Nemački ZDF prikazao nacističe oznake ukrajinske vojske

18:25 – Ukrajina zabranila ulazak u zemlju za 35 ruskih novinara

KIJEV – Ukrajinska Nacionalna služba bezbednosti zabranila je ulazak u zemlju za 35 ruskih novinara i to na period do tri i do pet godina, rekao je danas predstavnik ukrajinske vlade a prenela ruska agencija Itar-Tas s.

Svi ti novinari su povezani sa ruskim medijima, rekao je direktor Saveta za nacionalnu televiziju i radio Jurij Artemenko ne navodeći imena osoba kojima je zabranjen ulazak u zemlju do tri i do pet godina.

Taj Savet je 28. avgusta sastavio listu od 49 ruskih novinara kojima će biti zabranjen ulazk u zemlju i poslao ga Nacionalnoj službi bezbednosti.

Na listi su novinari koji rade za Kanal jedan, RTR-Planetu, VGTRK, NTV-Mir, TVCI, Rosija, Rosija-1, Rosija-24, NTV, Peterburg 5, REN-TV, Raša tudej, TVC, LajfNjuz i Zvezda.

16:00 – Ukrajina je počela učvršćivanje inženjerskih pograničnih objekata na brjanskom delu rusko-ukrajinske granice, saopšteno je u Pograničnoj upravi FSB RF.

Ranije je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk saopštio o početku izgradnje „realne granice“ sa Rusijom, po analogiji sa izraelskom u sektoru Gaza. Projekat je nazvan „Zid“ i planirano je da se realizuje za pola godine. Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je tim povodom izjavio da je on, ako bude potrebno, spreman da na granici sa RF napravi duboku liniju odbrane, sličnu liniji Manerhajma.

15.35 – Sikorski: Rusija namerava da stvori kopneni most ka Krimu

Ministar spoljnih poslova Poljske Radek Sikorski rekao je danas da „vidi nameru Rusije da stvori kopneni most ka Krimu“, jer, kako je istakao, Moskva ima poteškoće da upravlja poluostrvom sa kojim ruska teritorija nije povezana kopnom.

Sikorski je rekao da ne zna šta će da uradi ruski predsednik Vladimir Putin ali je izneo očekivanje da će se sukobi u Ukrajini završiti, prenela je agencija AP.

Rusija ima poteškoće da dopremi vodu, hranu, gorivo i druge potrepština do Krima.

Krim, ukrajinsko poluostrvo, pripojeno je u martu ove godine Rusiji uprkos osudama medjunarodne zajednice.

Te poteškoće, zaključio je Sikorski, stvaraju iskušenje za Rusiju da pokuša da zauzme još više ukrajinske teritorije da bi Krim bio povezan sa ruskom teritorijom.

15.05 – Štajnmajer: Hoćemo mir u Evropi, dijalog sa Rusijom o Ukrajini mora se nastaviti

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao je da se dijalog sa Rusijom o Ukrajini mora nastaviti.

On je odbacio kritike u zemlji da je Berlin previše lojalan Rusiji u konfliktu sa Ukrajinom.

„Ne želimo hladni rat, ne želimo vrući rat, već želimo da vidimo očuvan evropski mir“, rekao je Štajnmajer.

14:55 – Nemačka nacionalna TV mreža ZDF prikazala je snimak ukrajinskih vojnika s nacističkim obeležjima na kacigama, javljaju agencije.

Dopisnik ZDF iz Moskve Bernhard Lihte pustio je u izveštaj dva snimka ukrajinskih vojnika s nacističkim oznakama. Jedan je na kacigi imao ozloglašene „SS rune“, oznaku elitnih vojnika Hitlerove Nemačke, a drugi je uniformu „ukrasio“ podjednako ozloglašenom svastikom.

„Dobrovoljačke jedinice svih političkih opredeljenja dolaze kao pojačanja vladinim snagama u Ukrajini“, izvestio je Lihte.

Kontroverzni video, iz kog su izvučeni snimci prikazani na ZDF, snimila je zapravo ekipa norveške TV2.

„Snimali smo pripadnike bataljona Azov u istočnoukrajinskom gradu Urzufu kad smo naišli na ove vojnike“, izjavio je norveški reporter Ojsten Bogen. Kad je pitao vojnike da li je njihova jedinca fašistička, odgovorili su mu „Apsolutno ne, mi smo samo ukrajinski nacionalisti“!

Kao što se očekivalo, nemačka javnost je vrlo negativno reagovala na ove snimke ukrajinskih vojnika s nacističkim simbolima.

14:25 – Igor Strelkov: Za Putina, protiv pete kolone

Igor Strelkov (Girkin), heroj Novorusije, održao je danas u Moskvi konferenciju za novinare, saopštilo je Predstavništvo Donjecke narodne republike u Srbiji.

Sedeći ispred zastava Rusije i Novorusije i fotografije predsednika Vladimira Putina, Strelkov je izjavio da će u narednom razdoblju nastaviti borbu za Novorusiju pre svega u samoj Rusiji, ali da nikada i nipošto neće učestvovati u pokušaju stvaranja „moskovskog Majdana“, koji izdajnici, uz pomoć Zapada, žele da izvedu po revolucionarnom obrascu iz 1905. i 1917. godine.

