Министри грађевине градили без дозволе

БЕОГРАД – а изградњу аутопутева у Србији од 2000. до пре два месеца била су задужена два министра – Велимир Илић (НС) и Милутин Мркоњић (СПС). Када се сабере шта су конкретно урадили на Коридору 10, чија изградња се протеже кроз мандате оба министра, долази се до података да је за време Велимира Илића од 2004. до 2008. саграђено 36,5 у пуном профилу и 52,2 километра полуаутопута. Мркоњић је завршио 53,25 километара аутопута пуног профила и 114,7 километара полуаутопута, започео радове на преосталим деоницама и завршио пројекте.

Иако се хвале пријатељством, када треба објаснити зашто се споро и мало гради, најчешће кривицу пребацују на оног другог.

По преузимању министарства за инфраструктуру Мркоњић није био презадовољан стањем у ресору. Жалио се како не постоји ниједан завршен пројекат за Коридор 10 и како нису решени имовинско-правни односи.

Ни Илић му није остао дужан. Четири године касније када је преузео министарство грађевинарства, уз које му је зарад мира у кући додељено и руковођење изградњом Коридора 11, био је запрепашћен што се на најважнијим путним правцима у земљи ради без решене експропријације земљишта, грађевинских дозвола и на крају се користе без употребних дозвола.

– С Мркоњићем сам у пријатељским односима, али не могу да дозволим да се аутопут од Београда до Црне Горе гради без одговарајуће и законом предвиђене документације. Како да дозволим да неко тамо изводи радове сваки дан, а нема грађевинску дозволу, ниједан папир, ни решене имовинско-правне односе – загрмео је Илић на почетку новог мандата у влади Ивице Дачића.

Бранећи се од критика да као министар за капиталне инвестиције ништа није урадио, одговорио је да је увек све поверене послове обављао поштујући обећане рокове и уз све неопходне документе. Као примере пројеката код којих је у потпуности испоштована процедура за време тадашњег мандата навео је аутопутеве од Ниша до Нишке бање и од Лесковца до Власотиначке петље, али и припремљену документацију за нови мост преко Дунава код Бешке.

Прошле недеље, када је у Скупштини расправљано о закону о легализацији, поново је потегао питање дозвола за аутопутеве и мостове. Према његовим речима мост на Ади Циганлији је добио привремену употребну дозволу до децембра прошле године, али није завршен да би добио употребну дозволу.

– Сви навози који су рађени на мосту, урађени су без грађевинске дозволе и пратеће документације. Сада се нешто покушава да се покрије ретроактивно – рекао је Илић.

И мост Бешка нема употребну дозволу, јер нису завршени стубови у води и њихова заштита од санти леда и поткопавања темеља стубова.

– Исти случај је био и при изградњи старог моста на Бешки пре 20 година и то до данас није решено – упозорио је Илић.

У„Путевима Србије” кажу да захтев за употребне дозволе новог моста код Бешке, који је пуштен у саобраћај 2011. нису поднели, јер је остало да се изграде базени за пречишћавање воде у зони моста (спорно земљиште потребно за изградњу базена), радови на обалоутврдама леве и десне обале, односно додатна заштита речних стубова новог и старог моста.

– „Алпина” је практично напустила радове по пуштању моста у саобраћај и никада није поступила по примедбама комисије, тако да им ти радови никада нису плаћени, а истовремено су наплаћени пенали. У међувремену је банкротирала и отишла у стечај тако да се сада прави процена преосталих радова и планирање потребних средстава за извођење наведених радова у следећој години, наводе у „Путевима Србије”.

Недавно је испливало да је део аутопута, који је требало да споји Крагујевац са Коридором 10 и да обезбеди „Фијату” везу са овом важном саобраћајницом, грађен без иједне дозволе. Аутопут од 4,6 километара између Крагујевца и Баточине отворен је 2010. године, али се показао као ризичан за возаче и саобраћајна инспекција је наложила његово затварање и „враћање у првобитно стање пре изградње”, односно рушење.

Верица Калановић, донедавно министарка за регионални развој и локалну самоуправу, преко чијег министарства је финансиран овај аутопут, правдала се да су још 2010. поднели захтев за легализацију.

Ма колико чудно било да се ико упусти у градњу аутопута без грађевинске дозволе, то се дешавало. Чак и за време претходног мандата Илића без грађевинских дозвола су изграђени делови Коридора 10 (аутопут од Комрена до Просека 2006. и Печењевце – Грабовица 2005). На исти начин је саграђен део од Левосоја до Македонске границе, 2009. за мандата Милутина Мркоњића.

У „Путевима Србије” кажу да су ове деонице у поступку легализације.

– Деонице се користе у саобраћају јер постоје потврде о техничкој исправности и безбедности, наводе у „Путевима Србије”.

Извор: Политика