Неусаглашене поруке из Берлина и Хаване

Када је средином фебруара у интервјуу за „Политику” говорио о томе да ће предложити платформу за Косово и Метохију, Томислав Николић је рекао да се може десити да се са Александром Вучићем и не договори о њој. Али то, како се могло разумети из његових речи, не схвата трагично. Рекао је: „Нас двојица функционишемо тако да сарађујемо, а да нам се нису увек поклапала мишљења.”

Да ли се сада када знамо основне црте те платформе, према којој се Косову даје аутономија у рангу република бивше СФРЈ по уставу из 1974. и пренебрегава досадашњи процес на основу Бриселског споразума, назире такво „непоклапање” њихових мишљења које би могло узроковати веће међусобне проблеме? Да ли и све оно у вези с учешћем председника Николића и српских гардиста на паради поводом Дана победе у Москви води закључку о непомирљивим разликама између бившег и садашњег лидера Српске напредне странке? Па и учешће председниковог саветника у процесу рехабилитације Драже Михаиловића? Све то, наводно, доста омета настојања премијера Вучића да Србију што брже води ка Европској унији и он се, кажу незванични извори неким медијима, жали около на то. Али званичних потврда о томе нема.

Можда је ипак реч о класичној игри доброг и лошег полицајца коју њих двојица примењују у различитим приликама? Та недоумица већ дуго постоји.

Поводом Николићеве платформе о Косову, Флоријан Бибер, директор Центра за источноевропске студије на универзитету у Грацу, управо то назива – поделом улога између премијера и председника у Србији по сценарију „добар и лош полицајац”. Како указује за „Зидојче цајтунг”, Николић и Вучић су чланови национално-конзервативне СНС, али док Николић користи десничарско-популистичке изјаве, Вучић се одвојио од радикалног национализма. Бибер сматра и да су Николићеви планови „једноставно неделотворна полемика”.

У актуелном спољнополитичком контексту, овакав однос Николића и Вучића би се можда могао назвати и игром у којој је један „Рус”, а други „Американац” (или макар „Европљанин”). Сходно томе, Николић је новинарима на Куби говорио како Американци постављају питања економског уређења, демократије, вишестраначког система свуда у свету, истакавши да је Куба издржала санкције јер је имала јединство народа, а да смо ми направили грешку тиме што се држава склонила из привреде… С друге стране, Вучић у Берлину убеђује саговорнике да треба да допусте отварање првих преговарачких поглавља и спрема се за пут у Вашингтон.

Таква „игра”, међутим, некима није по вољи. Парламентарна опозиција је критикује, а „ванпарламентарни” Чедомир Јовановић јуче је изјавио да Николић својим изјавама угрожава будућност Србије.

„Једне поруке из Бундестага, а друге са Кубе указују на конфузију која постоји унутар власти, али и на озбиљну неусаглашеност између председника, премијера и министра спољних послова о кључним стратешким питањима за будућност наше земље”, навео је лидер ЛДП-а, додајући да „само човек који је залутао на место председника републике може 2015. године да предложи платформу о Косову која нема ниједну тачку утемељену у стварности и да је поштом пошаље председнику владе и министру спољних послова”.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да је све ово негде на средини пута између игре доброг и лошег полицајца, то јест између игре у којој један игра за конзервативце, а други за „европејце”, и нечега што би се могло назвати контурама политичког размимоилажења. Николић је, каже он, свестан да својом платформом не може цео процес да врати у 1974, али њоме припрема изградњу свог политичког програма за неку будућу председничку кампању.

„Вучић и Николић можда не изгледају као уиграни тандем, али они нису у озбиљном политичком сукобу који је јавно видљив. Постоје вероватно разлике у приступу, у поимању одређених политичких процеса, то се види из изјава које су давали, али ако је председник написао платформу, а премијер рекао да не жели свађу с њим, то показује да ће разлике остати између њих. Неће их чинити видљивим управо због тога што то може да буде тема за оне који желе да руше политичку опцију коју представљају председник и премијер, опцију СНС-а. Мислим да ће они економисати са својим политичким сукобом и чувати га ван очију јавности, све до оне тачке где ће разлике постати неподношљиве”, оцењује Станковић.

Др Невен Цветићанин са Института друштвених наука сматра да је реч о позиционирању двојице вештих политичара, али да, с обзиром на њихове изјаве, још не можемо говорити о неком отвореном концепцијском сукобу. Дакле, све је још „у рукавицама”. Њихове изјаве су, додаје, веома пажљиве, дипломатске и умерене. Николић и Вучић су сувише искусни да би ушли у фронтални сукоб који би их могао ослабити.

Цветићанин иначе не би придавао много пажње изјавама приликом дипломатских посета државама које нису дипломатске силе, као што је Куба, или процесима попут рехабилитације Драже Михаиловића. Како истиче, битни догађаји на политичкој сцени јесу Николићева платформа и Вучићева иницијатива за реформу политичког система (тиме вероватно и за промену Устава).

„Очигледно да те две иницијативе дирају у срж државне политике. На неки начин оне коинцидирају и можемо очекивати нови динамизам у дефинисању државне политике, што није лоше. Чињеница је да смо у претходном периоду, што не укључује само период власти овога председника и премијера, били у једном недефинисаном политичком простору у вези са многим питањима. Обојица су довољно искусни политичари да су осетили да се убрзава време, да је време за акцију, а не за мировање и то што реагују овако показује добар политички инстинкт и једног и другог”, каже Цветићанин.

Он указује и да је то што повремено изгледа као сукоб између председника и премијера директна последица нашег политичког система. Он је дефинисан тако да председник има велики легитимитет, а нема моћ, а влада има велику моћ, а има посредан легитимитет, преко парламента. Ово између Вучића и Николића је, дакле, последица и једне природне динамике када постоје два јака политичка актера, јер свако од њих жели да има одређене иницијативе.

Вучић: Једино дијалог с Приштином отвара поглавља

Премијер Александар Вучић је јуче изјавио да отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ искључиво зависи од дијалога Београда и Приштине и да нема ниједне друге теме нити других услова. Вучић је, упитан када очекује отварање првих поглавља, рекао да сматра да је Србија највећи део посла обавила, али и указао да отварање поглавља зависи искључиво од дијалога Београда и Приштине. „Слушао сам неке политичаре који су говорили да отварање поглавља зависи од акционог плана за поглавља 23 и 24. Морам да кажем да ти људи појма немају шта причају. Ту се ради о заједници српских општина, енергетици и телекомуникацијама, дакле, дијалогу Београда и Приштине. Не постоји ниједна друга тема и ниједан други услов”, рекао је Вучић.

Извор: Политика