Ïàíåëüíàÿ ñåññèÿ "Ðîññèÿ – ÅÑ íà èíâåñòèöèîííîì ïîëå: âçàèìíûå èíòåðåñû èëè êîíêóðåíöèÿ?"БЕОГРАД – Председник Државне думе Руске Федерације Сергеј Наришкин, који је јуче и прекјуче боравио у Београду у званичној посети, спада у круг најближих сарадника руског председника Владимира Путина, са којим се дружи већ 35 година, откада су заједно студирали на обавештајној академији КГБ-а. Наришкин, човек „број два” у државној хијерархији, део је такозваног петербуршког тима руског председника, коме припадају и премијер Дмитриј Медведев и многи други највиши руски функционери са којима је Путин радио деведесетих година у градској управи Санкт Петербурга.

Зато и не чуди што је Наришкин био међу првима, од укупно педесетак руских држављана, кога су САД и ЕУ ставили на „црну листу” Путинових сарадника, којима је забрањен улазак у већину европских земаља. Због тога је морао да одложи и посету Бугарској, раније планирану од 6. до 8. маја. Члан Наришкинове делегације, посланик Михаил Јемељанов пре два дана изјавио је агенцији РИА Новости да су САД вршиле притисак на Србију да се председнику Думе не дозволи улазак, али је он у Београду ипак дочекан на највишем нивоу.

Можете ли прецизирати ко је вршио притисак на српске власти?

Не могу рећи, јер то не могу знати. Осећања су различита, али пре свега осећам жаљење према онима који доносе одлуке о таквим санкцијама. Сматрам да су такве одлуке неразумне.

Да ли је било притисака треће стране да се вама не дозволи улазак?

Ја то не знам, могу само да претпоставим да је тако нешто могуће. Мој бугарски колега, председник бугарског парламента, послао ми је веома љубазно писмо са молбом да померимо датум посете. У дипломатској пракси то је честа појава. Наравно, могу да претпоставим да је овај љубазни предлог бугарског колеге повезан са такозваним санкцијама ЕУ.

Недавно је Путин, у обраћању нацији, поручио да се не треба плашити санкција и настале ситуације и да се он лично ничега не боји. Да ли се ви плашите?

Не могу да разумем логику размишљања прекоокеанских и европских политичара. Зар се они стварно надају да, уводећи такве персоналне санкције, моје колеге посланици и ја можемо због тога да променимо своје уверење да је поновно уједињење Крима са Русијом праведна и исправна одлука? Своје мишљење и став о овом питању никада нећемо променити, ма какве мере против нас примењивали, ма шта покушавали. Никада.

Многи присутни у сали плакали су приликом Путиновог потписивања уставног закона о припајању Крима и Севастопоља Русији. Да ли сте и ви заплакали?

Знате, нисам превише сентименталан човек, али је и мени суза потекла.

Док је Путин потписивао овај закон, ви сте стајали са његове леве стране, а Валентина Матвијенко, председница Савета Федерације, горњег дома парламента, са десне. После церемоније, госпођа Матвијенко изјавила је да је посебно значајно то што се догађај одиграо управо на дан пролећне равнодневнице, што, како је нагласила, означава окретање ка Сунцу, ка светлости. Многи су у овим речима препознали неку мистичну димензију?

Овде бих вас подсетио и на оно што сам ја том приликом рекао, одмах након што је председник потписао ове законе. Рекао сам да овај велики догађај означава и заокрет у светској историји. Победу добра над злом, белог над црним. То је, наравно, уметнички израз, али сам чврсто уверен да је то велики догађај у светској историји.

Парламент Русије одобрио је председнику државе употребу оружаних снага на територији Украјине. Путин је у више наврата изјавио да се нада да неће морати да користи ово право.

У случају Крима, председник није искористио ово право, уједињење је обављено без испаљеног метка. У даљим корацима, Русија ће искористити све доступне политичке, дипломатске и хуманитарне могућности како би се зауставила ескалација овог сукоба, који је, нажалост, већ постао крвав.

Утисак је да је ситуација у Украјини још више појачала притиске на Србију у вези с „Јужним током”?

Како нам говоре наши бугарски и српски партнери, као и они из других земаља кроз чију територију треба да прође траса „Јужног тока”, на све њих се врши притисак. И тај притисак пре свега врше наши амерички партнери. Сасвим је очигледно да ће пројекат „Јужни ток” донети економске резултате свима који у њему учествују, као и Европи у целини, али наши амерички партнери гледају свој геополитички и економски интерес. Они желе да искористе сложену ситуацију с Украјином како би отворили ново, богато тржиште Европе за свој гас из шкриљаца. Мада ће он, наравно, бити много скупљи од гаса који се допрема из Русије и Азербејџана у Европу.

Да ли ће се наставити радови на „Јужном току” и када би он могао да буде окончан?

„Јужни ток” ће бити изграђен, немам никакве сумње. Постављање цеви у Србији почеће већ ове године и све је већ спремно за то. А од 2016. Србија ће већ почети да добија знатне буџетске приходе од „Јужног тока”.

И господин Јемељанов прекјуче као и потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин пре неколико недеља, говорећи о притисцима Запада на Београд, описују српске руководиоце као храбре?

Ми заиста позитивно оцењујемо ниво односа и сарадње између наше две земље, који су већ досегли ниво стратешког партнерства. Треба са пуном увереношћу рећи и признати да садашње руководство Србије заиста води независну политику која одговара интересима српског народа. Учешће српских представника као посматрача на референдуму на Криму такође сведочи о независној и прилично храброј политици коју води садашње српско руководство. Ми смо веома захвални и веома високо оцењујемо такву политику.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Наришкин захвалио Србији

* Обавезна поља