Donatorska konferencija i zahvalnost Nikolića

BRISEL – Donatorska konferencija „Obnovimo zajedno” za saniranje posledica majskih poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini počela je danas u Briselu emitovanjem tri filma o poplavama i reakciji međunarodne zajednice.

Delegaciju Srbije predvodi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, delegaciju Bosne i Hercegovine predsedavajući Predsedništva Bakir Izetbegović a na konferenciji učestvuju i brojni zvaničnici iz evropskih država, SAD, Japana i predstavnici međunarodnih organizacija, kao što su Ujedinjene nacije, Svetska banka, EBRD, OEBS…

Konferenciju u zgradi „Šarlemanj” u centru briselskog evropskog kvarta zvanično su otvorili komesar za proširenje EU Štefan File, premijerka Slovenije Alenka Bratušek i ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabijus.

Za konferenciju je rezervisana najveća sala koja može da primi više od 400 zvanica.

Akreditovan je i veliki broj medijskih kuća.

Pored predsednika Srbije, u srpskoj delegaciji je i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, savetnik predsednika Ivan Mrkić i direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenih područja Marko Blagojević, koji će predstaviti potrebe Srbije za sanaciju poplava.

Beogradski mediji su juče preneli da je EK na konferenciju pozvala i kosovskog ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja, što je naišlo na nezadovoljstvo Beograda.

Diplomatski izvori su danas rekli Tanjugu da je Hodžaj otkazao učešće a da će Kosovo biti predstavljeno na ambasadorskom nivou.

Agendom je predviđeno da Donatorska konferencija traje do 19 sati.

Nikolić se, pre konferencije, sastao sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom, kao i sa komesarom za proširenje EU.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović

File: Zajednički u odbrani od poplava

BRISEL– Evropski komesar za proširenje Štefan File istakao je danas da odgovor nost za obnovu od poplava počiva pre svega na Srbiji i Bosni i Hercegovini, koje treba da se uključe u regionalne i evropske programe odbrane od prirodnih nepogoda.

„Prevencija je jeftinija od sanacije posle nesreće. Uvek se isplate investicije u prevenciju”, rekao je File na otvaranju Donatorske konferencije za obnovu Srbije i BiH posle majskih poplava.

File je rekao da će donatori obezbediti deo sredstava za obnovu, ali da je na državama koje su pogođene poplavama odgovornost da ta sredstva što bolje primene i najavio da će za šest meseci biti održana konferencija na kojoj će se oceniti kako su sredstva iskorišćena.

„Naša posvećenost vama će biti trajna, a za šest meseci ćemo organizovati sledeću konferenciju kako bismo videli šta je urađeno od onoga što je prikupljeno danas. Za EK je velika čast sto organizuje konferenciju, ali je odgovornost za primenu sredstava na koricnicima”, rekao je File.

On je upozorio da se zbog globalnog otopljavanja prirodne nepogode mogu očekivati i u budućnosti i da bi zbog toga na regionalnom nivou trebalo napraviti sistem zašite.

„Srbija i BiH bi trebalo da se uključe u evropski sistem civilne zaštite kako bi se usvojila najbolja praksa, harmonizovale procedure sa državama članicama EU i na taj način razvile kapacitete za sopstvene mehanizme zaštite”, rekao je File.

File je rekao da je EK brzo odgovorila na zahteve Srbije za velikom humanitarnom pomoći i da je to bila najveća operacija te vrste od kad je je uspostavljen sistem civilne zaštite u EU.

On je precizirao da su 23 države članice ponudile pomoć, borodove, helikopetere, a poslato je 800 radnika u Srbiju i BiH tokom operacije i zahvalio i državama van EU koje su pokazale solidarnost i ponudile hitnu pomoć.

EBRD: Za oporavak regiona od poplava 358 miliona evra

BRISEL – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodeliće Srbiji finansijsku pomoć u visini do 300 miliona evra za otklanjanje posledica katastrofalnih poplava koje su u maju pogodile zemlju, saopšteno je danas na donatorskoj konferenciji u Briselu.

