Назарбајев и нова правила светског поретка

У свом историјском говору, одржаном на Московском државном универзитету Ломоносов 29. марта 1994, Назарбајев је предложио стварање великог регионалног пројекта сачињеног од бивших совјетских држава и нагласио богато наслеђе географских, историјских и културних односа евроазијских народа, према опису књижевника Лев Гумилев (1912-1992), чију су идеју остали чланови евроазијске школе разрађивали током двадесетог века. Касније је Александар Дугин у свом чланку објављеном 2001. године у руском геополитичком часопису „Елементи“ објаснио историјску важност овог пројекта, који се састојао од предлога за стварање неке врсте „Заједнице независних држава у рикверц“.

Колико је Назарбајев био испред свог времена и тада још непознатог Владимира Путина, говори податак да је, након што је Збигњев Бжежински 1997. године објавио своју славну „Велику шаховску плочу“ (књижевну и геополитичку прекретницу међу „атлантистима“), Назарбајев у Москви објавио уредак „Евроазијска унија – Идеје, пракса и перспективе“.

Владимир Путин, коме се приписује стварање Евроазијске економске уније, ту идеју прихвата тек касније, када је видео да НАТО савез неће стати са проширивањем на исток. Дуго времена за интеграцијски пројекат казахстанског председника, разрађеног до у најситнијих детаља, нико није хтео да чује, можда ни сама Русиј, све док у Москви нису схватили да у Западу никада неће имати поузданог партнера, нарочито након Сакашвилијеве авантуре 2008, када је на наговор Вашингтона „покушао да успостави пуни суверенитет Грузије“.

Три године касније, 3. октобра 2011, Владимир Путин, тада руски премијер, у листу Известиа објављује чланак у ком најављује стварање Евроазијске економске уније и нуди Европи одређени степен интеграције између два „економска“ и „бесцаринска“ блока.

Имајући то у виду, треба пажљиво и између редова читати шта је то Нурсултан Назарбајев поручио представницима дипломатских мисија акредитованим у Казахстану. До сада су се оствариле скоро све замисли бившег генералног секретара Комунистичке партије Казахстана и дугогодишњег лидера те земље Нурсултана Назарбајева, а с Евроазијском економском унијом и, последично, стварањем Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ), Назарбајев је у ствари био тај који је на време препознао опасности доктрине Бжежинског и разрадио идеју како јој стати на пут.

Назарбајев предлаже „успостављање нових правила у светском поретку“

Председник Казахстана, Нурсултан Назарбајев, састао се 2. марта у Астани с представницима дипломатских мисија у земљи. Казахстански председник је раније покренуо бројне иницијативе које су већ изазвале одређени интерес у свету.

Казахстанска влада је затражила да се ове године сазове Међународна конференција Уједињених нација највишег нивоа, а која ће бити дизајнирана тако да се потврде начела међународног права и врати поверење међу државама.

„Потребан нам је нови и ефикасан систем међународне безбедности. Треба повећати улогу Савета безбедности УН-а у решавању сукоба. Приметна је потреба модернизације Повеље Уједињених нација, уз безусловно очување основних начела међународног права“, рекао је казахстански председник.

Назарбајев тврди да су усклађеност локалних закона и међународне обвезе „темељ модерног светског поретка, који се, на жалост, често крши, поготово у последње време“.

„Због тога и постоје сукоби, јер многи не испуњавају своје међународне обвезе“, изјавио је Нурсултан Назарбајев.

Враћајући се на тренутну међународну ситуацију, председник Казахстана је нагласио како је у циљу постизања глобалне стабилности строго потребан мир у Сирији, „што је недостижно без поштовања договора о примирју страна у сукобу“.

„Поздрављамо постизање споразума између Русије и Сједињених Држава о прекиду ватре у Сирији. Позивамо све укључене стране на потпуно спровођење овог договора. Уверени смо да ће то помоћи да се обезбеде услови за трајно политичко решење“, рекао је казахстански председник.

Према његовим речима, „данас на Блиском истоку, без икаквог претеривања, кроји се судбина света“.

„Сукоб у Сирији има негативне последице далеко изван региона. Такав велики број миграната и избеглица није забележен још од Другог светског рата. Неслога међународне заједнице у борби против Исламске државе иде на руку терориста. Зато сам предложио да се под покровитељством УН-а успостави једна глобална мрежа за борбу против међународног тероризма и екстремизма. Само ако се сви народи уједине у овој борби, мислим да ћемо успети“, рекао је Назарбајев, преноси ЕА Дејли.

Други важан фактор стабилизације, према мишљењу казахстанског лидера, може бити велико разоружање, а за то је потребно да се знају сви власници нуклеарног оружја.

„Цео свет разуме сложеност питања нуклеарног разоружања и смањења броја нуклеарних тестова, што је посебно потребно у време када је свет преплављен тероризмом. У исто време, државе које поседују нуклеарно оружје, тзв. ‘Нуклеарна петорка’ пре свега, треба да служе као пример“, рекао је челник Казахстана окупљеним амбасадорима.