Ističući da je borba za Novorusiju istovremeno i borba za svu Rusiju, Strelkov je osudio izdajnike koji žele da izazovu njen slom: „Ako izgubimo Novorusiju, izgubićemo i ostatak Otačastva. Peta kolona želi da izazove poraz Novorusije, da za to okrive Putina i liše ga narodne podrške i da unište današnju Rusiju kao što su 1917. uništili Rusko Carstvo i 1991. Sovjetski Savez“.

„Putin je jedini legitimni vrhovni komandant, glavni jemac slobode i nezavisnosti naše zemlje“, rekao je Strelkov. On je naglasio da je potrebno uzdržati se od bilo kakvog razarajućeg opozicionog delovanja: „Protiv nas se vodi rat, a u uslovima rata, svaki metež u pozadini ide na ruku samo neprijatelju“.

Igor Srelkov je takođe izjavio da su takozvani mirovni predlozi Ukrajine protivni interesima Novorusije, uz ogradu da je on vojnik, a ne političar, i da je pregovaranje upravo posao političara.

Snimak konferencije možete pogledati ovde: youtube.com/watch?v=aUQeJHqNZFs

14:15 – NATO: Na istoku Ukrajine još ima oko 1.000 ruskih vojnika

NATO je saopštio da u Ukrajini ima još oko 1.000 ruskih vojnika, dok Moskva tvrdi da Kijev konsoliduje vojne grupacije u različitim delovima zemlje.

Na istoku Ukrajine još ima oko 1.000 ruskih vojnika, potpomognutih sa dodatnih 20.000 na granici, saopštili su danas zvaničnici NATO.

Povlačenje bi bilo „dobar prvi korak“ ako bi se potvrdilo, naveo je neimenovani vojni oficir NATO u saopštenju, prenele su agencije.

13.50 – Sve je i dalje nestabilno na jugoistoku Ukrajine, a postoji sve više dokaza da Kijev konsoliduje vojne grupacije u različitim delovima zemlje, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Lukaševič.

On je naveo da Moskva očekuje od ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i njegovog tima, kao i od proruskih pobunjenika, da budu posvećeni mirovnom sporazumu iz Minska, prenosi Itar-Tass.

Lukaševič je rekao da Moskva još nije donela odluku o slanju humanitarnog konvoja u jugoistočnu Ukrajinu, iako je šef diplomatije Sergej Lavrov to ranije nagovestio.

13:45 – Puškov: Delegacija RF u punom sastavu ide na januarsku sednicu PS SE

Delegacija RF je spremna da u punom sastavu ide na januarsku sednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), imajući u vidu da postojeća ograničenja važe do kraja godine.

To je izjavio njen šef, predsednik međunarodnog komiteta Državne dume Aleksej Puškov.

PS SE je u aprilu, posle pripajanja Krima, oduzela RF pravo glasa na sednicama skupštine, mogućnost učešća u radu konstitucionih organa skupštine i u posmatračkoj misiji Organizacije.

Odgovor delegacije RF je bio napuštanje sednice PS SE sve dok se ne vrate sva prava delegaciji.

13:25 – Lavrov: NATO izgubio smisao postojanja, odgovornost za ukrajinsku krizu snose SAD i EU

NATO je izgubio smisao postojanja i grozničavo ga traži, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

On je istakao da je invazija RF u Evropu isključena.

Prema njegovim rečima, Ukrajina služi za geopolitičko potkusurivanje „uprkos želji RF“.

On je podsetio da neki zapadni partneri pokušavaju da iskoriste krizu ukrajinske državnosti, kako bi, kako oni kažu, zaustavili RF i pokušali da je izoluju i utvrde dominaciju, koja mi izmiče, u međunarodnom sistemu.

Lavrov smatra da odgovornost za ukrajinsku krizu snose SAD i EU i istakao je da su oni prinudili Kijev da bira između Zapada i Rusije.

13.00 – Malezija ne može poslati eksperte na mesto nesreće Boinga u Ukrajini, jer nije bezbedna situacija

Grupa malezijskih policajaca ne može krenuti na mesto nesreće Boinga na istoku Ukrajine, jer u regionu nije bezbedna situacija, saopštio je šef MUP države Ahmad Zahid Hamidi.

Sada se 30 saradnika nalazi u Kijevu.

On je rekao da eksperti iz Malezije, Holandije i Australije moraju stići na mesto nesreće kako bi sakupili dokaze pre zime, jer će onda svi „biti zatrpani u sneg“.

Boing, koje je leteo na relaciji Amsterdam-Kuala Lumpur, je 17. jula pao u Donjeckoj oblasti. Poginulo je svih 298 ljudi koji su bili u avionu.

12:35 – Porošenko i Merkel koordinirali korake povodom evropske integracije Ukrajine

Ukrajinski predsednik Petar Porošenko i kancelar Nemačke Angela Merkel su u telefonskom razgovoru koordinirali dalje korake povodom evropske integracije Ukrajine, posebno u vezi implementacije Sporazuma o pridruživanju EU.