U nastojanju da pomogne Srbiji kako bi se oporavila od poplava, EBRD je izrazila spremnost da poveća i preusmeri sredstva dodeljena javnom i privatnom sektoru u Srbiji, i istakla da će od sada do 300 miliona evra biti dostupno za obnovu u javnom sektoru.

Pored toga, sredstva u visini do 100 miliona evra namenjena malim i srednjim preduzećima (MSP) u Srbiji biće dostupna iz Fonda za razvoj opštinske infrastrukture (MIDF), koja takođe mogu biti iskorisčhena za obnavljanje opštinske infrastrukture u oblastima pogođenim polavama.

EBRD je već sa Unikredit bankom u Srbiji potpisala dva ugovora o kreditiranju privatnog sektora u Srbiji u iznosu od 50 miliona evra, pri čemu oba zajma mogu biti iskorišćena za finansiranje projekata u poplavama pogođenim područjima.

Za hvatanje u koštac sa štetom od poplava, Bosni i Hercegovini su danas stavljena na raspologanje sredstva EBRD-a u visini do 58 miliona evra, koja će, kako je saopšteno, biti dostupna javnom sektoru, dok će dodatni iznos do 100 miliona evra iz fonda MIDF biti dostupan malim i srednjim preduzećima u BiH.

Fabijus: Ne samo obnoviti, nego napraviti bolje

Infrastrukturu oštećenu u majskim poplavama treba ne samo obnoviti, nego izgraditi kvalitetnije tako da izdrže buduće nepogode,ukazao je na današnjoj donatorskoj konferenciji u Briselu francuski šef diplomatije Loren Fabijus.

„Biću otvoren: treba nam vaš novac”, rekao je Fabijus obraćajući se brojnim učesnicima donatorske konferencije za otklanjanje posledica poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

On je upozorio da je važno da se infrastrukturni objekti kao što su putevi, mostovi i nasipi ne samo poprave, nego da ih treba ponovo izgraditi tako da mogu da izdrže buduće nepogode.

Fabijus je podsetio da se Francuska među prvima uključila u slanje pomoći Srbiji, kao i da je predsednik Fransoa Oland nakon susreta sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem odlučio da se uključi u organizaciju donatorske konferencije.

Šef francuske diplomatije je ocenio da današnja konferencija ima veliki simbolički značaj s obzirom na nedavnu istoriju regiona i da predstavlja dokaz da je „projekat Evropa”, koji počiva na solidarnosti, još vitlan.

Nikolić se zahvalio učesnicima konferencije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić zahvalio se danas učesnicima Donatorske konferencije na solidarnosti i podršci Srbiji i Bosni i Hercegovini i istakao da je ponosan predsednik Srbije, zemlje čija je ispravna i čvrsta pozicija u Briselu okupila njene prijatelje.

„Srbija dobročinstvo ne zaboravlja, podigla je spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć u Prvom svetskom ratu, obeležiće dostojno, spomenikom u nekom od poplavljenih gradova, i ovo do sada nezabeleženo svrstavanje celog sveta uz naš narod. Biće to opomena da poštujemo prirodu, ali i spomenik koji će ovekovečiti ljudsku solidarnost – vrlinu na koju smo svi zajedno ponosni. Poznajem svoj narod, ovu dobrotu vam ni naši potomci neće zaboravi”, poručio je Nikolić.

Nikolić je učesnike konferencije obavestio da je Vlada Srbije nakon temeljnih procena i u saradnji sa EU i UN sačinila je Izveštaj i procenu štete u pogledu poplava i da ona iznosi 1,5 milijardu evra.

„Posebno su pogođeni stambeni sektor, zdravstvo, obrazovanje, poljoprivreda, sistem za odbranu od poplava, rudarstvo i energetika, proizvodnja i trgovina, vodosnabdevanje, otpadne vode i otpad, životna sredina, saobraćaj i komunikacije. Sa neposrednim posledicama poplava nosićemo se godinama, a sasvim je izvesno da će ova prirodna katastrofa izazvati recesiju u srpskoj ekonomiji”, upozorio je Nikolić.

To znači da će, prema procenama, u 2014. godini srpska ekonomija zabeležiti pad od 0,4 odsto umesto rasta od 0,5 odsto kao što se predviđalo prethodnim projekcijama, ukazao je on.

