Мило – некад и сад

Девету годишњицу од проглашења независности Црне Горе родоначелници те идеје, Либерални савез и њихов лидер Славко Перовић дочекују изопштени из политичких токова, а на власти је и даље Мило Ђукановић, који им је преотео суверенистичку оријентацију због које их је својевремено прогонио и оптуживао за издају, саопштили су сагововорници „Дана“, коментаришући Ђукановићеве политичке „лупинге“ од  великог заговорника Југославије и заједничке државе са Србијом па до поборника независности којој се својевремено жустро противио.

Некадашњи либерал, предсједник Центра за политичку едукацију Драгиша Јањушевић, казао је даје Ђукановић од Либералног савеза брутално отео идеју независности, а од грађана државу.

„Од оснивања ЛСЦГ 1990. године ДПС се на све начине трудио да уништи ту партију са програмског и функционалног аспекта. Сетимо се кампање за изборе у децембру 1992. године, барикада у Бијелом Пољу када су активисти ДПС-а онемогућили либералима улазак у град. Исти сценарио поновио се у мају 1998. године у Беранама. Био је то континуирани удар на изворне носиоце суверенистичке идеје“, навео је Јањушевић.

О тадашњем односу Ђукановића према либералима и идеји независности најбоље сведочи његова изјава из 1993. године. Док је Перовић предводио ЛСЦГ и залагао се за осамостаљење Црне Горе, Ђукановић је величао српство и Југославију.

„Поносни смо на српско порекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и верујемо у заједничку будућност и просперитет. Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње“, говорио је тада Ђукановић.

Мрзeо шах због шаховнице

Јањушевић подсјећа да је у то доба Ђукановић либерале називао Шпегељевим сарадницима, усташама и помагачима у остваривању НДХ.

„Након тога је ДПС кренуо у стварање државне заједнице Србија и Црна Гора 2002. године. Тада су либерали етикетирани као четници и сарадници Војислава Коштунице. Све се то дешавало зато што ЛСЦГ никада ДПС-у није одговарао као политички савезник јер не би пристали на стварање монополистичке приватне државе. Зато је ДПС учинио све да ЛСЦГ замрзне деловање и практично нестане са политичке сцене“, закључио је Јањушевић.

Почетком деведесетих Ђукановићу су сметали и припадници Савеза реформских снага Анта Марковића, такође заговорници независне Црне Горе. У јулу 1900. године оптужио их је да нуде „политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије”.

„Иза невештих реформских маски лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене, политике неколико младих, незадовољних властохlебника, шачицу црногорских -националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу“, оптуживао је Ђукановић оне на чијој ће идеји касније себи обезбедити опстанак на власти.

Ђукановић је, такође, позивао на одбрану Косова и Метохије „свим средствима“.

„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли, Косово се мора бранити свим средствима“, говорио је Ђукановић у јулу 1990. године.

Док је Славко Перовић почетком деведесетих држао антиратне митинге, Ђукановић је поручивао да „због шаховнице мрзи шах“.

„Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко. Не може се махати гранчицама мира док се српски народ по Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством, већ мобилизацијом. „Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков. Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побеђивали током целе наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена“, причао је 1991. године Ђукановић.

Величао Милошевића па му забио нож у леђа

Прижељкивао је и другачије границе са Хрватском од оних које су „исцртали приучени бољшевички картографи“. У јуну 2000. године јавно се извињавао Хрватској „за сву бол, сва страдања и све материјалне губитке које им је нанeо било који представник Црне Горе у саставу ЈНА у тим трагичним догађајима“.

У мају 1998. године, уочи парламентарних избора, Ђукановић је поручивао да се „због вековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извесно боље заједничке будућности. Црна Гора отвореног срца определила за живот у заједничкој држави са Србијом“.

Након тога мења политику преотимајући програм ЛСЦГ и постаје заговорник црногорске независности присвајајући кључне заслуге себи и Демократској партији социјалиста.

Ђукановић није пропуштао прилике да велича и Милошевића.

„Слободан Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције“, рекао је 1992. године Ђукановић.

Због политичких интереса касније се окренуо против Милошевића, којег већ 1997. године назива „превазиђеним политичарем“.

Извор: ИН4С