Strane su se dotakle situacije u Donbasu u uslovima objave prekida vatre, a u skladu sa minskim sporazumom od 5. septembra. Porošenko je istakao važnost pravilnog praćenja i verifikacije režima prekida vatre sa strane OEBS, kao i neophodnost oslobađanja zarobljenika.

11:50 – Drugi konvoj sa humanitarnom pomoći za jugoistok Ukrajine nalazi se u ruskom gradu Donjecku, nedaleko do granice sa Ukrajinom, izajvio je zamenik ruskog ministra za hitne situacije Vladimir Stepanov, javlja RIA Novosti.

„Humanitarna pomoć od oko 2.000 tona nalazi se u Rostovskoj oblasti u (ruskom) gradu Donjecku. On sadrži hranu i druge neophodne stvari, među kojima filtere za vodu i električne generatore“, rekao je Stepanov i dodao da je konvoj bio spreman da krene u Ukrajinu još pre tri nedelje, ali da Kijev do danas nije odgovorio na ruski zahtev.

„Svi papiri su prikupljeni. Sve je bilo spremno pre tri nedelje. Još čekamo odgovor Ukrajine“, istakao je on.

Prvi konvoj humanitarne pomoći stanovništvu istočne Ukrajine Moskva je poslala 12. avgusta u 280 kamiona, a posle 10 dana čekanja na dozvolu Kijeva da kamioni pređu granicu, Rusi su samoinicijativno ušli u Ukrajinu. Taj postupak je naišao na negodovanje ukrajinskih vlasti, SAD, EU i država članica NATO, koje su optužile Moskvu za kršenje međunarodnog prava, ali je Rusija opravdala ulazak tvrdnjom da je humanitarna situacija katastrofalna i da više nije bilo vremena za čekanje.

11:45 – Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je saopštio da je 26 vojnika oslobođeno iz zarobljeništva u Donjeckoj oblasti.

Predsednik nije precizirao uslove i okolnosti pod kojima su oslobođeni ukrajinski vojnici.

On je nešto ranije izjavio da je posle potpisivanja minskog Protokola Kijevu predato 700 ljudi, a da se do kraja nedelje planira oslobađanje još 500 vojnika.

Kijev je saopštio da se kod njega nalazi 300 zarobljenih pripadnika snaga samoodbrane, a da se više od hiljadu pristalica federalizacije vode kao nestali.

11:00 – U Dušanbeu počinje samit Šangajske organizacije za saradnju

U Dušanbeu (prestonica Tadžikistana) počinje samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Očekuje se da će na njemu biti usvojena nova pravila prijema u Organizaciju.

To će omogućiti ulazak Indije i Pakistana u Organizaciju na samitu koji će se održati 2015. godine u Rusiji.

Na dnevnom redu ovog dvodnevnog samita su situacija u Ukrajini i u Avganistanu.

Osim toga, Vladimir Putin će sa partnerima iz Kine, Irana, Kazahstana, Uzbekistana, Tadžikistana i Mongolije razgovarati o bilateralnim odnosima, aktuelnim međunarodnim i regionalnim problemima.

Članice ŠOS su: Kazahstan, Kina, Kirgizija, RF, Tadžikistan i Uzbekistan.

10:02 – Predsednik Ukrajine Petar Porošenko se u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom založio za povećanje posmatračke misije OEBS u Ukrajini.

On je, takođe, istakao važnost realizacije svih odredaba minskog Protokola za mirovno rešavanje.

Porošenko se zahvalio generalnom sekretaru UN na podršci i istakao važnost realizacije svih 12 odredaba Protokola za mirovno rešavanje, koji je potpisan u Minsku 05. septembra.

09:12 – Rukovodstvo samoproglašene Donjecke narodne republike se sprema da uvede sopstvenu valutu, izjavio je predsednik Vrhovnog saveta Boris Livanov.

On je istakao da ne vidi mogućnost da se ostvare neke tačke protokola potpisano 5. septembra u Minsku. „Prihvatili smo protokol, ali veliko je pitanje kako ga ostvariti“, rekao je Livanov.

08:52 – Predsednik Ukrajine Petar Porošenko može uneti u ukrajinski parlament Sporazum o asocijaciji sa EU već 16. septembra, saopšteno je danas na sajtu Verhovne rade.

Dokument je potpisan 27. juna uoči samita Evropske unije u Briselu, kada su slični sporazumi potpisani i sa Moldavijom i Gruzijom.

EU je još u aprilu uvela carinske povlastice u odnosu prema Ukrajini: ukinula je ili smanjila carinske dažbine za nekoliko roba. Ta mera je aktuelna do početka novembra. Ranije je predstavnik Evropskog parlamenta saopštio da će se u glasanje o Sporazumu o asocijaciji sa Ukrajinom održati 16. ili 17. septembra na plenarnoj sednici u Strazburu.

23:40 – Ambasadori Evropske unije su treći put odložili odluku od uvođenju novih sankcija prema Rusiji, rekao je evropski diplomatski izvor.

Izvor: Agencije