Navodeći da Srbija ne može da nadokandi svu štetu donacijama i pomoći i da će možda tri četvrtine morati sama da podnese, Nikolić je rekao:

„Ne želim vam nikad ovo, ali znajte da Srbija ume da se oduži za prijateljstvo. Srbija neće da moli ni za kakvu pomoć, neće da insistira na tome da li ima na nešto pravo ili ne. Ovo je vreme za solidarnost, a ne za molbu”, rekao je predsednik Srbije.

On se najiskrenije zahvalio Francuskom predsdeniku Fransoa Olandu koji se, kako je podvukao, bez premišljanja prihvatio da ta zemlja bude pokrovitelj ovog skupa solidarnosti i dobrote.

Kako je rekao, Srbija će zapamtiti reči Fransoa Olanda kojima se obratio srpskom predsedniku za vreme majske posete Francuskoj.

„Vaše prisustvo u Francuskoj je prilika da se čuje apel koji ste izneli – apel za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini. Možemo vrlo brzo da se odlučimo o sazivanju donatorske konferencije. U trenutku kada ima toliko unesrećenih u Srbiji moramo pokazati koliko smo odgovorni i solidarni.„

Zato smo ovde, rekao je danas Nikolić, dodavši da zato „od danas Srbi i ostali građani Srbije mogu mirno da kažu da u celom svetu imaju prijatelje i da je to divan osećaj”.

„Mnogo lepši nego kada prijatelje brojite prstima na jednoj ruci”, dodao je Nikolić citirajući Nobelovca Ivu Andrića: „Kod ljudi koji nam postanu bliski mi sve pojedinosti prvog dodira s njima obično zaboravljamo; izgleda nam kao da smo ih vazda znali i kao da su oduvek s nama bili”.

„Dragi prijatelji, od danas ste nam svi vi još bliskiji”, poručio je Nikolić.

Predsednik Srbije se zahvalio generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu jer je pokazao razumevanje i podršku za ideju o održavanju donatorske konferencije, EU i posebno Sloveniji na organizaciji i današnjem gostoprimstvu, kao i francuskom predsedniku koji se odmah bez predomišljanja prihvatio da njegova zemlja bude pokrovitelj skupa solidarnosti i dobrote.

„Veoma cenim i posvećenost i angažman zvaničnika EU, posebno Komesara EU za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristaline Georgijeve koja je odmah posetila Srbiju…obišla poplavljena područja i predala neophodnu opremu za urgentno otklanjanje posledica poplava” naveo je Nikolić ističući i podršku Komesara EU za regionalni razvoj Johanesa Hana.

Posebno je istakao i efikasno reagovanje UN i agencija UNDP, koje su dale ključni doprinos u utvrđivanju štete, odao priznanje Crvenom krstu Srbije, njihovoj saradnji sa Crvenim krstom drugih država i svim humanitarnim organizacijama u Srbiji.

Nikolić je takođe podsetio da je Srbija primila pomoć od 14 zemalja – Nemačke, Slovenije, Bugarske, Austrije, Češke, Francuske, Danske, Rumunije, Rusije, Belorusije, Mađarske, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore (bilateralno).

„Humanitarnu pomoć u hrani, vodi i opremi, uputili su Evropska komisija, OEBS, UN, Svetski program za hranu, kao i Azerbejdžan, Belorusija, Velika Britanija, Izrael, Japan, Rumunija, Rusija, SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turkmenistan i brojni privatni donatori”, naveo je Nikolić i podsetio šta su sve za vreme samih poplava i posle njih učinili razni međuanrodni timovi.

„Osim mera za hitnu pomoć, očekujemo da će EU pružiti podršku i kroz Fond solidarnosti EU, pri čemu će Srbiju tretirati kao zemlju članicu. Cenimo što je EU pokazala razumevanje da se podrška Srbiji ostvari i kroz fondove pretpristupne pomoći i to iz preostalih sredstava iz prethodnih budžetskih godina, koji iz raznih razloga nisu potrošeni, te se mogu brzo angažovati. Očekujemo finalizaciju odluke o realizaciji i ovih sredstava”, rekao je Nikolić.

