Немачка штампа о опроштајној посети Меркелове

Штампа на немачком језику низом чланака и анализа пропратила је опроштају посету Ангеле Меркел Западном Балкану, уз оцену да је, без обзира на све симпатије према њој, „она симбол времена које је прошло“.

Добродошлицу је немачка канцеларка добила већ на небу, пише из Београда за берлински Тагесцајтунг Андреј Ивањи. Шест МИГ-ова Војног ваздухопловства Србије пратило је њен авион, а ауто-пут је био украшен заставицама Немачке и Србије и плакатима на којима је писало: „Добро дошла, канцеларко Меркел“. Био је то њен шеснаести сусрет са Александром Вучићем за девет година колико је он на кормилу Србије. Само су током короне морали да разговарају видео-линком.

„Кад год му је требало, Вучић је могао да рачуна с подршком ‘његове пријатељице Ангеле’, како је уобичавао да је зове. Подигнутог прста, говорио је Србима да би требало да се угледају на Немце, држао тираде о протестанској радној етици и Максу Веберу. Канцеларка је са своје стране однос са Вучићем описивала као отворен и пун поверења. Нису били истог мишљењу у свему, посебно у погледу независности Косова, али шта да се ради.“

Меркелова је, оцењује се у чланку, посетом Београду, где је и преноћила, указала част Вучићу – тим пре што се с премијерима осталих балканских земаља сусрела тек наредног дана у Тирани. „Чисто протоколарно гледано, она је требало да се у Београду састане са премијерком Аном Брнабић, али зна се ко је шеф у Србији, вољени народни вођа, око којег се систематски гради култ личности, који се ставља изнад устава и закона, и који од парламента, владе и правосуђа прави виц – то је, у најмању руку, мишљење опозиције и оно мало медија који критички извештавају. У Скупштини Србије нема ниједне опозиционе партије и то немачка канцеларка добро зна, па ипак је дозвољавала да се годинама упреже као ’пријатељица Ангела’. Стабилократија испред демократије – то је очигледно био прагматични мото политике Ангеле Меркел на Западном Балкану“, оцењује се у чланку.

„Мамица зна ко је у Србији бос“, наставља се даље уз оцену да се „Србија годинама развијала у ’text-book аутократију’ или по дефиницији америчке невладине организације ’Фридом хаус’, у ’хибридну демократију’.“ Наводи се и да државне институције, као и већина медија, следе само интересе Српске напредне странке с Вучићем на челу: „СНС у којој влада гвоздена дисциплина у земљи са 6,9 милиона становника има 750.000 чланова. То је армија у којој сваки војник има један свети задатак – да велича и слави Вучића. Чини се да то никоме у немачкој влади није засметало. Уосталом, немачким фирмама у Србији је јако добро“, закључује Андреј Ивањи за Тагесцајтунг из Берлина.

Меркел је „потценила снагу национализма“

Берлински Тагесцајтунг доноси и текст новинара Ериха Ратфелдера који из Сплита извештава о региону, а који преноси да Ангела Меркел, и поред свих критика, међу становништвом земаља Западног Балкана ужива поштовање и симпатију. Та позитивна слика, сматра аутор, везана је за чињеницу да је Меркел пружила региону перспективу учлањења у ЕУ, и да од тога никада није одустала, чак и ако јој није успело да ту направи помак. Позитивну слику, сматра новинар, оставила је њена подршка македонској демократској опозицији, а уз то је Меркел 2010. присилила руководство у Србији да започне преговоре са Косовом – иако њен утицај није био толики да оствари јединствену позицију у ЕУ по питању Косова.

„У сећању је остало и њено ’Не!’ Не Трамповој политици и његовом предлогу о размени територија између Србије и Косова, па се тако одржало начело о неповредивости граница, које је прихваћено и у ЕУ. Од тога је профитирала и БиХ, с обзиром на жељу српских националиста да уједине Републику Српску а Србијом“.

Вучић прима Меркелову у Председништву Србије – Фото: Председништво Србије/Димитрије Голл

Но, Меркел је, сматра новинар Тагесцајтунга, као и многи други западни политичари, „потценила снагу национализма“ у региону. Грађански покрет, демократску опозицију и оне који су пружали отпор Запад је „одбацивао као неважне“. „Ни Меркел није довољно енергично реаговала на гушење слободног мишљења, хапшења новинара, угњетавање опозиције, сексуалних и других мањина у Србији и региону“, пише лист.

