дана. С обзиром на то, реално је да би преговори о трговинском режиму могли да буду завршени у краћем року.
Врховни савет ЕЕУ, састављен од шефова држава чланица, у мају ове године донео је одлуку да започне преговоре са Србијом о унификацији трговинског режима, чији ће резултат, како је тада рекла Никишина, бити заједничка зона слободне трговине између свих чланица ЕЕУ и Србије.
То практично значи да би се садашњи трговински споразум Србије и Русије, који је иначе најповољнији уговор Москве са неком земљом изван бившег СССР-а, преточио у шири споразум са свих пет чланица ЕЕУ, чиме би се за Београд отворило целокупно тржиште од око 180 милиона људи.
Никишина је тада објаснила да само три земље ЕЕУ имају споразум о слободној трговини са Србијом и то Русија, Казахстан и Белорусија, при чему се неке одредбе ових споразума разликују. Због тога је неопходна унификација и проширење на Јерменију и Киргизију, које су се придружиле после 1. јануара 2015, када је овај политичко-економски блок званично почео са радом.
Руски медији подсећају да је и Вијетнам овог месеца званично постао прва ванрегионална држава која се придружила блоку, чији је основни циљ да обезбеди слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге између земаља чланица. Више од 40 земаља и међународних организација, укључујући Кину, Индонезију и Иран, изразило је интересовање за споразум о слободној трговини са ЕЕУ.
Са друге стране, не треба заборавити да сви уговори ове врсте престају да важе моментом приступања Србије Европској унији. На то је недавно упозорио и руски амбасадор Александар Чепурин, упозоривши да треба на време размишљати о модалитетима будуће сарадње, како се не би догодило да интереси Србије и Русије буду угрожени.
Амбасадор је, наравно, првенствено мислио на интересе своје земље, јер Москва не дозвољава да билатерални трговински уговори буду коришћени на тај начин да руско тржиште буде преплављено робом из трећих земаља.
У таквој ситуацији нашла се Украјина после фебруара 2014, односно након потписивања уговора о слободној трговини са ЕУ. Москва је истог часа укинула све специјалне трговинске преференцијале које је дуже од две деценије имала са Кијевом, чиме је украјински извоз у Русију знатно поскупео.
Имајући у виду да украјинска роба, на сличан начин као и српска, није довољно конкурентна да би „освојила” пробирљиво европско тржиште, али да је у Русији имала сасвим солидне позиције, јасно је да је то био снажан економски удар за украјинску привреду и државни буџет.