Према његовим речима, 20 земаља је на прагу да дођу до нуклеарног оружја и спремне су да га употребе како би се одбраниле.

„Ово је врло опасан тренд. Мислим да сви народи света морају бити уједињени и да раде заједно у том смеру“, рекао је Назарбајев и нагласио нарочито важну улогу Казахстана у процесу преговора о иранском нуклеарном програму.

„Увек смо подржавали процес преговора о иранском нуклеарном програму, те дали практичан допринос. Резултати су два круга разговора у Алмати, који су постали темељ заједничког свеобухватног плана како деловати по питању иранског нуклеарног програма. На захтев ‘шесторке’ и Ирана ми пружамо практичну помоћ у спровођењу плана“, рекао је Назарбајев, подсећајући да је 27. децембра 2015. Казахстан Ирану испоручио 60 тона природног урана као накнаду за уклањање обогаћеног урана из земље.

„Уверен сам да ће то ојачати неширење програма, али и Ирану дати прилику за остваривање легитимних права које држава има за развијање нуклеарне енергије у цивилне сврхе. Не сме бити дискриминације у приступу нуклеарном гориву“, рекао је Нурсултан Назарбајев.

Говорећи о иранском нуклеарном програму председник Казахстана осврнуо се и на односе с Техераном, нагласивши да је заинтересован за развој трговине широких размера и привредну сарадњу након укидања санкција.

„Надам се да ће наши трговински односи бити подигнути на највиши ниво. Све ове године Казахстан није престао да тргује с Ираном, а дао је сву подршку Техерану у његовим настојањима за укидање санкција“, рекао је Назарбајев.

„Казахстан намерава да продуби сарадњу не само с Ираном, него и с другим земљама исламског света с којима има блиске историјске и духовне везе, посебно с државама на Блиском истоку. Осим тога, Казахстан ће и даље подстицати привредни и друштвени развој Авганистана и наставити да подржава развој инфраструктуре, обуку, образовање младих и одржаваће политичке контакте с том земљом“, рекао је казахстански председник.

Нурсултан Назарбајев је нагласио да ће Казахстан одржавати курс спољнополитичког мулти-вектора.

„2016. године ћемо наставити са спровођењем мулти-вектора и уравнотежене спољне политике, а главни нам је циљ интеграција у светску привреду“, рекао је.

Према његовим речима, интеграциони потенцијал Евроазијске привредне уније, уз реализацију пројекта „Новог Пута свиле“ ојачаће привредну сарадњу с Кином, а Казахстан ће постати чвориште у Евроазији.

Осим тога, Казахстан намерава да активно учествује у развоју Шангајске организације за сарадњу, и да улаже додатне напоре да се Конференција о интеракцији за изградњу поверења у Азији (ЦИЦА) „претвори у безбедносну организацију Евроазије“.

ЦИЦА групу чине Авгханистан, Азербејџан, Кина, Египат, Индија, Израел, Ирак, Иран, Киргистан, Камбоџа, Монголија, Пакистан, Палестина, Русија, Тајланд, Бахреин, Вијетнам, Таџикистан, Турска и Узбекистан, док су посматрачи САД, Украјина, Филипини, Јапан, Малезија, Либан, Индонезија и Бангладеш.

„Надам се да ће наши напори бити подржани од стране других земаља“, рекао је Назарбајев представницима дипломатских мисија акредитованих у Казахстану.

Према речима председника, Сједињене Државе и даље остају један од кључних партнера Казахстана.

„САД је један од највећих страних улагача у нашу привреду. Намеравамо да проширимо нашу сарадњу с овом земљом. Међутим, апсолутни приоритет за нас је сарадња са средњоазијским државама, нашим суседима. Ми још једном позивамо све земље Централне Азије да се уједине и да на тај начин решимо непосредне проблеме у региону. То се односи на питања вода, јачање трговине и заједничку безбедност. Радујемо се одговору наших суседа“, рекао је Назарбајев.

Према његовим речима, процес интеграције би био успешнији да нема привредне кризе и санкција Запада против Русије.

„Санкције против Русије утичу на економију Казахстана. Наш ‘велики сусед’, Русија, један је од наших главних трговинских партнера, тако да пад економије и санкције утичу и на нас. Трговина између Казахстана и Русије је пала за 20-25%. На Казахстан такође утиче и успоравање кинеске економије.

У таквим околностима, које Кина назива ‘новим нормалностима’, а ја кажем ‘новом стварношћу’, треба се навићи на нове цене нафте, гаса, метала. Морамо да научимо тако да живимо. То није једноставно јер када се човек навикне на добро, врло је тешко вратити се на старо“, рекао је Нурсултан Назарбајев.

Многи ће на први поглед помислити да се у овом обраћању ради о обичном сувопарном политичком говору председника Казахстана, који ништа ново није рекао представницима дипломатских мисија акредитованих у Казахстану. Али, историја нас учи да идеје и предлоге Нурсултана Назарбајева никада не треба подцењивати.

Извор: Alter Mainstream Info