„Када је Путин почео не само политички, већ и војно да помаже Србији, то готово уопште није привлачило пажњу. Руске тајне службе биле су укључене у антизападне покушаје пуча у Македонији и Црној Гори, а активни су и у ентитету БиХ Републици Српској. И Турска и Кина, с обзиром на политички вакуум, покушавају да оснаже своје позиције на Балкану. Западним саговорницима промакло је да националисти настављају да спроводе своје дугорочне циљеве, и то не само у Србији.“

„То је посебно видљиво у БиХ. Негирање злочина и пропагирање историјских лажи којима се од злочинаца праве хероји многи западни политичари и дипломате су прихватали. Њихово непознавање историје, наивност и доброћудност су националистички оријентисани политичари немилосрдно искористили“, пише Ерих Ратфелдер у тексту за Тагесцајтунг.

Далеки циљ

„Сада се Александар Вучић и Еди Рама добро разумеју, али и у временима када због Косова готово да нису хтели ни да се рукују, били су истог мишљења када је реч о поштовању према Ангели Меркел“, пише Ноје цирхер цајтунг. Швајцарски лист оцењује да се канцеларка на таквом односу захвалила опроштајном посетом Београду и Тирани. Али, наглашава се, иако Западни Балкан никада није био спољнополитички приоритет немачке канцеларке, ипак јој није било свеједно шта се дешава у региону.

Званични Берлин још увек подржава далеки циљ – учлањење земаља западног Балкана у ЕУ. Али, реализација тог циља у догледном времену је „илузија“, пише швајцарски лист и подсећа на Берлински процес који је 2014. покренула Меркел, али који је дао „мршаве резултате“: укидање роминга и институционализовану размену младих. С обзиром на то да је тај регион био поприште ратова, за Меркел, као и за многе друге политичаре, приоритет је био стабилност. „Тај циљ је умногоме остварен“, оцењује Ноје цирхер цајтунг, али и додаје да су важна питања остала нерешена – дијалог Србије и Косова није дао резултате, а у неким другим земљама уочава се погоршање ситуације.

„У БиХ и Црној Гори се етничка разноврсност злоупотребљава за политичке игре. Током пролећа се чак појавио и анонимни предлог за промену граница по етничким критеријима. Након хапшења Младића, Србија се надала бржем путу ка учлањењу, али Меркел је инсистирала на признању Косова, што је и сада табу у Србији. Због српско-албанских антагонизама удварало се Вучићу и Рами, без обзира на ауторитарне тенденције у начину њиховог владања. Демократска опозиција замерала је Меркеловој што је отворено снажила Вучића. Све док постоји стабилност на унутрашњем и прорачунатост на спољнополитичком плану, владарима се гледало кроз прсте по питању недостатака у области правне државе.“

Немачка је главни инвеститор у Србији. Добављач у аутомобилској индустрији ’Леони’ отворио је недавно у Србији своју четврту фабрику и спада у највећег послодавца у Србији. Па ипак, више ресурса се одлива него што се улива у земљу, цитира швајцарски лист Душана Рељића из немачке Фондације за науку и политику. Дефицит шест држава западног Балкана у односу на ЕУ је током протекле деценије износио 100 милијарди евра. Томе треба додати и десетине хиљада људи који сваке године напуштају Балкан у правцу западне Европе. Рељић се зато залаже да се тај регион ’економски интегрише’ у ЕУ и истиче да је он ’структурно-запуштено и Европском унијом окружено острво’, за чији будући однос са ЕУ ни Брисел ни Берлин немају стратешку визију“, закључује швајцарски Ноје цирхер цајтунг.

Курти поздравља Ангелу Меркел на аеродрому у Тирани, 14.09.2021 – Фото: Канцеларија премијера Косова

Меркел – симбол времена, које је прошло

Ангели Меркел не преостаје ништа друго, осим да апелује на ЕУ и тражи од свог наследника да му Балкан буде у срцу“, оцењује се у коментару објављеном у листу Рајнише пост. „То је премало и зато је њена посета, упркос похвала за ангажман, повезана са слутњом да ће се у постмеркелиној ери проблеми и конфликти још више заоштравати.“

„Остај нам здраво Ангела и узми Вучића са собом“, пише исти лист у посебном чланку, преносећи писање портала „Нова из Србије. Меркел је била заинтересована за „мир на европској периферији и сигурност немачких инвестиција, али не баш много за демократију“. У симболичном смислу, посета Меркелове била је веома важна, цитира лист бившег амбасадора Србије у Берлину Огњена Прибичевића, а његовом реченицом и завршава чланак: „Да будемо реални, Ангела Меркел је симбол једног времена које је прошло.“

Извор: Дојче веле