Ističući da ova donatorska konferencija predstavlja nadu svakom čoveku u Srbiji da postoji budućnost u kojoj će obnoviti svoje živote i perspektivu svojoj deci, Nikolić kaže:

„Delimo istu planetu. Danas je stradala Srbija, sutra ko zna gde i koja zemlja. Priroda je, ipak, nepredvidiva. U svakom zlu ima i nečeg dobrog. Svet ujedinjen u želji da pomogne samo je jedno od njih. Iz ove katastrofe stiže i pouka celom svetu: nužno je da svi zajedno koordiniramo aktivnosti na planu ublažavanja posledica vremenskih nepogoda.„

Ako se ne preduzmu mere koje će ograničiti porast globalne temperature, postoji realna opasnost da će ekstremne vremenske neprilike prouzrokovane klimatskim promenama, u budućnosti biti još intenzivnije, upozori je Nikolić, dodavši da je Srbija suštinski zainteresovana za realizaciju ciljeva održivog razvoja u čijem formulisanju aktivno učestvuje, kao i za postizanje rešenja i konsenzusa o klimatskim promenama.

Kako je rekao, Srbiji je potrebna pomoć u saniranju štete i u stvaranju uslova da mogu da se primene preventivne mere zaštite od poplava.

„Srbija će raditi na unapređenju civilne zaštite i osposobljavanju ljudstva i konstantnom unapređenju predviđenih mera koje se preuzimaju kada nastupi opasnost od proboja nasipa ili nailaska vodenih bujica. Istovremeno je neophodna pomoć u nabavci opreme za saniranje posledica, kao što su pumpe, agregati, oprema za sušenje, šatori, poljski kreveti itd”, rekao je predsednik Srbije.

File: Srbiji i BiH 195 miliona evra od EU

Evropska unija će izdvojiti ukupno 195 miliona evra za sanaciju šteta od poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, izjavio je komesar za prorširenje EU Štefan File.

On je na Donatorskoj konferenciji koja se održava u Briselu, rekao da se radi isključivo o novcu od institucija EU i da u tu cifru ne ulaze donacije pojedinačnih članica.

„Od ukupno 195 miliona evra, 85 miliona biće idzvojeno za BiH, 80 miliona za Srbiji, a 30 miliona će se ticati regionalnih mera za namirivanje štete”, rekao je File i dodao da je EK zatražila od zemalja članica dodatnih 123 miiona evra za dalju obnovu i prevenciju poplava.

Izetbegović: Obnova moguća ako radimo zajedno

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da će obnova BiH i Srbije posle katastrofalnih majskih poplava biti moguća samo ako se bude radilo zajedno i zahvalio na solidarnosti i podršci.

„Prirodna katastrofa koja nas je zadesila nije poznavala granice, ali ni odgovori vlada nisu poznavali granice. Bilo je saradnje i solidarnosti tokom poplava, a ona se nastavila i kad se voda povukla”, rekao je Izetbegović na Donatorskoj konferenciji u Briselu.

On je naveo da su prethodnih godina uloženi veliki napori kako bi odnosi u regionu bili poboljšani i ocenio da je trenutno saradnja na Zapadnom Balkanu na nivou kakav do sad nije viđen.

„Poplave koje su nas pogodile pokazuju da u buduhcnosti moramo da radimo ruku pod ruku”, rekao je Izetbegović.

On je naveo da su ukupne ekonomske posledice poplava u BiH procenjene na 2,1 mijardi evra, što je, kako je naveo, 15 odsto ukupnog BDP u BiH, dodajući da su najviše pogođeni privatni sektor, poljoprivreda, transport.

On je takođe rekao da je više od 80 opština pogođeno poplavama i klizištima, a da je više od 100.000 građana moralo da napusti svoje domove.

„Potreban je hitan odgovor kako ljudi ne bi dočekali zimu van svojih kuća”, rekao je Izetbegović.

Prema njegovim rečima, vlada BiH će raditi na tome da finansijska pomoć koju dobiju bude korišćena transparetno, brzo i efikasno.

Izetbegović je rekao i da je Bosni i Hercegovini mesto u Evropi, koja je, kako je rekao, „naša zajednička kuća” i da je potrebno ubrzati proces pristupanja te zemlje EU, ističući da je BiH spremna da ispuni svoje obaveze na tom putu.

