Немачка штампа о берлинском самиту

Да ли је самит у Берлину који су сазвали Меркел и Макрон био фијаско или први корак у европском преузимању иницијативе за решење сукоба Београда и Приштине? О томе коментатори немачке штампе имају различита мишљења. „Има ли ишта досадније од самита Европске уније са државама западног Балкана?“ пита се конзервативни Велт.

Лист додаје да су „Ангела Меркел и Емануел Макрон ставили су Владимиру Путину и Доналду Трампу до знања да је Балкан наша интересна сфера и да Европа не жели мешање извана. Сада ЕУ мора да покаже да је заиста у стању да сама реши преостале конфликте у региону. Kада се Југославија распала 1991, тадашњи министар спољних послова Луксембурга Жак Пос рекао је да је куцнуо час Европе. Чиста умишљеност. Зна се да се ЕУ показала као неспособна да спречи ратове на Балкану и да су они окончани тек након интервенције Сједињених Држава и НАТО.“

„Босна и Херцеговина би се распала да заправо није протекторат ЕУ. А између Србије и Kосова (…) влада Хладни рат. Он мора да се оконча, и Србија и Kосово би требало да једног дана постану чланице ЕУ. А то Путин жели да спречи, жели да отргне Србију од утицаја Запада и на граници Европе створи још један растући сукоб.

Да ли је стога опет умишљеност ако се ЕУ опет намеће да спречи то играње са ватром? Није. Чињеница да Меркел и Маркон сазивају самит у Берлину у име Уније, још једном показује да центар моћи ЕУ одавно није у Бриселу већ у Савету председника и премијера који имају легитимитет и средства да воде робусну политику.“ „А позиви на следећи самит у Паризу показује да тај савет – посебно ‘Меркрон’ (дуо Меркел и Макрон прим. ДВ) овај пут хоће да искористи час Европе.

Додуше, Kосовари мисле да Америка мора да узме учешће у преговорима, а Србија уводи у игру своју некадашњу савезницу Русију. Али ЕУ је изгледа одлучна да сама реши проблеме и онда, ако баш мора, добије благослов Америке и Русије. Ако ЕУ жели да је схвате озбиљно у светској политици, мора да покаже да је макар у стању да заведе ред у сопственом дворишту.“

У тексту под насловом „Признање неуспеха“ левичарски лист Нојес Дојчланд каже да се Немачка и Француска „нису прославиле“ на разговорима у Берлину. „Ни Макрон и Меркел очигледно немају концепт за преговоре ако се изузму апели за добром вољом на обе стране и доста авантуристички предлог комесара за проширење Хана да се обе земље брзо приме у Европску унију.“ „Србија се снажно гура у ЕУ, али и даље не признаје Kосово као државу и због тога је под притиском Брисела: без признања Kосова нема шансе за учлањење. Те јасне изјаве Брисела могле би да се назову и уценом“, пише лист.

Председник Kосова Тачи са лакоћом одбија предлоге ЕУ, попут онога о размени територија са Србијом. Тачи верује да то може себи да дозволи. Заправо и може, јер шта му још треба? Иако Kосово још увек није у ЕУ, одавно је у еврозони (сиц!, прим ДВ). ЕУ пуни трећину косовског буџета и тај проценат расте. Позиви на компромис из Европске уније, попут оних који се упућују Србији, се не региструју. Уз то, Тачи захтева да преговоре предводе Сједињене Државе. Ћутање Макрона и Меркел по том питању је признање њиховог неуспеха.“

„Меркел и Макрон нису имали пуно да понуде на самиту о Западном Балкану“, пише берлински лист Тагесшпигел. ЕУ може да сачува утицај једино ако земљама у региону понуди веродостојну перспективу да се једнога дана придруже Европској унији, тврди коментатор овог немачког листа. „Али управо у томе је проблем. Народи у ЕУ су уморни од проширења, а и њихове владе, пре свега она у Француској.“

На сусрету у Берлину, Меркел и Макрон су покушали да уклоне „опасност од размене територија између Србије и Kосова, која угрожава стабилност у целом региону“, пише тај лист. „Макар што се тога тиче, самит је изгледа испунио своју сврху. Међутим, разлог за то није преговарачко умеће Меркел и Макрона већ пре свега слабост косовског председника Хашима Тачија. Он је потпуно изолован у својој земљи са идејом да се поново повуку границе између Срба и Албанаца на југоистоку Србије и северу Kосова. Али то ипак не значи да су границе повучене након ратова на Балкану у целом региону некаква светиња. Премијер Албаније Еди Рама и даље сања о ‘Великој Албанији’ и прикључењу Kосова.

На стакленим ногама су намере Меркел и Макрона да у блиској будућности доведу Србију и Kосово за преговарачки сто, где би се бавили реалним проблемима, а не разменом територија. То би било потребно ако се узме у обзир да Београд блокира прикључење Приштине међународним институцијама попут Интерпола. Наиме, одговорни за тренутни застој у преговорима не седе само у Београду, већ и у Приштини. Одбијање да се за макар један милиметар попусти око огромних царина на робу из Србије не слути ништа добро што се тиче спремности на компромис косовске владе.“

Извор: Дојче Веле