Nariškin zahvalio Srbiji

BEOGRAD – Predsednik Državne dume Ruske Federacije Sergej Nariškin, koji je juče i prekjuče boravio u Beogradu u zvaničnoj poseti, spada u krug najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina, sa kojim se druži već 35 godina, otkada su zajedno studirali na obaveštajnoj akademiji KGB-a. Nariškin, čovek „broj dva” u državnoj hijerarhiji, deo je takozvanog peterburškog tima ruskog predsednika, kome pripadaju i premijer Dmitrij Medvedev i mnogi drugi najviši ruski funkcioneri sa kojima je Putin radio devedesetih godina u gradskoj upravi Sankt Peterburga.

Zato i ne čudi što je Nariškin bio među prvima, od ukupno pedesetak ruskih državljana, koga su SAD i EU stavili na „crnu listu” Putinovih saradnika, kojima je zabranjen ulazak u većinu evropskih zemalja. Zbog toga je morao da odloži i posetu Bugarskoj, ranije planiranu od 6. do 8. maja. Član Nariškinove delegacije, poslanik Mihail Jemeljanov pre dva dana izjavio je agenciji RIA Novosti da su SAD vršile pritisak na Srbiju da se predsedniku Dume ne dozvoli ulazak, ali je on u Beogradu ipak dočekan na najvišem nivou.

Možete li precizirati ko je vršio pritisak na srpske vlasti?

Ne mogu reći, jer to ne mogu znati. Osećanja su različita, ali pre svega osećam žaljenje prema onima koji donose odluke o takvim sankcijama. Smatram da su takve odluke nerazumne.

Da li je bilo pritisaka treće strane da se vama ne dozvoli ulazak?

Ja to ne znam, mogu samo da pretpostavim da je tako nešto moguće. Moj bugarski kolega, predsednik bugarskog parlamenta, poslao mi je veoma ljubazno pismo sa molbom da pomerimo datum posete. U diplomatskoj praksi to je česta pojava. Naravno, mogu da pretpostavim da je ovaj ljubazni predlog bugarskog kolege povezan sa takozvanim sankcijama EU.

Nedavno je Putin, u obraćanju naciji, poručio da se ne treba plašiti sankcija i nastale situacije i da se on lično ničega ne boji. Da li se vi plašite?

Ne mogu da razumem logiku razmišljanja prekookeanskih i evropskih političara. Zar se oni stvarno nadaju da, uvodeći takve personalne sankcije, moje kolege poslanici i ja možemo zbog toga da promenimo svoje uverenje da je ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom pravedna i ispravna odluka? Svoje mišljenje i stav o ovom pitanju nikada nećemo promeniti, ma kakve mere protiv nas primenjivali, ma šta pokušavali. Nikada.

Mnogi prisutni u sali plakali su prilikom Putinovog potpisivanja ustavnog zakona o pripajanju Krima i Sevastopolja Rusiji. Da li ste i vi zaplakali?

Znate, nisam previše sentimentalan čovek, ali je i meni suza potekla.

Dok je Putin potpisivao ovaj zakon, vi ste stajali sa njegove leve strane, a Valentina Matvijenko, predsednica Saveta Federacije, gornjeg doma parlamenta, sa desne. Posle ceremonije, gospođa Matvijenko izjavila je da je posebno značajno to što se događaj odigrao upravo na dan prolećne ravnodnevnice, što, kako je naglasila, označava okretanje ka Suncu, ka svetlosti. Mnogi su u ovim rečima prepoznali neku mističnu dimenziju?

Ovde bih vas podsetio i na ono što sam ja tom prilikom rekao, odmah nakon što je predsednik potpisao ove zakone. Rekao sam da ovaj veliki događaj označava i zaokret u svetskoj istoriji. Pobedu dobra nad zlom, belog nad crnim. To je, naravno, umetnički izraz, ali sam čvrsto uveren da je to veliki događaj u svetskoj istoriji.

Parlament Rusije odobrio je predsedniku države upotrebu oružanih snaga na teritoriji Ukrajine. Putin je u više navrata izjavio da se nada da neće morati da koristi ovo pravo.

U slučaju Krima, predsednik nije iskoristio ovo pravo, ujedinjenje je obavljeno bez ispaljenog metka. U daljim koracima, Rusija će iskoristiti sve dostupne političke, diplomatske i humanitarne mogućnosti kako bi se zaustavila eskalacija ovog sukoba, koji je, nažalost, već postao krvav.

Utisak je da je situacija u Ukrajini još više pojačala pritiske na Srbiju u vezi s „Južnim tokom”?

Kako nam govore naši bugarski i srpski partneri, kao i oni iz drugih zemalja kroz čiju teritoriju treba da prođe trasa „Južnog toka”, na sve njih se vrši pritisak. I taj pritisak pre svega vrše naši američki partneri. Sasvim je očigledno da će projekat „Južni tok” doneti ekonomske rezultate svima koji u njemu učestvuju, kao i Evropi u celini, ali naši američki partneri gledaju svoj geopolitički i ekonomski interes. Oni žele da iskoriste složenu situaciju s Ukrajinom kako bi otvorili novo, bogato tržište Evrope za svoj gas iz škriljaca. Mada će on, naravno, biti mnogo skuplji od gasa koji se doprema iz Rusije i Azerbejdžana u Evropu.

Da li će se nastaviti radovi na „Južnom toku” i kada bi on mogao da bude okončan?

„Južni tok” će biti izgrađen, nemam nikakve sumnje. Postavljanje cevi u Srbiji počeće već ove godine i sve je već spremno za to. A od 2016. Srbija će već početi da dobija znatne budžetske prihode od „Južnog toka”.

I gospodin Jemeljanov prekjuče kao i potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin pre nekoliko nedelja, govoreći o pritiscima Zapada na Beograd, opisuju srpske rukovodioce kao hrabre?

Mi zaista pozitivno ocenjujemo nivo odnosa i saradnje između naše dve zemlje, koji su već dosegli nivo strateškog partnerstva. Treba sa punom uverenošću reći i priznati da sadašnje rukovodstvo Srbije zaista vodi nezavisnu politiku koja odgovara interesima srpskog naroda. Učešće srpskih predstavnika kao posmatrača na referendumu na Krimu takođe svedoči o nezavisnoj i prilično hrabroj politici koju vodi sadašnje srpsko rukovodstvo. Mi smo veoma zahvalni i veoma visoko ocenjujemo takvu politiku.

Izvor: Politika