Меркелова не планира у Београд

БЕРЛИН — У немачкој влади за сада нема никаквих термина за посету немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији, рекла је Танјугу једна представница за штампу немачке владе.

Лист Данас објавио је да незванично сазнаје да би у Београд, после Герхарда Шредера требало да допутује и немачка канцеларка Ангела Меркел и да би њена посета требало да буде оријентисана ка начину на који ће нова Влада Србије преговарати о Косову и Метохији.

Међутим, када се погледа у ближу историју, немачки канцелари у новијој политичкој историји нису баш често посећивали Београд, а у прилог томе говори и податак да је између две посете немачких канцелара, Хелмута Кола и Герхарда Шредера, прошло скоро две деценије – Кол је, наиме, 1985. године посетио Београд, а Шредер, затим, тек 2003. године.

Меркелова је била у Београду у августу 2011. године, када је тадашњем српском председнику Борису Тадићу јасно рекла шта очекује од Србије и какав однос Београда према Косову и тиме изазвала прави “политички земљотрес“ у тадашњој политичкој елити Србије.

Посете немачких канцелара се брижљиво планирају, координирају, анализирају, унапред јасно знају, имају свој циљ и ток и оне, углавном, имају позитиван резултат за земљу домаћина, као на пример када је Шредер, као канцелар, посетио Румунију, када су склопљени вредни пословни аранжмани, а у оквиру укупне билатерале своје место нашли и румунски студенти на универзитетима широм Немачке.

Меркелова, позната као рационална личност, која, без пуно емоција, технократски успешно влада Немачком и Европом, позната је и по добром менаџменту и организацији, те је, на пример, знала да треба да отпутује у далеку и моћну Кину, с којом немачка привреда има милијарде и милијарде евра промета, на свега нешто дуже од 48 сати.

Она је крајем лета 2012. године била у Пекингу на 32 степена Целзијуса, изнад двадесетмилионског града био је облак смога, а у граду – блиставе сабље гардиста и војне почасти за Меркелову, која је тамо стигла са највећом владином делегацијом, коју је Кина икада примила. То је била државна посета у којој се радило о моћи и милијардама, јер је Меркел тада у Пекинг оптутовала флотом од три авиона, са 150 пратилаца, међу којима је било и седам министара и чак пет директора берзанског концерна Даx (Немачки деонички индекс), а у Кини је одржала 22 говора у 75 минута.

Ту се радило, пре свега, о хармоничним привредним односима и за само неколико сати закључени су уговори у висини од пет милијарди евра – с нескривеним поносом су тада коментарисали аналитичари, наводећи да је Кина купила 50 “Ербас“ авиона, а немачки “Фолксваген“ тамо почео да гради свој 15. погон.

Кад је реч о оним другим, изненадним и непанираним посетама, оне, кажу у Берлину, имају или веома добре, или веома лоше последице.

Шта би сада, дакле, уопште могао бити повод да Мереклова изненада посети Србију, оптерећену унутрашњо-политичким проблемима везаним за територијални интегритет и повезаним са плановима да постане члан ЕУ?

На то питање дипломате би могле одговорити – повод би могло бити охрабрење и јасна и сигурна подршка будућој влади Србије, коју би Меркелова, после већ добијених позитивних сигнала и посета из Берлина упућених Београду, могла дефинитивно да потврди.

Привредници би могли одговорити да би повод изненадног доласка Меркелове могла бити намера да моћна немачка привреда сада један већи део својих пара инвестира баш у Србију, сељаци се понадати квалитетном хибридном семену и доброј продаји својих производа на немачком тржишту, студенти једноставнијем и лакшем начину да добију место на немачким универзитетима…

А скептици и евроскептици би то могли да образлажу на свој начин – притиском Берлина да одреди сваки корак на путу Србије ка ЕУ. Нешто од тога, или све то заједно, могло би бити на столу, уколико се, у неком тренутку, канцеларка ипак реши да дође у Београд.

Извор: Танјуг