Најезда новонедићеваца

Сјатило се кусо и репато, са свих страна, и „добромислеће и „зломислеће“, и режим и парламентарна му, као, опозиција, па цео свет, тј. Запад, тј. онај његов део који се самопрогласио „међународном заједницом“ да, а пропо Председникове платформе коју, успут буди речено, скоро нико није ни видео, а некмоли прочитао – упути бланко подршку Канцелару, антиципирајући, ваљда, да би управо он могао да буде тај који је пресудно против Екселенцијиног предлога, што ће, пак, „убрзати евроинтеграције“, тј. избацити Косово из Устава и признати га као независну државу.

Песма се ори, а стара песма хорски одјекује: Те, време је да се макну стари људи, старе идеје, изанђале установе… те, нереалистична платформа… те, Запад има негативан став према Екселенцијином тексту (а мене баш занима шта мисле Исток, Север, Југ)… те, Николићев предлог, замислите, није по Уставу…

Канцелар, од важнијег посла, нема времена да се удубљује у платформу о тамо неком Косову, обећао је то „чим прије“, чим добије своје мишљење из Вашингтона и Берлина, али, зато, наместо српског Канцелара, „нереалистичност платформе“ српској јавности објашњава неки тамо велепосланик ЕУ у Београду?!

А Канцелар, отпивши гутљај воде, уз мелодрамску паузу која се учи на течају невербалног комуницирања за почетнике, док му нервозу одаје треперавост у гласу, грађанству важно саопштава како „стране дипломате више не долазе у Србију да би лупале чврге, јер српска власт није слуга Европској унији“.

Чему фрка и паника, кад је све тако потаман, уважени Канцелару? Да одговор случајно не лежи у резултатима последњег, мајског истраживања Делегације Европске комисије у Београду? Проценат грађана Србије који подржава улазак у ЕУ повећао се за два одсто у односу на мерење из прошлог децембра (сада је, наводно, 59 одсто), али се зато и постотак оних који су изричито против уласка у ЕУ, од децембра до маја, са 28 повећао на 34 одсто!? Мајско истраживање, међутим, показује и да је чак 66 одсто грађана против признања Косова у циљу уласка у ЕУ! Али, овај нонсенс свевидећи Канцелар – наравно, не види.

Јер, он води неку своју колаборационистичку „реформу“ која еволуира у револуцију против неистомишљеника: „… Нама предстоји хитна револуција мисли, схватања, начина гледања на ствари и људе, мерила вредности и односа. Све то представља неминовно једну смену на целој линији. Смену, не промену!… Ми знамо који су у нас стари људи, какве су старе идеје, шта су изанђале установе. Сви ти морају отићи, на један или други начин! Они ће се бранити – треба их натерати да оду. Они покушавају да се прошверцују. Треба их онемогућити: јавним жигосањем. Иначе ће нас минирати: на време ће ставити клинове у точкове новог поретка и тапкаћемо у месту – уз њихов пригушени подсмех! Јер, они се нису одрекли старога поретка. Не треба се заваравати. Таквих има и данас и све више… Људи за нови поредак нема на одмет, треба признати. Али, то још не значи да их убрзо још неће бити. Многи још нису пронађени, други још нису упослени… („Смена или промена“, лист „Ново Време“, 3. август 1941)

На опаску из Екселенцијиног кабинета да је циљ очувати територијални интегритет, а не „да нам буде боље“, а ми будемо све мањи – Канцелар и еврофанатични „новонедићевци“ више се и на обазиру. А шта мисли народ – ма ко пита народ Србије, ако нам дође Меркелова?!

Извор: Данас