Нестанак података из Пореске управе

Заменик директора Пореске управе Марко Маринковић изјавио је данас да постоји основана сумња да су оперативни подаци МУП-а, као и свих пореских обвезника у Србији, укључујући и податке о грађанима и фирмама изнети из Пореске управе.

Како је истакао сумња се да су изношени и у иностранство.

Маринковић је, на конференцији за медије одржаној данас у Пореској управи, рекао да се за ово дело сумњиче порески стручњак Милица Бисић, некадашња државна секретарка Министарства финансија док је министар био Лазар Крстић, Никола Ћорсовић, Иван Посавец, некадашњи Крстићев саветник и још неколико „практиканата”.

Маринковић је истакао да су они, по овлашћењу који им је дао тадашњи министар Лазар Крстић, могли слободно да улазе у Пореску управу као радна група.

„Њима је по налогу Николе Ћорсовића, бившег Крстићевог државног секретара, дато више база података и база МУП-а које су означене као строго поверљиве. Ту се налазе сви подаци и о возилима и о грађанима”, објаснио је Маринковић.

Према закону, рекао је Маринковић, списи са ознаком „Строго поверљиво” или „Државна тајна” не смеју да се износе из Пореске управе, а ни приступ таквим подацима не могу да имају особе без посебног одобрења, јер се то, у супротном, сматра кривичним делом.

„Закључили смо да је било неовлашћеног приступа рачунарима и основано сумњамо да је извршено кривично дело против државе давање података другим лицима”, рекао је Маринковић.

Он је навео да подаци свих грађана Србије, после овог инцидента, могу да буду објављени било када и да Пореска управа за то не може да сноси одговорност.

Маринковић је додао да је Посавец на три ДВД-а изнео податке, држао их код себе, а у неком тренутку је боравио и у иностранство, док су подаци још били код њега.

„Такве ствари се народски речено називају шпијунажом”, сматра Маринковић.

Према његовим речима, Пореска управа даље није надлежна за тај случај јер су подаци прослеђени тужилаштву и полицији.

Ипак, како је истакао, не може да тврди да ли је Посавец злоупотребио податке јер је посао на утврђивању тих чињеница на тужилаштву.

Милица Бисић негирала је, међутим, оптужбе које је на њен рачун које је изнео Маринковић.

Бисић је у изјави Радио-телевизији Србије то негирала истакавши да је често боравила у Пореској управи, јер јој је то био део посла.

„Ја никада ни на који начин нисам била у додиру са подацима који би могли да се сматрају тајним подацима”, рекла је Бисићева.

Маринковић је изјавио да је до његовог доласка на ту функцију у августу ове године пореске контроле нису рађене адекватно и систематично. Он је као пример великог пореског обвезника навео Апатинску пивару где, како је рекао, адекватне контроле није било у претходних седам година.

Укупан дуг по основу неплаћених јавних прихода 30. септембра ове године износио је 694 милијарде динара, од чега је законски ненаплативо због стечаја, ликвидације или слично, 419 милијарди динара, казао је Маринковић.

Подсетио је да је Пореска управа у септембру наплатила 61.39 милијарди динара прихода што је 6,3 одсто више од планираног. У октобру је, како каже, приход износио 70.22 милијарде динара, односно 5.1 одсто више од плана.

Неки од највећих привредника који се изнова појављују на листи највећих пореских дужника, попут Предрага Ранковића Пецонија, власника „Монус”-а или Жељка Митровића власника „Пинк Интернационал”, уплатили су један део пореског дуга, навео је Маринковић.

Према његовим речима, компанија Монус уплатила је више од 800 милиона динара тако да је на дан 30. септембра имала укупан порески дуг од 160.57 милиона динара.

Власнику „Пинка”, додао је Маринковић, одобрен је репрограм пореског дуга, па је од почетка године, закључно са 23. октобром од њега наплаћено укупно 874,26 милиона динара. Маринковић је негирао писање појединих медија да се порези не наплаћују од оних које народ зове „тајкунима”.

Извор: Танјуг