Морална громада Маја Гојковић и остатак Вучићевог вергла

Да ли је НИН претерао ставивши оно проклето нацистичко „Рад ослобађа“ као илустрацију за насловну причу „Радни логор- Србија?“

Можемо о форми да полемишемо до судњег дана и назад, али о суштини – не, јер шта је Србија ако не радни логор, заиста, и то за оне „срећније“ који имају привилегију да раде?!

Но, оно што је у читавој причи најстрашније јесте што је та иста насловна страна толико саблазнила Мају Гојковић и ресто дружине с Вучићевог вергла, да сироти прескачу једни преко других како би допљували што даље у критици, тврдећи да је заправо реч о унижавању жртава холокауста и њихових потомака!

Пазите, кад то изјаве Маја Гојковић, Мартиновић, Ристичевић и ко зна ко још из оне плејаде којима је Србија некада била премала за било ког осим Срба а данас превелика и за то Србља што је претекло – звучи и делује срамотно, у најмању руку!

Да је среће Гојковићка би за реч могла да се јави евентуално у неком друштву поштовалаца шитаки печурке као врховног божанства, и то као дописни члан, али, ето, у Србији је данас неко и нешто, баш као што је била и оних дана када је за холокауст марила колико и за факат да је Старо сајмиште дискотека, јавни WC и збег оних који би да се очешу за сношај на брзака, у једном!

Ево, ако зна у којој се држави налази Аушвиц и покрај којег града олупаћу лаптоп о главу?!

Да јој лечка помогнем, име државе почиње на Пољ…а завршава се на ска, а град је Kрако…последње слово нек изгугла…

Но, да се вратим на поенту – грех НИН-а је у форми, а ваш господо – у суштини!

Суштина је, ако не знате, оно темељно, најважније, а не мислим притом на фотеље већ на смисао свега!

У овом случају смисао је да сте мизерни лицемери, јер суштина јесте да је, рекох, радник у Србији најобичнији роб, и то ако је „среће“ да има робовласника, баш као и поменуто Старо сајмиште, када се већ хватате холокауста ко дрвета у пољу кад притера велика нужда!

Да, баш се тако хватате те немерљиве страхоте, јер да заиста марите за жртве холокауста и њихове потомке Старо сајмиште би било меморијални а не неморијални центар, знате!

Тамо би се одлазило на ходочашће зверски умореним Србима, Јеврејима, Ромима…а не на астал кад песма погоди каквог билмеза у танку жицу па полупа кафану и себи главу приде флашом преплаћеног вискија!

Рекох, некад вам је Србија била премала за све осим Срба, за које сте се, иначе, толико борили да су данас, примера ради, Прешево, Бујановац и Медвеђа посвећени званичном Београду колико и курва муштерији, да простите!

Од идеје о великој Србији свели сте се на идеју о Србији која је непријатно велика за ваше белосветске политикантске пастире, јер лепота је у оку посматрача, како кажу, а лепота Србије је, изгледа, онолика колико може да стане у два трептаја ока…

Kада Ви и поклоници Вучићевог вергла одете и поклоните се на Старом сајмишту, Топовским шупама, Бањици, Шумарицама…онда можда и можете да кажете коју о оној гљиви – врховном божанству, уколико Вам дају реч, али о жртвама најстрашнијих злочина, једнако као и о радницима у Србији – не, јер, знате, ни у концентрационим логорима ни у Србији рад није заиста ослобађао и не ослобађа!

Шест милиона Јевреја главом је платило ту монструозно злу крилатицу и с тим нико нема права да се спрда, али будете барем толико човек па се уз багателни бифтек и вино у скупштинском бирцузу запитајте колико је радника већ платило главама и колико ће тек платити вашу крилатицу: „Добро нам дошли страни инвеститори, ево субвенционисане марве па слободно до балчака, а кад се заморе и побуне само реците „Ако ти нећеш има ко хоће! Па, знаш ли колико их у реду чека четвороношке, а још смо за ове оргије и дебело плаћени“ и само удрите даље!“

Маните се ви насловнице НИН-а и мало прелистајте своје штиво!

Више личи на некролог Србији неголи на „Хајди у планини“, зар не..?

Извор: Два у један