Три спољно-политичке скице

Ратови  „бришу” Сирију

Једна блискоисточна држава  лагано нестаје са географске карте света. Под четворогодишњим теретом ратовања Сирија је поклекла и тешко је очекивати да ће „оживети”.

Ситуација је данас готово апсурдна: једна земља има шест господара.  А господари су: Асадов режим у Дамаску, побуњеници које подржавају  САД, Исламска држава, Курди, Хезболах и Израел.

После освајања Палмире Исламска држава контролише половину сиријске територије. И ту се свакако неће зауставити. Следећи циљ бруталне исламске милиције је град Хомс, око 150 километара удаљен од Палмире. Уколико џихадисти крену на Хомс  и освоје овај стратешки град Асадов режим биће клинички мртав. Јер Хомс је саобраћајно „срце” Сирије, ту се укрштају сви најважнији путеви: са север на југ и са истока на запад. А на потезу од Палмире до Хомса најважнија су налазишта нафте.

Офанзиву џихадиста у Сирији, чини се, можда би могли да зауставе побуњеници. Они се, међутим, држе по страни, чекају да се две стране што више војно истроше и постану лакши противници. Сасвим је извесно да таква ситуација неће дуго потрајати – њихов судар са Исламском државом је неизбежан.

Преостала три господара у Сирији тренутно мало ратују. Курди на северу земље видају ране после вишемесечног обрачуна са Исламском државом око града Кобанеа – на граници са Турском. И чекају нове нападе џихадиста.

Поред Курда делове Сирије контролишу још две снаге: Хезболах и Израел. Хезболах држи неколико мањих територија на западу Сирије док је Израел господар стратешки веома важне Голанске висоравни. Израелци су ову  територију освојили у рату 1967.  и никада нису били спремни да преговарају о условима да Голан врате Сирији.

Кинески „судар” са Американцима

Званични Пекинг прогласио је победу у инциденту са америчким извиђачким авионом изнад Јужног кинеског мора.

„Ово је кинеска морнарица… Ово је кинеска морнарица… Одлазите!” Овако је, осам пута, гласило наређење упућено америчком извиђачком  авиону да напусти простор изнад гребена Фајри крос у Јужном кинеском мору.

Америчкии авион је на крају испоштовао кинеско наређење а у Пекингу су, касније, прогласили победу.

Ово, међутим, не значи да је Пекинг трајно победио у Јужном кинеском мору. Јер, поред Кине, на овај простор за који се претпоставља да је богат нафтом и гасом, право полажу и Вијетнам, Филипини, Малезија и Брунеј. А и Американци би желели да се и тамо питају, па ће инциденти бити све чешћи и опаснији.

Посебно због чињенице да Кинези већ изводе велике радове на простору око коралних гребена у архипелагу Спратли. Немачки „Шпигел” пише да Кинези намеравају да ту, у наредне две године,  створе нови простор од око 800 хектара за подизање војне поморске и ваздушне базе. И тиме „цементирају” своје присуство у Јужном кинеском мору.

Да Американцима неће бити лако са Кином и у другим подручјим показују још неке вести. Кинески ратна авијација је, према извештају државне телевизије, почела да изводи вежбе у западном Пацифику који је досад сматран за неприкосновену америчку зону. Кинески авиони су пролетели између јапанских острва Мијако и Окинава, обавили задатке и истог дана вратили се у Кину.

Нешто пре тога, у марту, Кинези су објавили да су њихови војни авиони први пут пролетели између Тајвана и Филипина како би у том региону Пацифичког океана извели вежбе.

Пре неколико дана потврђена је вест да Џибути, стратешки веома важна земља на воденом путу из међу Црвеног мора (Суецког канала) и Индијског океана, преговара са Пекингом. Тема ових разговора је успостављање сталне кинеске поморске базе овој државици на рогу Африке.

Тим поводом неки западни медији подсећају да је 2013. године у Пекингу обелодањен десетогодишњи  план о успостављању мреже кинеских база по свету. Као потенцијална места наведени су у Индијском океану: Џибути, Оман, Кенија, Мозамбик, Мадагаскар ; у Атланском океану: Нигерија, Намибија, Ангола, и у Пацифичком океану: Чиле, Перу, Аргентина, Никарагва.

Презадужена Украјина

Власти у Кијеву припрамају се за најгори сценарио – да земља банкротира. Украјински  парламент  управо је усвојио закон који дозвољава влади да прогласи, уколико је то потребно,  мораторијум на враћање спољних дугова.

Према неким проценама Украјина је дужна око 50 милијарди долара и преживљава само захваљујући новим кредитима – последњи од ММФ-а износио је 17 милијарди долара а са ЕУ управо потписана позајмица од 1,8 милијарди евра. Стручњаци, међутим, процењују да је су ове суме недовољне јер Украјина само ове године треба да врати повериоцима 11 млијарди долара. Неке процене говоре да ће земљи требати можда и 100 милијарди долара да се изувуче из кризе. У друштву великих дужника Грчка ће, очигледно, добити озбиљно друштво са истока Европе.

Извор: Политика