Незнање страначких кадрова и улагања у аграр

БЕОГРАД – Недостатак система за управљање европским новцем стајао је пољопривреду ове земље губитка најмање 10 милиона евра.

Србија је остала без 10 милиона евра из фондова ЕУ намењених за повећање конкурентности пољопривреде и рурални развој, потврђено је за Ал Јазееру из Европске комисије у Бриселу, а као разлог наведен је недостатак састава за управљање европским новцем.

Недостајућа средства за подизање производње Србија може наћи у фондовима Еуропске уније и пружена јој је могућност да користи средства из ИПАРД фонда, но бирократија је стала на пут модернизације пољопривредника у Србији, а тиме и повећању њихове конкурентности.

Пре неколико година држава је, на пример покривала део трошкова за куповину механизације, а сада буџетског новца за модернизацију пољопривреде – нема.

Тим средствима било би могуће покрити 50 посто новца који пољопривредник уложи у развој.

Србија је за почетак тражила 10 милиона евра, али су због неспремности администрације та средства изгубљена.

„Нисмо могли да запослимо одговарајући број људи у агенцији за плаћање која се налази у Шапцу. То је само један од разлога. Други се налази у неспремности. То није ствар само овог министарства, већ и претходног, неспремности да се убрзају, припрема процедура, система који би опслуживао, самих мера. Једноставно, заказали смо у успостављању система“, признаје Огњен Мирић из Владине Канцеларије за ЕУ интеграције.

Стратегија о начину управљања фондовима усвојена је још 2008. године, али од тада се није много одмакнуло и то признају и у Министарству пољопривреде.

„Србија на нивоу целе земље није успоставила систем децентрализованог управљања фондовима, односно није дала доказ да је сама у стању да врши апликације да средства добије, расподели и касније их наплати, а ЕУ не жели дати ниједног цента док те доказе нема спроведено формално и правно“, каже Данило Голубовић из Министарства пољопривреде Србије.

У Београду се правдају да нису једини кривци и тврде како је заказала и бирократија у Бриселу која није могла територијално дефинирати Србију.

„Чињеница јесте да ће наши пољопривредници имати одређених заостатака, али то није криво Министарство пољопривреде, него је то технички проблем са стране ЕУ, а не само Србије. Влада је на време реаговала и повећала буџет тако да тај проблем не би требало да буде значајно изражен“, додаје Голубовић.

И ова вест најбоља је потврда „стручности“ бивших српских министара Горана Кнежевића и посебно Млађана Динкића, који је морао водити рачуна о механизмима за коришћење расположивог новца из европских фондова у које тако верује.

Извор: Ал Џазира