Izetbegović je zahvalio na humanitaronoj pomoći koja je stigla iz država i organizacija širom sveta.

Evropska komesarka Georgieva: Niste sami

Evropska komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije KristalinaGeorgieva izjavila je da Srbija i Bosna i Hercegovina nisu same u suočavanju sa posledicama majskih poplava i da je EU spremna da pomogne.

„Videla sam svojim očima posledice poplava”, rekla je Georgievana otvaranju donatorske konferencije u Briselu i podsetila da je EU preko svoje službe za hitne reakcije odmah reagovala.

Ona je rekla da su spasilačke ekipe „učinile čuda” i da mnogi nisu spavali po 48 sati.

„U BiH smo zatrpali preko sto metara duboku rupu, a u Srbiji smo spasli ključno energetsko postrojenje”, ukazala je komesarka.

„Možemo da poručimo: niste sami”, poručila je Georgievaučesnicima konferencije na srpskom jeziku.

Ona je upozorila da se zbog globalnog otopljavanja mogu očekivati nove nepogode i da se na to treba pripremiti.

„Evropa je u poslednjih 13 godina imala poplava koliko za prethodnih 200”, ukazala je komesarka, uz uverenje da se evropske zemlje zajedno mogu uspešno suprotstaviti svakoj situaciji.

Klark: UN će podržati napore za obnovu Srbije i BiH

Administratorka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Helen Klark poručila je da će UN u potpunosti podržati napore Srbije i BiH za obnovu poplavljenih područja i pozvala međunarodnu zajednicu da im pomogne u tome.

Obraćajući se učesnicima Donatorske konferencije u Briselu, Klark je rekla da se lično uverila u teške posledice poplava u Srbiji i ocenila da prioritet međunarodne zajednice treba da budu mere kojima će da se zaštite zajednice i vitalni infrastrukturni i proizvodni kapaciteti za budućnost u Srbiji i BiH.

„Jasno je da je u Srbiji i BiH nužan brz napredak kako bi se zadovoljile potrebe najranjivijih građana kada je reč o njihovim domovima, sredstvima za život i osnovnim potrebama pre početka hladnih zimskih meseci”, rekla je ona.

„Obe zemlje imaju sada priliku ne samo za obnovu, već i da postave temelje za odbranu od prirodnih katastrofa u budućnosti, a za to im je obema potrebna podrška međunarodne zajednice”, istakla je Klark.

„Sistem UN je spreman da u potpunosti učestvuje u pružanju podrške kada je reč o kratkoročnim, srednjeročnim i dugoročnim potrebama za oporavak Srbije i Bosne i Hercegovine”, naglasila je ona.

Bratušek: Nužna transparentnost u trošenju fondova

Slovenačka premijerka Alenka Bratušek izjavila je da je Donatorska konferencija u Briselu prvi takav skup za dve zemlje zajedno i pozvala je međunarodnu zajednicu da hitno deluje, uz poruku da su nužna transparentnost i odgovornost u trošenju sredstava za obnovu.

Bratušek je, u uvodnom obraćanju na konferenciji za saniranje posledica poplava u Srbiji i BiH, podsetila da su najgore poplave u poslednjih 120 godina pogodile skoro milion ljudi u dvema zemljama, da su uništeni gradovi, sela, škole, bolnice, infrastruktura je razorena, a minska polja izmeštena.

„Moramo smesta da delujemo kako bi obnova mogla da počne, poljoprivredna proizvodnja da se nastavi, školska nastava da počne na vreme, ljudi da dobiju smeštaj pre zime”, rekla je Bratušek, čija je zemlja jedan od organizatora konferencije.

„Ako se sve to ne desi, prirodna katastrofa može da preraste u socijalnu katastrofu”, upozorila je ona.

Ukazujući na značaj prevencije eventualnih budućih prirodnih katastrofa, Bratušek je istakla i da se mora garantovati transparentnosti i odgovornost u trošenju sredstava za obnovu, za šta će Evropska komisija, prema njenim rečima, obezbediti neophodni nadzor.

Izvor: Tanjug